Još nas u osnovnoj školi vrijedne učiteljice nauče da je otok dio kopna koji je sa sve četiri strane okružen morem.
U trenucima poetskog nadahnuća ili proznog posrnuća svejedno, moglo bi se reć kako je svaki čovik dio stvarnosti koji je sa sve četiri strane okružen snovima.
Da, sa sve četiri strane…
Samo…tokom vrimena spoznamo da naš svit nije tako jednostavno omeđen samo sa četiri strane pa se počnemo pitat di je peta?
A tek šesta?
Sedma!?

Peta strana otoka je njegovo sidro, njegov korijen, koje ga drži čvrsto na svojemu mistu
Šesta strana je nebo iznad otoka.
Sedma strana je vrime…koje nikad ne posustaje.
Rijeka vrimena uvik teče samo prividno jednako, a u stvarnosti nekad brže, nekad sporije.
Ili se barem to tako nama čini…
Optička varka…
Ili vremenska, svejedno...





Kažu da nitko nije otok, dostatan sam sebi, svaki je čovjek dio kontinenta, dio cjeline…
Tako je rekao jedan mudar čovjek
Budući da sumnjam u svoju mudrost, onda se mogu malo i zaletit pa reć hmm…ne znam je li to baš tako…
Pogotovo ako uzmemo u obzir onu petu stranu otoka, onda možemo isto tako reć da je i svaki otok dio kontinenta, samo je ta famozna peta strana oku nevidljiva jer se nalazi ispod površine velikog plavetnila.

Opet optička varka!

Nitko nije otok, a svi smo opet na svoj poseban način otoci.
Povezani nekim nevidljivim ali ipak čvrstim vezama.
I to je dobro!

Otoci su usidreni brodovi.
Oh da!

Iako ne bi uopće bilo loše da naši otoci ponekad i dignu ta svoja sidra pa da malo plove na sve četiri strane. Ajme kako bi to bilo veselo!
Zamislite da recimo Korčula odluči jednog dana otplovit malo prema Puli, ili da Hvar ode godinu-dvi do Dubrovnika pa se posli opet vrati na svoje misto.
Pa ono kad se Splićani jednog jutra probude, protrljaju oči, a kad tamo di bi triba bit - nigdi Brača!
Di je?
Uteka Brač!
A je li barem Šolta na svome mistu?
Nije ni ona!
Išla malo u vižite oko Dugog Otoka!
Šta ćemo sad?
A nu šta bi vi tili!?
Evo vama umisto Brača malo Zmajana i Kakana!
Možete dobit još Prdušu, Piškeru i Babinu guzicu ka za žuntu...

Iako u svemu tome moramo pazit da nam naši škoji ni slučajno ne prelaze granicu ZERP-a.pa da u svojim vrludanjima slučajno ne otplove na neke druge strane
Ne damo naše škoje!¨
Samo onima koji bi ih mogli platit – pomislit će zlobnici!



O da, pogodili ste, još mi se uvik u glavi vrti škojarski ritam i bluz.
Osjetija sam da me počeja vatat tamo drugog-trećeg dana boravka na The Otoku i još me uvik drži. Ujopće i apasolutno mu se nemam namjeru odupirat, uostalom po ovakvim vrućinama uputno je kloniti se nepotrebnih napora...

Vidim da je Gustirna još pod dubokim dojmom škojarskih krvoločnih beštija uprizorenih u liku zunzavih komaraca. I sad, možete li vi zamislit da me ti isti komarci koji me inače grizu ka maniti di god stignu i u svakoj prilici, na Silbi nisu ni takli!?
Doduše, čuja sam kako zuje, ali me za divno čudo grizli – nisu!
Čudnovato, nema šta!

A još mi je posebno drago da se moj prethodni post o čarobnoj Silbi nekim ljudima izuzetno svidija pa su me počastili s puno lipih riči, želja i pozdrava. Lipo je to, baš lipo
I da naravno, moram se pohvalit – kliknite samo na www.silba.net..
Ahhhh nisam ni zna kako sam si dobar







Bemu miša potopira, mislija sam danas napisat post o nečem sasvim drugom, ali sam putem izgubija ideju. Nema veze, doći će ona opet, barem se nadam.
Čuja sam da se negdi u Čakovcu masovno potukli izvjesni pripadnici navijačkih skupina!
Hrvatski san je očito (pre)kratko trajao
Back to life, back to reality..
Uvalite ih sve zajedno u novu sezonu Velikog Brace ili Svinjogojske Farme!
Pa ko voli – nek izvoli...

Mi "normalni" imamo pametnijeg posla...