fra gavun

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Sestra, balon i struja

Ovo su dani kad se više nego inače sjećamo najmilijih koji počivaju u hladnoći vječnog počivališta i toplini naših srca.
U tim sjećanjima meni prvo dođu oni lijepi i ugodni trenutci koji su izvezeni radošću i humorom pa me vrate u te dane siromaštva koji su bili ispunjeni veselošću, dane što su mi ranu mladost učinili sretnom.
Iz tog doba evo jedne pričice za koju sam se dvoumio da li je pokazati? A onda rekoh sebi, ta svi smo samo ljudi, ni Oni se ne bi ljutili na ovo što pričam.

Jeli nam sestra dovela sestru?
Ma nije naravno ali smo ipak zahvalni starijoj sestri jer smo bili uvjereni da je ona zaslužna za rođenje mlađe sestre.

Koncem pedesetih godina već se moglo nabaviti prezervativa i ako su bili jako skupi u odnosu na današnje, i bili su bez one vrećice na vrhu, nešto kao izduženi balon.
Bili su i prilično debeli, ipak je tehnologija učinila svoje i dovela debljinu stjenke skoro u ništa.
Ujutro je tata otišo na posao a mater u polje dok ne upeče zvizdan a onda bi se vratila spremiti ručak. Starija sestra je imala devet godina a onda ja godinuipo mlađi i brat tri iza mene.
Sestra je bila 'gazda' i morali smo je slušati dok se ne posvađamo a kad bi izbio rat onda smo svi bili generali.
To jutro kad smo se digli okolo devet (još su bile školske ferije) ona je morala spremiti postelje i mi joj pomoći.
Dok je mela pod ispod kreveta je našla 'balon'. Uuu kakva radost kod svih troje.
Unutra je bilo neke sline pa ga je ona oprala i onda napuhala i zavezala.
Ko sretniji od nas. Igrali smo se s njim pa nismo bili ni gladni ni žedni. Čuvali smo ga da ne pukne jer onda imati balon to je bilo svjetsko čudo.
Našoj radosti nije bilo kraja sve dok se mater nije pojavila vodeći tovara za povodac.
Kad se približila izbečila je oči kao da je vraga vidjela. Odma je sestra bila na meti.
- Okle ti ovo?- Podviknula je i uzela balon a mi smo se skamenili u mjestu.
Naravno da je rekla istinu: 'nisam ga ukrala nego sam ga našla ispod postelje. Bio je šporak pa sam ga oprala i napuhala'! Pofalila se starija.
Onda je mater pobjesnila i bila bi ubila boga u njoj da nakon prvih udaraca nije pobjegla.
Piči sestra a ja za njom, vatam zraka da je stignem a ona vata maglu. Mater trči za nama i viče da stanemo. No kad je vidjela da nas ne može uvatit odustala je.
Navečer je prebila kao mačku da jadnica nije imala pojma zašto.

Od onda više nismo nalazili balone pod posteljom i ako bi svako jutro povirili.
Početkom drugog polugodište materi se poznavao balon u trbuhu i tako smo sredinom ljeta dobili sestru.
Bio je to poseban dan 28. 07. 1958g. Mi djeca smo čekali na terasu ispred kuće dok je Mati unutra rađala uz pomoć seoske babice i još jedne žene, a mi smo vikali kad će više bit gotovo jer smo gladni.
Istovremeno električar se uspeo na konzolu i spajao žice, tako smo tog dana dobili sestru i struju. Bio bi štos da smo joj dali ime Strujka.
Ona je bila naša živa igračka i dan danas je ostao taj osjećaj spram nje kao prema biću kojem smo se posebno radovali.

Tada je Ćaća imao 33 g. a to se smatralo već čovjekom u godinama da bi stvarao djecu pa bi ga njegovi drugari znali zezati.
Na pitanje: 'što je reć da si pošo pravit djecu u tim godinama' on je ozbiljno odgovorio a zapravo se sve u njemu smijalo jer je bio veseljak po prirodi.
- Ma lani je bila na operaciji slijepog crijeva pa smo išli probat može li zanijet!

--------------------------------------------------------------------------------------------------
Smješak molim

Taman što su Kamenkini otkrili Radmanovu pilulu za dugovječnost i kad su im se otvorila sva vrata raja da uživaju još kojih stotinjak godina onaj nestašni Bajić im je uvalio gorku pilulu.
Gorku brale da cijelu noć nisu oka sklopili što je bilo vidljivo po nekim licima za vrijeme presice.
A da bar jesu za nešto krivi ne bi čov'k ni žalio.
Napadaju jednu stranku poštenih i skromnih ljudi ne bi reć da su novce krali nedajbože nekoj drugo državi, nekom drugo narodu a ne svome, ma da.
Ti prokleti novinari uvijek imaju nekakva nezgodna pitanja i nikako da postave pravo pitanje. Odakle ostalim strankama pare a nisu HDZ-e, odakle im novac?
Tajni račun u Austriji recimo.
A di su riječke tržnice (Lesar bi rekao u Rijeci) a di je Zokijev stan…mučilo je Kamenku, a stan u zgradi.

Vele da se radi od oko 30 milijuna kuna…hehe bar su se drugovi iz hadezeja slatko nasmijali ovoj šali. A di su oni tajni i trajni računi diljem svijeta ne smije se govorit jer to je ka tajna a za njih će se doznati tek kad počne 'bežanija'.

Nedavno je vladarica na 'saboru' stranke onako posprdno rekla: 'a što bi oni napravili jel kao i oni njihovi od '45 do '90'?
Pa eto oni su ako ništa drugo napravili i onu zgradu u kojoj si 'stekla' stan od braće Drobac, vladarice.
Mučilo je i to kako niko među prisutnima nema razumijevanja za teške trenutke kroz koje prolazi. Ni'ko ni suzu da pusti.
Eto možda jedino Drivo gledajući kroz magične kvadratiće pa mu bi nekako teško i došlo mu je, skoro ali samo skoro…da im reče: ja ću pokriti sve troškove i vratiti 'navodno' ukradeno.

Da budem iskren bi i meni teško i došlo mi da pođem nekud i 'popalim' kojih stotinjak milijuna i javim joj neka me uapse.
Naravno da bi im to olakšalo trenutno stanje i ja bi odma priznao da sam iz esdepea i ako nisam i tako bih spasio obraz jednoj demokraciji.
Ali problem je što se nema, nema se kome, nema se brale više što drpit sve je već 'popaljeno'.
I što se može, Drivo zna da je Kamenka tužna, tužan je i On i tužno gleda kroz prozor kako tužno lije kiša i tužno pjevuši.
Evo zore evo dana
evo k meni i jaranaaaaaa…

Moguće je da od svega ovoga ne bude ništa kao i mnogo puta do sada, možda je samo igrokaz koji je narod već gledao, kažem možda, ali je bilo lijepo živjeti ovaj dan, ovaj 27. 10. 2011g.
Ne raduje me tuđa nevolja niti se naslađujem ali lijepo je bilo zato što je izostalo arogantno ponašanje, nije bilo onog podrugljivog osmjeha, osmjeha sile i moći, osmjeha s visine.
Nije bilo osmjeha bahatosti s kojim se izruguje ovom nesretnom narodu koji živi na rubu siromaštva.
Penzićima s glavom u kantama za smeće, radnom življu čije novce kroz porez troše i na čijim krilima lete. I ne samo Ona već čitava njezina svita koji su i danas u Saboru na čelu sa Šeksom pravili budale od nacije.
Eto za to je ovaj dan bio lijep jer 'osmjeh koji joj niko neće skinuti s lica' ipak je neko skinuo!
Nadam se da sada može naslutiti zašto je ovaj narod tužan!
'Ko je Hrvatskoj uzeo radost?
'Ko je narodu ukrao osmjeh?

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Čokolada

Taman što sam ušao u dućan i uzeo košaricu kad začujem kako jedna djelatnica glasno uzvikuje: 'jel to tvoj mali a?' A o tamo sa salame druga odgovara: 'nije to moj mali'!
Onda prođe malo vrimena u tišini pa opet iz nekog kantuna prospe se isto pitanje.
Reko' ja, šta je ovo nediljeti koji im je ovo đir, nu da nije…popipam se za šlic šta znaš sve je moguće…ma jok spava kao nakon povečerja.
Nu mene, a bi' će da je onaj PMS ili kako se već zove ta njiova 'stranka' pa ih teke baci van škvare.

Inače ode šopingiram jer mi je zgodno doć, prvo veliki je parking a to je ujedno dućan i skladište. U blizini je tvornice, apoteke, Građe-Solin, kafića, Fiata, plina…drek, ukinuli su plin sad za napunit malu bocu koju koristim za feral valja u Solin poć.
Tako šetam po dućanu ne bi li se sjetio po što sam došo kad opazim 'radio milevu' dolje na kruhu a ona ti brale zna i ono što ne zna.
I bogami uvatila ona pričat.

Prije neki dan okolo šest i po navečer ono taman u sumrak, baš je Mira bila na blagajni, neki mulac oko desetak godina u crvenoj jakni sakrio dvije one velike milka čokolade pod jaknu i pored blagajne ode prema vratima. Optala ga je u za'nji čas i uvatila vikat za njim da stane i da se vrati no mali ne bješe lud jer da je mislio stat ne bi niti uzimao čokolade.
Uvatila nju puva i prestala štemat po kasi te je rastegla vrat i gleda po dućanu jer je vidila da je Stipe ušao unutra uzet pivu.
Na blagajni čekaju red njih četri-pet i veli jedan gospon, 'dajte mi ovo naplatite žuri mi se.'
No Ona ne obadaje već viče: ' Stipe, Stipe, dođi brzo amo…brzo brzo.
Evo Stipe, čovk od kojih triespešest godina dolazi začuđen što ga zove i stade uz blagajnu.
- Stipe mali ti je ukra dvi čokolade i pobiga van, daj ga molin te zovi.
- Moj mali?- začuđeno će Stipe.
- E bogati, sakrio je pod jaknom dvi čokolade i pobiže.
- A jes ti sigura da je to moj mali.
- A bogati nisam luda vidla sam ga.
- A šta je imao na sebi o robe a?
- Crvenu jaknu, ma požuri se ko će ga ufatit poslin.
- Slušaj, možda taj mali i sliči na moga ma moj sin nije lopov da znaš.
Ponovo se javio čovik koji čeka da plati i moli blagajnicu da mu to otkuca jer mu se žuri.
- Samo malo gospodine, samo malo da ovo rišimo, samo čas, samo čas.- blagajnica mu uzvraća.
Stipe je ostavio košaru i istrčao vani ozirući se okolo ne bi li ga ugledao a u sebi kisa, (pizdatimaterina ubićute neš ti mene vako sramotit ja ti kažem, mulac jedan balavi) .
Preko puta je šuma…a moj čovk ko je uspio uvatit vitar, i on se bisan vrati nazad u dućan.
- Šta ćemo sad Stipe…ko će platit one dvi čokolade.
- Slušaj, ja ga vidio nisam i šta sad.
Opet se javio čovik što je na redu i veli: 'molim vas žuri mi se dajte mi ovo naplatite.'
- Šta ste vi navalili sačekajte malo viš da rišavamo problem.
- Dobro, evo ja ću platit čokolade samo da idem ća.- ponovo će čovjek.
- Zašto bi vi platili ako ono nije vaš sin?- počela blagajnica filozofirat samo da Stipu što više isprovocira jer kome će natrljat nos ako ne svom mištaninu kad je već ispala prilika.
- Evo, priznajem to je bio moj sin i ja ću platit čokolade samo mi naplatite više da idem ća za majku božju.
Uu, ovo se Stipi pogotovu nije dopalo…da njegov sin…čuj ovo.
- Kako to misliš prijatelju?- zarežao je Stipe i unio mu se u facu.
Tako ti je to, moš čovku i pivo maznut al brale ne diraj mu u mladunče i žensku niti u snu.
- Žuri mi se čovječe, evo bio je to moj sin ja ću platit što je uzeo i gotovo, jel u redu.
- E neće moć.
- Onda kome ću naplatit?- pita blagajnica.
- Naplati kome oćeš samo naplati da idem ća žuri mi se…ka Boga te molim.
- Ja ću platit, jes čula…nije Stipe papak da za njega drugi plaćaju a mi ćemo kolega porazgovarati van.- reče Stipe zaprepaštenom čovjeku.

Bogami se oni vani počepušaju jer se Stipe smrtno uvridija što je njegova maloga nazvao svojim sinom. Uglavnom je stradala odjeća, na Stipi radna jer je došo iz tvornice u radnoj monturi a na protivniku jakna koja je ostala bez jednog rukava.
Uto se pojavila i policija taman kad je počelo navijanje. Zapravo patrola je bila u prolazu i na nečiju dojavu taman su pristigli da ih razdvoje. Napisali su im prijavu za remećenje javnog reda i mira (neš ti reda u nas) i tako će im vrag odnit najmanje po sto eura.
- Oli nema dalje?
- Dakuće, slušaj sad.

Stipe se vratio na radno misto u tvornici rasparane jakete i natučenog nosa i krcat bisa da bi puka ka plinska boca. Nije mu iz glave izlazilo ono: 'Evo to je bio moj sin samo mi naplatite više za majku božju'.
(Znači švrljala je, pizda joj materina ubićuje…a on mulac jedan dobiće svoje ja mu kažem)
Tako je Stipe podgrijavao bis i nije izdržao cilu smjenu već je oko osam uri pošo doma.

Kad je stupio u kužinu žena je poklopila usta šakom vidjevši ga bisna i natečena nosa ali nije ništa pitala dok je on zagrmio.
- Di je on? A s tobom ću porazgovarat kasnije, upamtit ćeš me ja ti kažem.
- Eno ga u sobi…Mate, Mate ćaća te zove dođi. A što sam skrivila jadna ti sam?
Mali je kao krivac pokunjen ušao u kužinu gledajući u pod.
- Pričaj di si bio i što je to bilo!- zapovidio je Stipe i zamanuo šakom da ga mlatne ali se mali vješto sagnuo i Stipe se zavrtio oko sebe a onda ga je ipak uspio dovatit po leđima i šiknuo ga nogom u guzicu. Mali što od udarca što od namjere stvori se ispred matere na drugoj strani stola.
Sad je žena kontala ovako; ako je Stipe i na nju ljut onda je najbolje udružit snage i biti na istoj strani a to znači protiv maloga. Onda ga je počela klepat po ramenima i leđima a udarci su bili popraćeni u taktu s ričima.
- Ćaća ti radi radi radi a ti se skitaš skitaš skitaš….
- Nemoj Majo molim te nisam se skitao.- a Ona ponovo.
- Ćaća ti radi radi radi a ti se skitaš skitaš.- i nastavi ga mlatit. No pažljivom oku nije moglo promaći da bi se to udaranje prije moglo nazvati milovanje. To znaju matere, valjda imaju urođeni dar za davati batine koje ne bole. Ne reče se uzalud: ' Mater bila-mater mila'!
- Nisam Majo viruj mi, ukrali su mi je dok sam bio u zahodu, nisam kriv časna rič. Prijavio sam nastavniku pa je obećao da će to sutra istražit.
- Ćaća ti radi radi….
- Stani 'enti nediljne dane ne tuci mi maloga.
Stali su i čekaju. Zbunjoza.
- A zašto mi tebe mlatimo a?
- A zato što su mi ukrali jaknu.- žalosno odgovori sin.
- Štaaa novu jaknu, onu lipu crvenu su ti ukrali?- mater se tek sad najidila.
- E, tako je, a znaš ti koliko košta ta jakna a?- opet će Stipe.
- A ne znam.
- E ne znaš, ja ću ti reć. Moga sam za te novce kupit 20 čokolada.
- Čokolada?- zbunjeni uglas izgovore mater i sin ne kužeći o čemu Stipe govori.
- E, i to onih velikih!

Gospodo…

Jučer u Saboru glasnogovornik Vlade Mladen Pavić krčeći put Kamenki Temeljković veli novinarima: 'Pizda mu materina pustite ženu da prođe'!
Mene nije briga ali mogo je to i ljepše reć, jelda, recimo.
Gospodo, pizda mu materina pustite ženu da prođe.
E tako treba. Kad recimo Alexxl dođe na burzu rada a ono tuga!
I tu ta magična riječ učini svoje i bude mu lakše kad mu reču: 'gospodine, žao mi je ali dođite drugi put'.
Ili radnicima 'Đakovštine'…nose transparent 'kruha nam dajte' a vladarica veli gospodo strpite se radimo na tome!?
Ili sretneš sirotinju u poderanim hlačama i da bi ga upozorio na vidljivo moraš reći.
Gospodine ispalo vam je jaje.
Ili gospodine pukle su vam hlače na guzici i vide vam se žute mudante.
Šta bi mi da nije te magične riječi i ako će zlobnici reći da u našoj pukovniji to više sliči na ruganje nego na iskreno obraćanje.
Druga stvar je kod ženskih, e tu već štima. Recimo, gospođo povirila vam je si….ustvari ne bih ništa ni govorio, pa da.

Gospoda biskupi već drugi put dadoše 'Dajlu' Vatikanu!? Kako se nisu bar jedan put sjetili dati im državni dug?
Zapravo to i jesu prava gospoda. Čast izuzetcima ali kap njihovog znoja je lijek protiv najopakije bolesti.

Dakle sve u svemu gospodo neću puno pisati jer vi znate da je sutra 21 i petak, pa kom opanci kom obojci.

Kako je najavljen smak svijeta ja sam jutros kupio kruh i za sutra.

Balada o Tobiju

Trčiš niz polje sjećanja
za tobom brazda vijuga
kroz zgažene cvjetove maka
iscrtana ostaje duga.
Nikneš sa svakim cvijetom
u kutu srca spava av
nikneš sa svakom sjetom
ti igračko čupava.

Kad je valjalo dušu
smiriti od panike
nevolje za vratom pušu
a smijeh ne ponikne,
znalo je dlakavo klupko
kako da radost začini
rastjera gorko i trpko
i prospe boje jeseni.

Ali su oblaci tusti
došli natkriti svjetlost
neki su kantuni pusti
sunce ne grije k'o ljetos
kiša je, i vlažno oko
poruku šalje utrobi
spremi jecaj duboko
i šapni, adio Tobi.

Trčiš niz polje sjećanja
za tobom brazda vijuga.
kroz zgažene cvjetove maka
iscrtana ostaje duga!

Crvenilo

Nečuveno i nedopustivo
crvenilo nas je okružilo
crveni krovovi,
crveni podovi,
crveni cenzusi,
crveni menzisi,
crvene se tekući
u poštenoj kući,
dijete traži za bus
a nema se za kupus
materi se crveni
obraz o srama
to je na duši vama,
ali vi je nemate.

Vladarko kreposna
za koga je stvorena
država Hrvatska?
Da se Ovcama laska
a vaše guzice šire,
pogledaj, jedva žmire
nekima oči iza slanine
a nema brda i planine
koji ne plaču od jada
kad vas vide.

Vladarice samozvana
samo zrnce poštenja
ako vam iz srca viri
molite oprost od stada
i napravite si hr-kiri
ali odmah, sada,
jer sutra već je kasno!

---------------------------------------------------------------------------------------------------
„Skupljači perja"

Kod nas zaređale nekakve akcije te stalno nešto skupljaju eto sreća je da nemamo kestenja već sama borovina. Malo malo pa nešto išću.
Ono pred lokalne izbore evo ti ih svaki čas. „Dis' prijatelju bili ti glasao…“
„Ne bi!“ Dok odlaze ja se mislim: bložemoj…prijatelji smo a ja saznam tek pred izbore.
Sad je po sela nafunjeno na mene što oće reć digli nosove jer kakva je to demokracija ako nećeš glasovat za njih a velikodušno ti to dopuste.

Danas na telki taman kad je svršio „Stanković“ počela ona emisija Mir i Dobro. Vele da je Papa posjetio Kalabriju i da se upad naplaćivao 3eura (molio bih da me netko ispravi ako sam krivo čuo) pa se Papa začudio kako je bilo malo vjernika? Je našo crkvu za Boga molit, mafiji novce tražit?
Onda se telka ugasila, ili je nestalo struje ili sam ugazio na daljinski nije važno. Rekoh dobro je idem u šetnju.
Gledam di je Frida a ona kod susjede taraši mačkama hranu. Ja da ću žvijuknit kad evo ti na skuteru dva mladca uletila u dvor. Ae stali su na vrijeme nisu mi nogu slomili ne mogu reć. Ugase, sjašu, djeluju skroz opušteno, malo su im se oči obisile pari da su krepale i otežu u govoru. Jedan drži zadaću i lapis i meni isti čas sine: „ovo su taksisti vjeruj blogu, čim je pop vidio kako Papa naplaćuje upad ide i on skupit nešto takse“.
- Dobar daan!- Nije baš bilo sinkrono ali su istovremeno govorili otežući riječi.
- Živili mladići, koja vas nevolja gona da po ovoj buretini jašete motorinu?
- Mi smo ono ka došli do vas jer nam je par kuća niže jedan barba reka da vam se javimo.
- E, dobro došli. Ajmo stat ode u zavjetrinu da mi bura ne prosvira kosti.
- Mi upisujemo znate ka ono u mladež a ne mora se ništa plaćati.- „Nije, nije“. Dobaci drugi.
- Mladež? A nije pop?
- Koji pop, stranka ono ka traži e.
- I došli do mene.
- Je, reka nam je ka da kod vas ima jedna cura od dvanaest godina pa ako bi tila da je upišemo. To vam je ono ka dobrovoljno znate.
- A onda vam je reka i kako se zove a?
- Jee, reka je da se zove Frida…a jeste li joj vi ćaća?
- Ne ja sinko blogami nego joj mater crkla i tako ostade kod mene.
- Ajme ka ono nemojte tako o gospođi. A kad je umrla?
- Podavno već ma nije važno samo vi nastavite.
- Pa ako bi ono ka tila da je upišemo u mladež stranke pa ćemo joj donit i iskaznicu. „Je, je“. Onaj drugi „udara pečat“.
- Pa sad…a može što ne, neka se širi stranka. Evo ona baš nije sad doma ali ja ću se potpisat u njezino ime i ona će bit oduševljena vjerujte.
Kad su to zatefterili i rekli doviđenja, sjetih se pa mahnem rukom da stanu.
- Ček malo evo dobro sam se sjetio. Ima i jedan momak pa jel se može i on upisat u mladež.
- A ono, koliko ka ima godina.
- Evo recimo…šesnaest.
- Kako ne, može, nama ka ono svaki član dobrodođe jer će nas predsjednica ono ka pofalit e.
- On je u gradu ali ja ću se potpisat i za njega nema problema. Onda piši Petar……

I tako sam postao član stranačke mladeži, ono ka zna se.
A oprostite mi što sam izdao vlastita uvjerenja, moguće čak i razočarao neke od vas ali…
Jebga, nemate vi pojma kako je lijepo imati šesnaest godina i za to imati potvrdu, jedino je gadno što je do penzije daleko a Rubala su ćopili.
P.S.
Viš ovo bi moglo biti riješenje za proračun. Učlaniti sve penzionere u stranačku mladež!

--------------------------------------------------------------------------------------------------
Ćevrtak (po grebaški)

Došo sam iz, ja mislim da je ono Mariborska ulica, i prođem kroz pišaonicu (podhodnik kod dvorane). Zastao sam na vr skala vrteći u glavi di mi je sve poć. Možda i jesam gledao u dotične ma ih nisam primjetio jer sam pensao druge misli.
A ono pred mene dvije mladice, moguće i školarice ali zaobljene, oću reć nisu štrkljaste, vidi se dozrelo voće.
- A barba šta nas tako gledate?
Zatečen zatresem glavom i pogledam, nu ti miša maloga.
- Bog cure…a ja se zamislio, neki problemi i tako.- i koraknem.
- Ali barba baš ste nas gledao, nismo mi plavuše.
- A more i bit e, a skužajte…ma eto kad je već tako ispalo da vas gledam, jel vas mogu nešto i pitat.
- Naravno da možete, moja mama uvik reče da moram lipo odgovorit fosilu.- (ma nu).
- Doduše mene nije briga jel ma radi vašeg zdravlja želio sam reć da vam nije dobro tako gologa pasa hodat…
- Oli će te nas napast?
- O bložesačuvaj, ćerce moja preladit će te se pa će bit belaja. Te hlače nemaju prst visine u pasu a kosti vam gole.
- E pa šta.
- A eto ništa ali nije zdravo to oću reć…nego, kad već divanimo, obzirom da vam je kaiš obišen radi forme, kako vam te hlače ne spadnu, što ih drži?
A one kao po dogovoru.
- Zakačile smo ih za klitoris.-
Zakikoću se, divlje zabace glavu i gizdavo odlepršaju. Mladosti, mladosti.

Gledam na pijaci one pomidore u grozdu sve istog oblika i veličine baš kako ono EU traži. Znate one zakone o istoj veličini kupusa, jabuka, kukumara itd. pa se mislim, bložemoj kako bi bilo da se taj zakon primjeni i na ljudskoj vrsti.
Imaš krivi nos ili klempave uši, možda ti je pimpek veći ili manji od propisanog, odma s tobom u sapun. A dašta ako idemo u civilizaciju ne možemo si dopustit da smo van standarda za ne reć van škvare.
Vidim na banku dinje, male prgave ali mi zapele za oko, šta ću volim ih. A ko ih ne bi volio onako šesne.

Viš sad mi pade na um da sam neki dan vidio na netu krimpir, big krumpir, borami ako nije kao glava veleuvaženogsaborskogzastupnika velikog mislioca i doktora bljuvotina, Đakića.
O bložemesačuvaj ovo nije dobar znak kad njega spominjem, mora ću poć misu platit.

No da se ja vratim dinjama ili pipunima i tako ih se zove doli južnije.
- Pošto?
-Tri kune komad.
- Daj mi dva komada.
- Ajde tri za deset, može.
- Ae može…ček ček, tri za deset, ae da je četri za deset ili da je komad četri kune a ovako…?
- Dobro vratit ću kunu.
Ma ukrast će ti iz očiju pa makar dvaest lipa.

Uspnem se uzaskale i krenem prema banki a onde di staju busevi ima i ploča za okačit šonetu. Ne samo tu, kače se i po onim stablima.
Vid ovo, gužva ne mogu vidit ko je zaboravio dihat a šoneta kao u priči. Izdužio sam vrat ma ni blizu a onda se nakašljem i velim.
- Šta je ovo čekate red a?
Kad su se okrenuli i pogledali me, uuu, ma blogami rasprše se „kud koji mili moji“ hehe.
I tako sam na miru pogledao čitulje.
Počivajte u miru ma isto ćete glasovat e!

------------------------------------------------------------------------------------------------

Godine nisu važne

Šetam kao inače ali ovaj put sa umotanim palcem lijeve ruke.
Malo sam ga pričepio čekićem pa sam njega i sve zvijezde koje sam vidio umotao zavojem.
Nakon pružene samopomoći palac mi je izgledao pari voštana svića Milana Bandića.
Koračam makadamom i držim palac okrenut prema gore da mi manje sjeca.
Uho mi šalje signale: „otraga ti se približava automobil“.
Stanem u stranu te se lijeno osvrnem i auto stade tik pored mene.
Pogledam! Prije sam uočio vozača nego vozilo. Bokun ženske, nemam primjedbe a gona maloga „tvinga“.
Mahnem rukom na pozdrav, tada i ona zacvrkuće.
- Vidim da stopirate ali ja moram po dida u polje...- nasmješi se, slegne ramenima i mahne trepavicama.
Pogledam u prst i cerek mi zasvrbi usnice ali se suzdržim. Čuj da stopiram. Al dobro reagirao sam na jedini ispravan način.
- Neka dide neće se dida ljutiti, može sačekat.
- Ne mogu stvarno…čeka me.
- Ajde bona što ima veze i ja sam dida, svejedno.- i uvatim ja za kvaku.
- E frigaj ga, onda ću radije vozit svoga didu.- i stisne gas.