Navuka sam se na ovi komp i pokušavam se skinuti pa me zato rijetko ima. Nije normalno, ma što da radim trčim u kuću kao piša mi se, žedan sam, gladan sam a u stvari svaki put povirim što na blog što na fb.
Evo da se pofalim i ja sam bio promatrač... promatrao sam kako se stvara povijest trećeg prcjednika, kako se broje glasovi, kako ljudi ozbiljno prilaze tom velevažnom poslu, borati skoro kao da se bira sindikalista. A to ti je 'vako bilo.
Pričam ja sa susjedom Matom i njemu zazvoni mob, javi se, razgovara, ja pristojno sačekam dok je svršio a onda on meni veli "a bili ti sutra bio promatrač plaćeno je". Reko' ja „bi“. I nazove on onog tipa s kojim je razgovarao i dade meni mob.
„Dobro veče- dobro veče“ i ostalo bla-bla kako već ide i negdje oko 10h u noći zvoni moj mob. Zove tip veli da me čeka u autu ispred kuće da neka dođem. Pođem ja, uđem u auto rukujemo se i on uvatio pisat neki papir i onda mi veli: „Ti ispuni ovo ostalo i sutra me nazovi kad budu gotovi izbori da mi predaš kopiju zapisnika. Ok.“ I dade on meni 200kuna onako...kako se i daje džeparac, u ruku brate kakve potvrde i računi, a u borši gomilaaa... (htjedoh reći sa slikom tom i tom ali sam je potrošio pa ne znam) sve po dvjesto, ja sam mislio da u cijeloj državi nema toliko novaca kad slušam Jacu i Šukera. I uzmem ja oba papira pozdravimo se i to je to.
Ja kući pogledam a ono akreditacija promatrača za kandidata ........, ja za mob da mu to vratim ... pa usporim, pomislim... „kome ću učinit dešpet“? I tako ti ja budem promatrač za 200kn a glasovao sam za ... kako sam i namjeravao.
Eto tako se plaća kampanja i po tome ispada da puno i reču ono što kažu da su potrošili, sve je brate uživo bez plejbeka i magnetoskopa, živila demokroacija.
Kontenjeri su krcati, potrošen toalet papir, jedni blagdani su prošli i izbori su prošli za ovu godinu dosta, i jedno uz drugo kod mene je napravilo dobru ravnotežu u organizmu. Naime radi blagdana sam imao pojačano masnu hranu i gomilu kolača a radi ovoga drugoga sam imao pojačani proljev i povraćanje. Ovo bi doturi mogli iskoristiti kao terapiju za mršavljenje.
Eto drugo ništa nema novoga ... a da bio je pop u blagoslov kuća i pita me može li naprid, rekoh ja može samo pazite na hodniku se Frida porigala pa sam posuo pepelom da ne mislite da je urok. On me gleda malo zblesirano... pa kad smo svršili obred.... „i svima koji prebivaju u njoj“.... ima tu nečega, taman i izgledamo kao prebijeni...pita me di je mlađi a ja velim da mu je došla curka pa vjerojatno vježbaju matematiku.
- A što... ona ide u školu.-
- Ma nee, i ona je svršila nego sad obnavlja tablicu ono plus-minus pa koliko puta i to.-
A on i oni uz njega se uvatili smijat, pa i ja s njima nemam pojma zašto a onda su mi ćopili 50kn i onda se ja više nisam smijao.
Tu se svećenik i gospodin Šešelj u potpunosti slažu ... mvze pedeve!
ŽELIM VAM U NOVOJ PUUUNO SEKSA I PARA I PREDSJEDNIKA KOJEGA SE NE MORAMO SRAMITI !
BLAGOSLOVLJEN I RADOSTAN BOŽIĆ TE SRETNU I USJEŠNU NOVU
GODINU ŽELIM SVIMA KOJI ŠTUJU, KOJI VJERUJU, KOJI SE NADAJU!
ONIMA KOJI PATE NAPOSE ČESTITAM !
Izazov
Dok je pokojna tvornica bila živa i dok su skoro cijeli grad a dobrim dijelom i okolica živili od nje bilo je i događaja pa se imalo što i pričati.
Sad se pričaju druge priče, sad su brižni i tužni izrazi na licu postali uobičajena svakodnevica i šutnja, šutnja.
Čini mi se da je onda bilo više smjeha i ako ne može biti smjeha dok nekoga ne zaboli, ne ubode ili sudbina ne metne svoj prst. No da je bilo razloga za priče i smjeh bilo je, pa evo jedne koja se dogodila pred Božić a kad se dogodi oko tako važnog datuma onda se lakše i pamti.
Dakle autobus, koga su svi zvali pruga, išao je po radnike kroz okolna sela pa i ona koja su udaljena i po satipo vožnje.
Putevi su bili makadamski i loše održavani a autobusi stari i isluženi koji su se često kvarili ili su im se bušile gume pa je to stvaralo kašnjenja ili nedolaske na radno mjesto a to bi se pravdalo režijskim satima.
To jutro bila je južina, nije bilo bogzna kako ledeno pa su ljudi čekali na putu blizu Ivine kuće koja je bila na raskršću a od bočnog puta udaljena tik jedan metar. Jedan prozor te prizemnice bio je okrenut prema zapadu to jest prema putu i u toj sobi su spavali dvadesetosmogodišnji Ive i nešto mlađa mu žena. Nisu imali djece.
Bio je mrak, Ive je izašao iz kuće i zaključao vrata a žena je produžila spavat, nema potrebe se dizat u tu uru.
Da bi skratili čekanje igrali su šijavicu. Bilo ih je osmero i četvero je šijalo a ostali su kibicirali. Mirko vrlo skroman mladić, Ivino godište, nije bio oženjen, i ako je, kako se ono kaže, mog'o birat. Ive je bio bahat i prijek mladi čovjek i sa tim svojim osobinama vrlo često dolazio u sukob sa okolinom pa su ga se nastojali kloniti ako je to ikako bilo moguće.No to jutro dopalo je njega da igra kontra Mirka i izazivanje je krenulo od samog početka igre. Nazivao ga je šonjom, pa onda da će cijelog života ostati divac, da nije kuša ženske i svakakve druge gadarije. Ostali su ga smirivali a on je postajao još žešći. Kao za vraga, to jutro izgubi Ive na šijavici, a onda uvatio Mirka još više provocirat.
- Pusti me na miru, Ive, ništa ti ne radim, zašto sam ti ja uvijek na zubu.- Miroljubivo mu je odgovorio Mirko.
- Vidi, znaš i govorit ... divčino, kad ćeš je kušat a, ja sam ih okrenuo ni broja ne znam, ti desnicu a, udri.-
- Ive, pusti momka na miru, svako se jutro njega uvatiš ka pijan kape a ništa ti ne radi, pusti ga.- Molili su ga ostali,ali nije pomagalo.
- Što da ga pustim, neće je kušat, boji se, misli da ima zube, da grize.-
- Što te briga, neka neće, nemoj ga provocirat.- Kolege su ga uzele u obranu, možda bi bilo bolje da nisu.
- Ima samo jedan način da se uvjeriš.-
Prozborio je Mirko, na zaprepaštenje svih.
Nastao je tajac.
Čulo se disanje.
Čekaju da eksplodira.
Eto i to se dogodilo, udario mu je kontru, vjerojatno osokoljen podrškom ostalih, a možda mu je jednostavno prekipjelo jer to više nije mog'o podnosit i odlučio mu se suprostavit.
Ive je naginjući glavu lijevo-desno prijeteći izdužio vrat i približio se Mirku unoseći mu se u lice. Bio je napet poput mačke pred skok. Ali i ostali su se pomakli, spremni stati u Mirkovu obranu, primijetio je to Ive pa je odlučio da ga osramoti ali totalno, da bude predmet izrugivanja i podsmjeha.
Usporenim pokretima izvadio je ključ od kuće iz džepa i držeći ga u ruci progovorio kroz zube, polako, prijeteći.
- Evo ti ključ... sama je u kući... ako si muško, uđi i napravi posa'... majka te rodila.-
Umiješali su se ostali, opet su pokušali spriječiti nerazuman čin, odgovorit ga od tog suludog nauma. Govorili mu o posljedicama te ludorije, ali bilo je uzalud. Nije bilo povratka, nažalost.
Mirko je bez riječi uzeo ključ, pogledao ih jednog po jednog, tražio je nešto na njihovim licima, ali nije ništa bilo osim zabrinutih gledatelja. Lica od kamena, stisnutih usana, nedokučiva pogleda koji se i tako jedva nazirao u mraku. Što li ponos zna učiniti od čovjeka?
Koliko je u tim trenucima na cijeni ljudski život?
Krenuo je prema vratima... okrenuo ključem i ušao. Bio je tih. Onda su se svi primakli do ograde bliže prozoru. Mlada žena je spavala... zora nudi najslađi san. Teke je prenula škripa kvake na vratima od kamare. I tako je još mrak, pomisli i okrene se na drugi bok. Onako u polusnu promrmljala je.
- Opet nema pruge.-
Da je jadnica znala kakvu joj je podlost vlastiti muž priredio...da je znala.
Naslonjeni na ogradu da bi bili bliže prozoru pretvorili su se u uho, naravno nisu znali što će čut ali se nadali nečemu jesu. Jeli to urođena znatiželja kod ljudi ili voajerstvo ili jednostavno nisu znali što bi drugo u tom momentu, 'ko će ga znati.
Što je bilo dalje samo oni znaju. Ono što su znatiželjne uši čule bila je rečenica.
- Ive, ovo nije tvoja glava!-
Stisla je zima, bome je. Moja susjeda reče, je bome.
A kad je zima sve se stisne, uđe u se, tako sam i ja ušo u kuću i ne izlazim osim ako dobijem na loto.
Uf lažem, jutros sam bio na policiji sa curom od mlađega da prijavi boravak na moju adresu. Ja se skockao kako i priliči ne moš u policiju poć onako, oma gledaju preko oka i podozrivo. Fino mi je ćer sinoć piturala kosu (božesačuvaj što radim o sebe, ona proba boje na mojim ostacima dlaka) tako dotjeran izgledam kao sin samome sebi, još uzame mlado čeljade, upadamo tamo di su šalteri.
Posla kao u priči, sjede sve tri skupa i piju kavu. Pita cura kome da se javi za prijavit boravak.
One gledaju.
- A kod koga ćete prijavit boravak.-
- Kod gospodina.-
Šu-šu-šu... pa nas pogledaju, pa se upinju da ne prasnu u smijeh i veli jedna: „Na šalteru broj jedan“
Naravno tamo je prazno al dobro. Malo smo počekali a onda sam se primakao njima i rekoh.
- Šta je čudno, od dikana sam mlađi a ona je starija od lambašice, ae sad.-
Vidim ja što njih muči, onda se jedna digla i obavila taj veliki posal od dvi minute. Eto to mi je bio posal danas.
Grijem se, maltretiram kompjutor, ne gledam televiziju (ovo je da zavaram inkasatora) i čitam. Pročitao sam jednu baš lijepu knjigicu, poklon od meni drage blogerice Qaye. Zabavna priča sa natruhom krimića. Qayino pitko štivo drži čitatelja u isčekivanju do kraja priče a ima nekih „sitnica“ koje dobro dođu za naučiti. U svakom slučaju lijepo provedeno vrijeme.
Hvala Qaya!
- Što je ovo, ženo?-
Upita Markan kad je došavši s posla ugledao na stolu poveće raspelo. Žena je dovršavala ručak, okrenula se, poželila mu dobar dan i reče:
- Raspelo, kao da ne vidiš.-
- Evo vidim, a povodom čega je tu.-
- Kao da si zaboravio što je danas.-
- Ne mogu se sjetit, ajde reci.- odložio je boršicu i sjeo.
- A, rođendan, nisi valjda zaboravio, našoj Valentini, sedamnaesta.-
- Uf, majku mu, stvarno sam zaboravio, a di je ona?-
- U školi je popodne, bi'će da joj nisi ništa kupio.-
- Nisam, ni na kraj pameti mi nije bilo. Moram se sad zaletit, a što da joj kupim?-
- Ajde prvo ručaj na miru, ima vremena.-
- Što si joj ti uzela?-
- Pa, to.- Pokaže na raspelo.
- Ovo si joj kupila za rođendan?- Bilo mu je čudno.
- A što se čudiš, zar može biti boljeg poklona.- Stavljala je ručak na stol a zatim je i ona sjela da se ruča.
- Poklon je uistinu lijep, ma neobično mi je to dati kao poklon.- Govoreći usput stavlja hranu na pijat.
- Ja s tobom nisam razgovarala o tome, eto, sad ću ti ispričat.- Ona se, isto tako, poslužila hranom, pa su nastavili jesti i pričati.
- O čemu,... što se zbiva?-
- Nije ništa loše, božesačuvaj.-
-'Oćeš da nagađam.-
-Ma ne, a si nestrpljiv?-
-Dobro, slušam-.
-Naša ti je Valentina veliki vjernik, to ti ne možeš vjerovat, kad god je u sobi ona se moli, priča sa Bogom kao sa prijateljem, tako dugo se moli dok ne zaspi.-
- Moli, moli, normalno je da se pomoli, to smo je i učili, jeli tako.-
- Jesmo je učili jesmo, ali ovo je nešto drugo, ovo je nešto, kako da rečem, iznutra, neka viša sila, neko poslanje, božji odabir, nešto iz dna duše što dolazi.-
- Kako ti to sve znaš,... nastavi, nastavi.- Gledao je Markan podignutih obrva.
- A, kako znam, majčinska intuicija, kad ti zaspeš a ja na vrata od sobe pa osluškujem, škiljim na rupicu od ključa ali samo joj vidim noge na podu, puno je desno pa se ne vidi.-
-Da premjestim vrata, to 'oš reći.-
-Ma kakva vrata,... ti me zezaš.-
-Ajde, slušam te, nastavi-.
-Kleči na podu,... evo sam se sva naježila i sad mi suze pođu,-
- Ajde de, nemoj sad plakat, ajde.- tješi je Markan.
- Bože moj, dragi, budi uvijek uz mene,... obećajem ti da ću dobro učit, da ću ti uvijek bit vjerna.... A onda uzdahne, pa malo tiše ponavlja, Bože moj, Bože moj. Onda joj više ne vidim noge, makne se a meni dođe milo, suze mi pođu, pa se povučem i odem u kupaonu umiti se.-
- Da čovjek ne vjeruje, od kad to traje, kako mi do sada nisi ništa govorila.-
- A bi'će jedno, a bogami, više od mjesec dana. A što ti nisam rekla,... a smatrala sam da je to normalno pa sam mučala,... ti misliš da nije.-
- Ma ne, nego sam mislio onako u priči nisi spominjala.... I zato si joj uzela raspelo?-
- E, sigurno će joj se puno dopasti.-
I tako je Markan saznao za fenomen vjere njihove jedinice, bila je i dalje dobra u školi, nije previše izlazila vani, navečer bi im poželjela laku noć kao i oni njoj, a onda bi se povukla u svoju sobu u molitvi. Žena mu je i dalje ćirila na bužicu, a on bi kao i obično, zaspao. Ujutro bi išao na posao i svaki dan ista priča.
.
Prošlo je od tog razgovora oko mjesec dana, pričali su oni o tome svaki dan, naravno i o svemu drugo, ali bi se uvijek vraćali na tu temu. Bilo im je drago da je tako, nekako su bili ponosni na Valentinu više nego prije. Bili su pažljiviji prema njoj, obraćali joj se sa više poštovanja, gledali u njoj ono što oni nisu imali, bar ne u tolikoj količini. Mislili su, a što da je muško? Pošo bi u svećenike, vjeruj Bogu. Žena bi često puta rekla:
-Ajme da čuješ sa koliko ljubavi, sa koliko žara, sa kojom posebnom žestinom i vatrom u glasu izgovara: Bože moj, Bože moj.-
Markan ne bi znao što joj odgovoriti na to, pa bi kimnuo glavom i pomilovao je po kosi. Bili su ispunjeni srećom, i zadovoljniji nego do sada provodili slobodno vrijeme.
Toga jutra, kao, uostalom i svakog drugog, ustao se prije šest sati. Umjesto na posao, morao je otići do poliklinike, dati krv na analizu. Tek se razdanjivalo, mrak se razvlačio kao paučina. Izašao je van .
Njihova kuća, prizemnica, bila je na lijepoj lokaciji. Dvorište do puta, a iza susjedov voćnjak, bili su zadovoljni položajem kuće, i boravkom u njoj Do centra grada su četiri kilometra, pa se to računa pod grad. U selu, odakle je došao, ostao je stariji brat. Mater i Ćaća su mu živi, i baba,ćaćina mater.
Automobil, doduše već islužen, ali nije vrijeme za novi, parkirao je u dvorištu. Otključao je i taman da sjedne primijeti da je prednja lijeva guma legla. Sočno je zabeštimao onako u po glasa. Lijepi početak dana pomislio je. Otvorio je prtljažnik da promijeni kotač pa se sjeti da mu dizalica ne valja. Puhao je od bijesa, što sad. Pade mu na um da iza kuće ima nešto daske i muralića a to može biti od pomoći kao poluga za podići auto umjesto dizalice. Zaputio se iza kuće, i taman što je povirio iza kantuna zamijetio je kao da je nešto ispalo kroz prozor i nestalo u susjedov voćnjak.
Upalila mu se svjećica i on ti trkom nazad u kuću.
- Što si zaboravio, dragi.- Zacvrkutala je žena izlazeći iz kupaone.
- Odma dovedi Valentinu!-
Zagrmio je tako da se stresla i žena je bez riječi pokucala na ćerina vrata pozivajući je da izađe.
Valentina se pojavila na vratima u spavaćici i doimala se iznenađena, a kad ga je ugledala uplašila se. Opet je zagrmio.
- Kako se zove?-
Istovremeno je bila zbunjena, uplašena, i sve joj je bilo jasno. Izgovorila je sa strahom
-Bože,... Bože se zove.-
Reče pognute glave.
Žena je gledala otvorenih usta, a Markan reče:
- Da mi nije crkla guma i dizalica doduše, 'ćer bi nam još bila svetica.-
Isprid ambulante narengalo ih se... ima ih bogami dva'eset od toga dvanaes' baba. Sve grintavo, srdito i viču toliko da je doktorica dva puta izlazila opominjat ih da se utišaju jer ne može ovako radit. A je, utišali bi se dvi minute pa opet, a kad ima puno toga što se ima prepričat, jer ako ostave za drugi dan onda je to stara vijest i ko će je slušat a nove pristižu.
Ajde nekako bi se i dalo čekati da nema padobranaca zbande koji uđu i ne obadaju, onda se babe ražeste ki da si taka u osinjak, nastane pravi kokošinjac, ne razumi se božetebe koja što zbori.
Onda dogovor.
Složno se udruže u nakani da niko ne smi ući priko reda, ae sa'.
Evo ti dolazi mladi čoek nekih triest godina i sta mimo reda nu, a babe se nakostrušile.
- Di'š ti momak.-
- U doktora a di ću.-
- Stani u red tamo na kraju ae.-
- Ja mogu priko reda.-
- Kako smiš ka ti mi ne damo, tamo stani, ala.-
- Ja sam dobrovoljni davatelj.-
- Ma nemoj, jel za oto imaš stučenu glavinu a?-
- Je.-
- Nu njega on se sprda, a kome si ti što dao blago meni.-
- Šta te briga e.-
- E onda ne'š uć da znaš.-
- Evo kartica pogledaj, dobrovoljni darovatelj organa, evo.- Pokaže on neku člansku iskaznicu sa naslikanim srcem. Nu, nagnuo se ja sa začelja da pogledam a ono FDD (folklorno društvo drmež), uozbiljile se babe i veli jedna „a moramo ga pustit kae tako“.
- A kvraguc jedan više ili manje svejedno.- I uđe on čim se otvoriše vrata.
Pušu babe deboto se neka i upuvala pa dok je to prošlo sve one okuke iz pumparica pa ispod zvona od kotula do slobode još se više pokvarilo, pfuj.
Taman smo posrkali ono poklonjenog zraka i evo ga izlazi onaj sa razbijenom glavinom. Sa' će baba.
- A sinko kome si ti darivao organe a?-
- Svojoj nevisti, bako.-
- Ajme koja plemenita dušaa, Bog ti zdravlje da' sinko.- Zadivljena je babuška ispred mene.
- A koji si joj organ darovao dobri i plemeniti čoviče?- Upita ona naprid.
- Reproduktivne organe bako,... doviđenja vam i fala da ste me pustili.- I ode
- A zato ti i je stučena glavina nesrićo dabili nesrićo... nevistu, plju.- Hehe došle k sebi.
- A ća joj je to darivao a, ka ga pljuješ?-
- A ća si gluha zagospu, darovao je nevisti, bratovoj ženi zato mu i je stuka glavinu,
- A ća ala reci.-
- Ono ća bi i ti rado ćapala da te ko oće reproducat ma nisi te sriće ka ni ja.-
Kroz ovo more mora
plivati se mora
i ako je mora
kad se nešto mora!
Jer kratko je,
kratko da bi robovali,
predugo da se umorimo,
a za ljubav na taman.
Ljubi se mačka
ljubi se konj
ljube se i pas i noj
ljubi se ćita ljubi se špar
ljube se poštar i tvor.
i dio vremena je tvoj
cvijete moj.
Do juče ste iskale bajke
još juče ste puhale žvake
pod dekicom misterije
s princom iz bajke ste
postale snajke,
postale majke,
postale bake.
Sretne kao more
dok grli nevinu barku
ili obljubljenu stijenu
što miluje u mraku,
nedokučiva pučina,
ta otvorena usta
opet bi htjela žvaku!
A ostali su
Samo trag na pijesku,
otvorena školjka i bljesak,
kapljica slana na nozi
topla kao prvi pljesak
još vonja po mimozi!
Bio sam u beračinu maslina i guštao na friškoj ariji... a pogledaa.... k'o na dlanu se vide otoci i ona daleka obala.
I skupilo se ulja, novoga, mladoga, zelenoga, neću vam reći koliko jer bi bilo nepristojno, ali sam se sjetio svoje rodice i fino sam sjeo kraj telefona i nazvao...
Ta moja rodica je prava svetica, i ako je ijedna žena začela po duhusvetomu onda mora da je i ona... c, nije, mali sliči na muža, na moga... što li meni dođe taj njezin muž?
Ma dođe šta dođe i kad god dođe za štetu mi dođe. Kad mi taj dođe u kuću čoeče trošak mi učini kao da se tuneli farbaju.
Onda mu ja kažem da mu nije dobro jesti toliko pršuta i tuć te slane sireve i sve to natapati vinom jer će ga masnoća ubit. A on će meni.
- Ne brini doma ću brstit zelje, a koliko toga ponudiš ispada da sam na dijeti.-
Nikako ne kontam kako se ona uopće udala?
Kako je taj njezin uspio smotat?
Jeli uopće radi one stvari jer taj grijeh je nespojiv sa njenim poimanjem života? Da je pošla u časne bila bi Jadranka među časnama, časna riječ.
Ne bi ona u razgovoru spomenila muškoga.... božesačuvaj, a niti o kokošama neće da priča da ne bi slučajno spomenila jaja.
Ona u kući na svakom „kantunu“ ima lijepo uokvirena upozoranja „U ovoj se kući ne psuje“, pa joj njezin supatnik na fine reče.
- Ankice, jebemugospu a da na zid i koju sliku metneš a.-
Onda se ona uvati krstiti ili križati, (križati... kao da križaš lozu i kupinu) snebiva se i moli pa oma na ispovijed da spere sa sebe grijeh pakleni .
Ozbiljna je ta moja rodica, toliko ozbiljna da meni čim je spomenem padaju pizdarije na pamet.
- Alo... rodice, šta ima kako si... voliš li više staroga ili....?-
Onda odma odmaknem jedan pedalj slušalicu od uha da mi ne pukne bubanj ...
- Aaa... aa, ajme meni, oli si poludio beštijo o' čov'ka, sram te i stid bilo... rodicu pitaš te šporkarije, sotono, vraže, đavle... ajme oprosti mi Bože....-
I prekine vezu. Sačekam minutu pa opet nazovem.
- Alo.. rodice što si mi spustila slušalicu?-
- Budeš li pričat šporkarije i opet ću.-
- Samo sam te htio pitat voliš li više mladoga...-
Tres.
A ja opet.
- Alo, rodice.- Digla je slušalicu ali ne govori ništa.
- Mislio sam ti donit koju litru mladoga ulja ali kad nećeš šta ću ti ja.-
- Ajmeee rodjače koje si ti zlato....-
A ja tres.
Napunio sam veliku bocu od litre novoga i pravac rodica.
Drugo stanje! Ove dvije riječi zacijelo pripadaju ženskom rodu i muški ne bi smjeli dirati u nj a samo zato jer asociraju na trudnoću, odnosno trudnicu.
Ja sam protivan jer svako stanje u bilo čijem organizmu koje nije uobičajeno, ili nije svakodnevno, je drugo stanje.
Dakle da pojasnim. Ne da muški može biti trudan, a može trudan i umoran, nego može biti baš u drugom stanju, itekako čak i u trećem u četvrtom, ma u takvom stanju da se sam sebi gadi ako je u stanju sagledat svoje stanje. Naj-naj je ono stanje kad je piće na prstodir u grlu, kad bi se kladio da je Zemlja ubacila u petu i tako se brzo vrtulja da se ni sjedit ne može a kamoli ležat. Ideš dobavit čašu i dok si pružio ruku ona je promjenila mjesto, dobro to je već stanje da bi komotno mogli ono „t“ zamijeniti sa „r“ bilo bi nekako realinije al' ne budimo sitničavi.
To je ono stanje kad smo mi muški naučeni cikiti maminu pa malo poslije ženinu, pa od butelje infišamo da je cika puna mlijeka a onda ti mi cikimooo, cikimo dok ne pocikimo i cijuknemo ispod stola a onda nas odvedu, bolje reći odnesu kući da nas žena, bila ona trudna ili odmorna ili mater ili baba, tetoši i asisti. A priznat ćete da nije lako živiti u dilemi piti ili ne piti, ako piješ svršit ćeš ispod stola a ako ne piješ svršit ćeš u papučama.
E tu večer je Slavo svršio ispod stola pa smo ga u ranu uru dovukli do kuće i ostavili, ostalo je on sam uspio kad je malo došo sebi.
Dovuko se do banje i tu se izuo i skinuo odjeću pa skoro četveronoške dobauljao u sobu do postelje ne paleći svijetlo i uvuko se pod dekicu kod svoje ženice.
Nije prošlo niti pet minuta a on se izvuk'o iz postelje kao da je okužena, i u golemom strahu napustio sobu. U takvim se prilikama pijanac nevjerojatno brzo pribere, toliko da je donekle sposoban fizički funkcionirat jer mu šok povrati snagu.
Jadni Slavo uletio je u sobu kod matere i ćaće.
Mati ka mati bila je budna., meni se čini da matere nikad i ne spavaju. Upali svjetlo i kroz suze veli materi:
- Majo moja, moja draga je izdanila.- Gleda ga mati onako milo a uto se probudio i ćaća pa će onako bunovan.
- Vragu briga u ovu uru a,... pa taman da je i iz Danila a nije nego s Perkovića oli si zaboravio oklen ti je žena, a.-
- A sinko moj đava ti piće odnjo batali se više toga zla ne'š dobro s otim moj sinko.-
- Ozbiljno vam kažem, izdanila je, obrazi su joj skroz ledeni i smrdi joj iz usta.- Kroz plač izjeca Slavo brišući šakom miks bale i suza.
Onda su se pogledali mati i ćaća i zbacili lancun.
- Ma šta to zboriš a?- Veli ćaća i već se diže a utoliko i mati stade na noge.
- Ajmo vi't ajmo, a di je u sobi jel'.-
I pođu ti oni za Slavom sa zebnjom u srcu i nevjericom na licu. Upali Slavo svjetlo i pred njima na bračnoj postelji se ukaže otkrivena lijepo oblikovana gola stražnjica mlade žene koja se prenula iz sna kad je zasjalo svijetlo.
- Šta je ovo? Šta se dešava?-
- Ništa ćerce moja ništa samo ti spavaj ako moreš.- Tješila je svekrva i opet se obratila sinu.
- Sinko moj ostavi se toga pića uništit će te.- Brižno će mati, a ćaća je bio konkrentniji pa mu je razjasnio situaciju odnosno slučaj ledenih obraza i smrdeža iz usta.
- E moj sine da si ti pio u guzicu a ne u glavu onda bi svoju glavu stavio na kušin a ne kod ženine guzice i ne bi ljubio „ledene obraze“.
Oprosti nevjesto.-
