|
Bilo je to…o Bože, ovo ko emisija….dogodilo se na današnji dan.. No uglavnom…bila je '96…velevažno sam napokon odlučila dobiti papir da smijem voziti i po gradu, a ne samo po autoputu… I odem ja na taj vozački…pregledi, sve prošla, bez ikakvih problema…niko nije gledao ništa…ali ja sam gladna…pa jedem..ali, gubim kile.. o kako je to bilo lijepo.. nikad nisam brže smršavila 8 kila…u mjesec i pol dana… ali ja sam žedna, stalno, pa pijem..tri litre u tri sata...pa mi bućka u trbuhu… pa trčim na wc..a miris kao da..sam prolila aceton...po školjki… a onda sam skužila da jedan dan ne vidim prometni znak.. i da je slika onak mutna i treba izoštravanje...ali da drugi dan vidim sve super… I odem ja..kod liječnika.. u čekaonici, vidim onaj plakat za samo-provjeru šećera.. i zbrojim rezultat…i ispadne da sam osvojila 18 bodova…kažem ja to doktoru... a on veli..ma nejde to tak..ali me pošalje na vađenje krvi.. nisam još ni maknula onu gazicu..istrčava laborantica van i veli: -Isuse, a šta ste radili..šećer vam je 28…hitno doktoru… odem natrag njemu i kažem eto..jesam vam rekla..a još nisam ni varala na ovom vašem zidnom testu… i završim u bolnici… pa se doktorica čudila...pa prepisala tablete, pa se stanje nije popravilo…pa je nakon 7 dana spomenula inzulin..a ja se rasplakala..da nemre biti..ajde da izmislimo neku drugu opciju…pa neću valjda biti onak „na igli“… ali jesam….4 x dnevno…i sad se još uvijek igram, doktorice..sa testerima, sa špricama..sa svim onim kerefekama… e i da, položila vozački, sve, od prve… |