|
je napisati greška… isto kao što postoje i otvornici.. a; e; i ; o; u;…samoglasnici su u međuvremenu nekamo nestali.. zatvornici su sada u upotrebi..a to su svi ostali… ..ne ću ..je sada pravilo…neću… ne valja isto kao i vazdazeleni…zimzeleni nisu podobni... ukratko semper-vivum…patologiji… (p.s. meni je to paranormalno..pa ga eto..) |
|
očito je da jesam.. zar je to čudno?..i je i nije, ja volim valjda zapetljati.. a kao sve nešto.. mudro.. treba pojednostaviti jer su stvari tako.. …jednostavne… u osnovi…. ali, ja sa svojim mentalnim sklopom…zapilim… što je pisac htio? mislio? kako je odreagirao? i sve…bla .. pa sve fino zapetljam.. i jesam..“pametna“ sam i jaaako jednostavna kad je sve o drugima i kad nije o meni.. i praktična… ali eto, spetljala sam se… s tim ramenom…jer idem u analizu..po onom… zakaj meni? zakaj baš sada?..i zakaj tak? e pa imam objašnjenje.. (tobož)… dakle.. desno rame…kalcificirano..ozbiljno..kaže rtg slika i doc.. (terapija i vježbe sljede) počelo je rano ljetos..pa sve jače… i sad to mene boli, pa zašteka i boli jače, pa manje..pa sve do tableta boli, pa onda još tableta.. pa popusti na nekoliko sati..ali je uporno…prisutno…iritirajuće..stalno… (no dobro, ovo je bio cvil i cendr i šmrc..opis stanja)… e pazi sad… ako ćemo pravo…po tom nekom psihosomatskom priručniku.. fora je da si sve mi sami smislimo u glavi…sve te neobične bolesti..boljetice i sve te neke ograničavajuće okolnosti.. .sve one su tu da bi promijenili, zamijenili…svoje, vlastite, a više nefunkcionirajuće stavove…prihvatili nekaj novoga, oslobodili sebe…bili spremni za dalje…u kolko- tolko dobroj formi… e pa ovak kaže… bol u ramenima je recimo pokazatelj.. da se ima onak generalno... osjećaj „težine života“.. koji mi nemremo baš nositi..ne tolko toga, ne tak… ok…prihvaćam.. pojavilo mi se…nakon gubitka bitnog posla i nekih materijalnih pogodnosti… i uslijed jednog intenzivnog emocionalnog odnosa… ali ne u oba ramena...u jednom… dakle, tu sam nekak na pol…prihvaćam i ne prihvaćam… snalazim se nekako u tom materijalnom… emocionalni odnos je još tu…intenzivan… e sad, pošto sam dešnjak…dakle ruka kojom posežem… prema tzv.mogućnostima…koje su preda mnom…(jesu li?) poslovnim i emocionalnim… ali valjda pošto su mi neizvjesne..pošto su drugačije..pošto su nove, neisprobane… ja valjda imam… oklijevanja…prema tome…i oprez, sumnju i strahove..etc.. i od tuda bol... a pošto me uglavnom jače zaboli..kad idem rukom prema natrag.. to bi značilo da sam ja još dodatno iskomplicirala sve… vlastitim osvrtanjem na prošlost…jer mi ju je teško odbaciti… to, nešto staro…nepotrebno..nefunkcionalno... i sad su to sve objašnjenja..kao logična…tog mog stanja… samo ja to sve sad.. nekak trebam uklopiti u sada i ubuduće… što prije..da bi opet funkcionirala… relativno zdravo… a ne ide mi baš…očito... a?.. jelda zakompliciram? kaj da velim… stručnjakinja… |
|
Ovdje kod mene.. A kao možda i bi i ne bi.. možda bi trebala nešto reći..ali bi i ne bi..iako nekako čekam da se posložim ali ima nešto…već nekoliko mjeseci.. a to su.. - Ograničenost..misli..djela… trenuci kad zaboraviš..na bol koja nestane..netragom.. a onda opet…evo je.. i ne možeš ništa ili možeš, ali pažljivo, ograničeno samo do određene kretnje kad opet počne jer te presiječe baš onak..silovito smrzneš se..opet.. pa boli.. ... .. E pa sad ovo sve zvuči onak…bljak.. Ali da..imam sindrom…“zamrznutog ramena“..desnog koje je malo pokretno, malo šteka, pa onda se ukoči ili otkoči…neovisno o bilo čemu i interesantno je spavati samo na jednoj strani..ili potpomognuta jastucima.. i čekam stručni pregled i vježbe..kreme isprobala..ne vrijede.. i ide mi na živce..ali vele da to ima svoj vijek trajanja..nekih godinu dana… a onda kao prestane… ajde baš da vidim..to prestajanje.. do tada sam takva…svedena na ograničenost… |