Ima nade...
18.05.2008., nedjelja
Neke stvari se jednostavno ne mogu kupiti novcem.
|
Budući da moje molbe da mi se blog ponovno dovede u red nisu uslišane, već grubo, te gotovo drsko ignorirane, na početku želim iskoristiti priliku da vama nadležnima još jednom izjebem mater. Jesam. Fala. Nadalje, ne znam okle da počnem, pa niti neću, jerbo smisla nema. Samo ću napomenit par sitnica koje su mojoj pomaknutoj glavi sada na umu. Kao prvo, s ovim divnim toplim danima došlo je tako meni i neko pozitivno raspoloženje. I doista uživam u svakom trenutku provedenom vani. I ne psujem više kad mi ode bus, niti histerično na mp3-u tražim ''I love to say fuck'' (ta je pjesma posvećena jebenim zetovcima), nego sjedim na obližnjoj klupici i odem negdi u pizdu materinu ( u glavi, jel). I to me zabavlja. I osjećam se produhovljeno. Majke mi. U vezi glazbe...ah... Volim si je. Jako si ja nju da. I upijam sve moguće pjesme. I jako uživam u nalaženju istih. I jako sam ponosna što sam ih otkrila. Pa i zahvaljujem onima što su mi ukazali na neke. Pa ja tako njih prenosim dalje. I silujem prijatelje na msn-u. Ali to me veseli. Nema se što puno za kazat. Osim da sam izvisila. Po pitanju žena/e. No, to se još lako da rješit. Nadam se. Ja sada idem, jerme frustrira što pišem ni za koga, pa onda automatski nemam volje. Hvala na pažnji, odjava. |
