Bio sam u beračinu maslina i guštao na friškoj ariji... a pogledaa.... k'o na dlanu se vide otoci i ona daleka obala.
I skupilo se ulja, novoga, mladoga, zelenoga, neću vam reći koliko jer bi bilo nepristojno, ali sam se sjetio svoje rodice i fino sam sjeo kraj telefona i nazvao...
Ta moja rodica je prava svetica, i ako je ijedna žena začela po duhusvetomu onda mora da je i ona... c, nije, mali sliči na muža, na moga... što li meni dođe taj njezin muž?
Ma dođe šta dođe i kad god dođe za štetu mi dođe. Kad mi taj dođe u kuću čoeče trošak mi učini kao da se tuneli farbaju.
Onda mu ja kažem da mu nije dobro jesti toliko pršuta i tuć te slane sireve i sve to natapati vinom jer će ga masnoća ubit. A on će meni.
- Ne brini doma ću brstit zelje, a koliko toga ponudiš ispada da sam na dijeti.-
Nikako ne kontam kako se ona uopće udala?
Kako je taj njezin uspio smotat?
Jeli uopće radi one stvari jer taj grijeh je nespojiv sa njenim poimanjem života? Da je pošla u časne bila bi Jadranka među časnama, časna riječ.
Ne bi ona u razgovoru spomenila muškoga.... božesačuvaj, a niti o kokošama neće da priča da ne bi slučajno spomenila jaja.
Ona u kući na svakom „kantunu“ ima lijepo uokvirena upozoranja „U ovoj se kući ne psuje“, pa joj njezin supatnik na fine reče.
- Ankice, jebemugospu a da na zid i koju sliku metneš a.-
Onda se ona uvati krstiti ili križati, (križati... kao da križaš lozu i kupinu) snebiva se i moli pa oma na ispovijed da spere sa sebe grijeh pakleni .
Ozbiljna je ta moja rodica, toliko ozbiljna da meni čim je spomenem padaju pizdarije na pamet.
- Alo... rodice, šta ima kako si... voliš li više staroga ili....?-
Onda odma odmaknem jedan pedalj slušalicu od uha da mi ne pukne bubanj ...
- Aaa... aa, ajme meni, oli si poludio beštijo o' čov'ka, sram te i stid bilo... rodicu pitaš te šporkarije, sotono, vraže, đavle... ajme oprosti mi Bože....-
I prekine vezu. Sačekam minutu pa opet nazovem.
- Alo.. rodice što si mi spustila slušalicu?-
- Budeš li pričat šporkarije i opet ću.-
- Samo sam te htio pitat voliš li više mladoga...-
Tres.
A ja opet.
- Alo, rodice.- Digla je slušalicu ali ne govori ništa.
- Mislio sam ti donit koju litru mladoga ulja ali kad nećeš šta ću ti ja.-
- Ajmeee rodjače koje si ti zlato....-
A ja tres.
Napunio sam veliku bocu od litre novoga i pravac rodica.
