|
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Čokolada
Taman što sam ušao u dućan i uzeo košaricu kad začujem kako jedna djelatnica glasno uzvikuje: 'jel to tvoj mali a?' A o tamo sa salame druga odgovara: 'nije to moj mali'!
Onda prođe malo vrimena u tišini pa opet iz nekog kantuna prospe se isto pitanje.
Reko' ja, šta je ovo nediljeti koji im je ovo đir, nu da nije…popipam se za šlic šta znaš sve je moguće…ma jok spava kao nakon povečerja.
Nu mene, a bi' će da je onaj PMS ili kako se već zove ta njiova 'stranka' pa ih teke baci van škvare.
Inače ode šopingiram jer mi je zgodno doć, prvo veliki je parking a to je ujedno dućan i skladište. U blizini je tvornice, apoteke, Građe-Solin, kafića, Fiata, plina…drek, ukinuli su plin sad za napunit malu bocu koju koristim za feral valja u Solin poć.
Tako šetam po dućanu ne bi li se sjetio po što sam došo kad opazim 'radio milevu' dolje na kruhu a ona ti brale zna i ono što ne zna.
I bogami uvatila ona pričat.
Prije neki dan okolo šest i po navečer ono taman u sumrak, baš je Mira bila na blagajni, neki mulac oko desetak godina u crvenoj jakni sakrio dvije one velike milka čokolade pod jaknu i pored blagajne ode prema vratima. Optala ga je u za'nji čas i uvatila vikat za njim da stane i da se vrati no mali ne bješe lud jer da je mislio stat ne bi niti uzimao čokolade.
Uvatila nju puva i prestala štemat po kasi te je rastegla vrat i gleda po dućanu jer je vidila da je Stipe ušao unutra uzet pivu.
Na blagajni čekaju red njih četri-pet i veli jedan gospon, 'dajte mi ovo naplatite žuri mi se.'
No Ona ne obadaje već viče: ' Stipe, Stipe, dođi brzo amo…brzo brzo.
Evo Stipe, čovk od kojih triespešest godina dolazi začuđen što ga zove i stade uz blagajnu.
- Stipe mali ti je ukra dvi čokolade i pobiga van, daj ga molin te zovi.
- Moj mali?- začuđeno će Stipe.
- E bogati, sakrio je pod jaknom dvi čokolade i pobiže.
- A jes ti sigura da je to moj mali.
- A bogati nisam luda vidla sam ga.
- A šta je imao na sebi o robe a?
- Crvenu jaknu, ma požuri se ko će ga ufatit poslin.
- Slušaj, možda taj mali i sliči na moga ma moj sin nije lopov da znaš.
Ponovo se javio čovik koji čeka da plati i moli blagajnicu da mu to otkuca jer mu se žuri.
- Samo malo gospodine, samo malo da ovo rišimo, samo čas, samo čas.- blagajnica mu uzvraća.
Stipe je ostavio košaru i istrčao vani ozirući se okolo ne bi li ga ugledao a u sebi kisa, (pizdatimaterina ubićute neš ti mene vako sramotit ja ti kažem, mulac jedan balavi) .
Preko puta je šuma…a moj čovk ko je uspio uvatit vitar, i on se bisan vrati nazad u dućan.
- Šta ćemo sad Stipe…ko će platit one dvi čokolade.
- Slušaj, ja ga vidio nisam i šta sad.
Opet se javio čovik što je na redu i veli: 'molim vas žuri mi se dajte mi ovo naplatite.'
- Šta ste vi navalili sačekajte malo viš da rišavamo problem.
- Dobro, evo ja ću platit čokolade samo da idem ća.- ponovo će čovjek.
- Zašto bi vi platili ako ono nije vaš sin?- počela blagajnica filozofirat samo da Stipu što više isprovocira jer kome će natrljat nos ako ne svom mištaninu kad je već ispala prilika.
- Evo, priznajem to je bio moj sin i ja ću platit čokolade samo mi naplatite više da idem ća za majku božju.
Uu, ovo se Stipi pogotovu nije dopalo…da njegov sin…čuj ovo.
- Kako to misliš prijatelju?- zarežao je Stipe i unio mu se u facu.
Tako ti je to, moš čovku i pivo maznut al brale ne diraj mu u mladunče i žensku niti u snu.
- Žuri mi se čovječe, evo bio je to moj sin ja ću platit što je uzeo i gotovo, jel u redu.
- E neće moć.
- Onda kome ću naplatit?- pita blagajnica.
- Naplati kome oćeš samo naplati da idem ća žuri mi se…ka Boga te molim.
- Ja ću platit, jes čula…nije Stipe papak da za njega drugi plaćaju a mi ćemo kolega porazgovarati van.- reče Stipe zaprepaštenom čovjeku.
Bogami se oni vani počepušaju jer se Stipe smrtno uvridija što je njegova maloga nazvao svojim sinom. Uglavnom je stradala odjeća, na Stipi radna jer je došo iz tvornice u radnoj monturi a na protivniku jakna koja je ostala bez jednog rukava.
Uto se pojavila i policija taman kad je počelo navijanje. Zapravo patrola je bila u prolazu i na nečiju dojavu taman su pristigli da ih razdvoje. Napisali su im prijavu za remećenje javnog reda i mira (neš ti reda u nas) i tako će im vrag odnit najmanje po sto eura.
- Oli nema dalje?
- Dakuće, slušaj sad.
Stipe se vratio na radno misto u tvornici rasparane jakete i natučenog nosa i krcat bisa da bi puka ka plinska boca. Nije mu iz glave izlazilo ono: 'Evo to je bio moj sin samo mi naplatite više za majku božju'.
(Znači švrljala je, pizda joj materina ubićuje…a on mulac jedan dobiće svoje ja mu kažem)
Tako je Stipe podgrijavao bis i nije izdržao cilu smjenu već je oko osam uri pošo doma.
Kad je stupio u kužinu žena je poklopila usta šakom vidjevši ga bisna i natečena nosa ali nije ništa pitala dok je on zagrmio.
- Di je on? A s tobom ću porazgovarat kasnije, upamtit ćeš me ja ti kažem.
- Eno ga u sobi…Mate, Mate ćaća te zove dođi. A što sam skrivila jadna ti sam?
Mali je kao krivac pokunjen ušao u kužinu gledajući u pod.
- Pričaj di si bio i što je to bilo!- zapovidio je Stipe i zamanuo šakom da ga mlatne ali se mali vješto sagnuo i Stipe se zavrtio oko sebe a onda ga je ipak uspio dovatit po leđima i šiknuo ga nogom u guzicu. Mali što od udarca što od namjere stvori se ispred matere na drugoj strani stola.
Sad je žena kontala ovako; ako je Stipe i na nju ljut onda je najbolje udružit snage i biti na istoj strani a to znači protiv maloga. Onda ga je počela klepat po ramenima i leđima a udarci su bili popraćeni u taktu s ričima.
- Ćaća ti radi radi radi a ti se skitaš skitaš skitaš….
- Nemoj Majo molim te nisam se skitao.- a Ona ponovo.
- Ćaća ti radi radi radi a ti se skitaš skitaš.- i nastavi ga mlatit. No pažljivom oku nije moglo promaći da bi se to udaranje prije moglo nazvati milovanje. To znaju matere, valjda imaju urođeni dar za davati batine koje ne bole. Ne reče se uzalud: ' Mater bila-mater mila'!
- Nisam Majo viruj mi, ukrali su mi je dok sam bio u zahodu, nisam kriv časna rič. Prijavio sam nastavniku pa je obećao da će to sutra istražit.
- Ćaća ti radi radi….
- Stani 'enti nediljne dane ne tuci mi maloga.
Stali su i čekaju. Zbunjoza.
- A zašto mi tebe mlatimo a?
- A zato što su mi ukrali jaknu.- žalosno odgovori sin.
- Štaaa novu jaknu, onu lipu crvenu su ti ukrali?- mater se tek sad najidila.
- E, tako je, a znaš ti koliko košta ta jakna a?- opet će Stipe.
- A ne znam.
- E ne znaš, ja ću ti reć. Moga sam za te novce kupit 20 čokolada.
- Čokolada?- zbunjeni uglas izgovore mater i sin ne kužeći o čemu Stipe govori.
- E, i to onih velikih!
|
