Marketing
Dobra knjiga
Stisla je zima, bome je. Moja susjeda reče, je bome.
A kad je zima sve se stisne, uđe u se, tako sam i ja ušo u kuću i ne izlazim osim ako dobijem na loto.
Uf lažem, jutros sam bio na policiji sa curom od mlađega da prijavi boravak na moju adresu. Ja se skockao kako i priliči ne moš u policiju poć onako, oma gledaju preko oka i podozrivo. Fino mi je ćer sinoć piturala kosu (božesačuvaj što radim o sebe, ona proba boje na mojim ostacima dlaka) tako dotjeran izgledam kao sin samome sebi, još uzame mlado čeljade, upadamo tamo di su šalteri.
Posla kao u priči, sjede sve tri skupa i piju kavu. Pita cura kome da se javi za prijavit boravak.
One gledaju.
- A kod koga ćete prijavit boravak.-
- Kod gospodina.-
Šu-šu-šu... pa nas pogledaju, pa se upinju da ne prasnu u smijeh i veli jedna: „Na šalteru broj jedan“
Naravno tamo je prazno al dobro. Malo smo počekali a onda sam se primakao njima i rekoh.
- Šta je čudno, od dikana sam mlađi a ona je starija od lambašice, ae sad.-
Vidim ja što njih muči, onda se jedna digla i obavila taj veliki posal od dvi minute. Eto to mi je bio posal danas.
Grijem se, maltretiram kompjutor, ne gledam televiziju (ovo je da zavaram inkasatora) i čitam. Pročitao sam jednu baš lijepu knjigicu, poklon od meni drage blogerice Qaye. Zabavna priča sa natruhom krimića. Qayino pitko štivo drži čitatelja u isčekivanju do kraja priče a ima nekih „sitnica“ koje dobro dođu za naučiti. U svakom slučaju lijepo provedeno vrijeme.
Hvala Qaya!
Post je objavljen 19.12.2009. u 01:45 sati.