THIS BLOG IS OFIŠLI CLOSED!!!

E moram vam ispričat kaj sam vidjela i čula na tramvajskoj stanici...
Ugl, bilo je jutro, negdje oko 8 sati... Nije bitno kaj sam radila...
Nisam išla u školu ali sam išla kod bake... Ugl...

Dođem na stanicu pokraj nekih 4 cura...
Normalne curke, barem sam tak mislila...
Ne izgledaju niš posebno, ali se posebnije oblače...
A.K.A. Kurve...
I odjednom cura br. 1 gurne curu br. 2...
I počne se derat i skvičat "EVO GA EVO GA AAAAAA"
Ja se okrenem da vidim ko ide...
A ono sladak lik, možda 3. , 4. srednje...
Ali spava napola, čita novine naslonjen na natpis stanica...
I cura br. 3 nagovara curu br. 1 da odu do njega....
Cura br. 1 ode onak samouvjereno do njega...
Kaže mu bok... On njoj bok i nastavi čitat novine...
Dođe cura br. 2 i kaže mu DOBRO JUUUTROOOO...
On njoj jutro, i nastavi čitat novine...
Dođu cure br. 3 i 4 i zderu se bok bok bok bok...
Kaj nas neznaš pozdravit višeeee?!?
A on jadan, morao je... Pozdravio i njih i nastavio čitat novine...
Uopće ih nije zamjećivao...
Napokon je došao tramvaj i uđe on u tramvaj...
Uđem i ja na zadnja vrata... Da izvidim daljnju situaciju...
I cure, sve 4 za njim, puste njega da se sjedne...
One stoje iznad njega i uzdišu, ovaj spava...
I na trgu napokon on izađe van, ove ostanu unutra...
I onda počinje trač, ajme kak je zgodan kak je sladak...
Ajme pozdravio me...

Đizs curo, pa nije te ni zamijetio...
Tek sam sad i ja skužila kak su cure napasne...
Od sad ne pozdravljam ni jednog dečka...
Dok on mene prvi ne pozdravi...

Ostale stvari kaj su se događale?
Hm, niš posebno...

C Muha je danas bio hm... Kak da vam kažem...
Napušen... Nije bio baš normalan... Eto...

CR Muha je danas bio predivan, jednostavno nakon tjedan dana...
Moraš da se napališ na njega... Samo dok ne otvara usta...

Tanja je pričala normalno samnom... A ono... Neznam, neznam...
Pa i Aida nije bila niš gora, isto normala...
Jedino Lutkica nije ni bok rekla... nema veze... Sve bu se riješilo sutra...

Nedostaje mi Bukwa... Kao što mi je jedna osoba nedostajala...
Po ljeti... Ajme... Baš šitna situacija...
Pusa Bukwa...

UPDATE:
Aaaaa danas smo vidjeli Zokija iz BB-a u pošti kraj škole.... Uživancija... Lik je prezgodan uživo... Neznam kaj da kažem, lik je skužio da blejimo pa se smijao sa burazom... Lik izađe iz pošte a ja se počnem derat BOOOK ZOKIII!!! Lik se smije... Umire... Ja u lom...
E tako mi je bilo žao kaj nitko nije imao kemijsku pas mater... A i morale smo u školu žurit... Hmmm, šteta... BOK ZOKI!!

Gledala sam Zuhru jučer pa sam se sjetila Luke Nižetića kak je pjevao tu pjesmu... Baahaha...
Ugl... Meni je lijepo u životu... Ajd kolko tolko...
Hehe, sutra idem na šišanje, fala Bogu...
Malo da mi napravi bolje nego ja doma iz kućne radinosti...
Jedva čekam... Onda sutra školica... A neee... :(((
Neda mi se... Jedino me tješi kaj ću vidjet ekipicu...
I ništa mi neće taj dan pokvarit... Apšuvarivariapšuvarivari...
Nika i ja smo cijeeelo popodne bile u šumi i pričale...
A naravno o kom drugom nego o dečkima...
Kao da su jedina stvar na svijetu... Hm... Pa i jesu...
I to dobre stvari... Haha... Nema veze...
Baš mi je bilo lijepo... A za petak se još dogovorimo di ćemo, može Nikich? :)

To bi bilo to zasada... Da ne ostanete bez novog posta do sutra... Voli vas Romana...

Poosa Bukwi...

Jučer je bilo zakon...
Pa da vam ispričam kaj se sve događalo...

U 19:00 sati smo se Čaby, Zovak, njena frendica i ja našle na trgu...
Malo smo gledale oko sebe, dok se ne dogovorimo di ćemo...
Ja sam pogledala u nekog lika koji me podsjećao na nekog...
Pita mene Čaby jel to lik od prošle godine iz Gapa, kaj me htio barit?
Ja vrištim, da to je on... Ali ne.. Nakon par sekundi, meni se on učinio još poznatijim... Hm, dođe Čaby jel to Krešo? (Krešo je dečko s kojim smo se dulje vrijeme dopisivale prek poruke ali se nikad još nismo stigle upoznat...) Ajme, pa imaš njegovu sliku na mobu, daj pogledaj!! I mi gledamo sliku, pa njega, sliku pa njega... I stvarno... Krešo... Lik izgleda... Uf... Nemam riječi... Ali da mi budemo 100% sigurne da je to on... Pošaljemo mi njemu poruku dal je on na trgu, i ja se potpišem, Romana... On počne prčkat po mobu i skužimo da je tražio od frenda njegov mob, najvjerovatnije da napiše poruku... I stvarno... Čaby zavibrira mob i ja pročitam poruku... Da ja sam na trgu, tu s ovim reperima (?) pokraj lampe... Ja njemu odgovorim, da znam, stojim metar od tebe... Pomakni se malo od frendova da dođem do tebe... I lik ode do sata, a Čaby beeed, reko daj se makni, i ja se zatrčim do lika i Čaby iza mene... On onak blijedo gleda... (valjda nije očekivao tak zgodne cure) Upoznamo se mi, simo tamo, pričamo... I dođe on meni... Javim ti se prek poruke kad kupim idući tjedan bon... Ja onak... aaaaaaaa... ON ĆE SE MENI JAVIT?? Kaj je to trebalo značit... A lik je naprosto savršen... Lice ko bebina guza, plave okice... Aaaa... Ugl... NESMIJEM NIŠ IMAT S NJIM, JEBEMU, IMAM DEČKA... Tak smo se pozdravili, i mi krenule prema Baredu...

U Baredo me jedva pustili... Jebemti, mojih 15 godina... Ugl... Tamo vidle Emira... Lik zbunjola... Ajme... Bile smo tamo do pol 10 a onda krenule prema Classicu jer me tamo dragi čekao sa ekipicom... Ušle mi unutra... A unutra krcato... Nema mjesta... Mi se sjele jedna drugoj u krilo na početku... A onda poslje se se neki likovi makli pokraj Bukwe, i onda je on mene pozvao i tak smo se barili duuuuuugo duuuuuuuuuuuuuugo... A cure nas gledaju blijedo... JEBEMTI, KAJ NIKAD NISTE VIDLE NEKOG KAK SE BARI?? Bahahaha... Ugl... I dođe nama Bukwin frend: "Jel možda trebate malo zraka?" Mi u looom... Strgala sam se od smijeha... I niš, bilo je fakat lijepo... A full je drugo trajalo... Tolko da kad sam otvorila oči nikog nije bilo u bircu više... Onda smo otišle van, pričekale njega da izađe, ja se pozzz s njim i otišle doma... Bilo je fakat lijepo... A Bukwa je zgodan bio jučer... Uf... Jelda Zovak?? Priznaj... Sviđa ti se moj dečko!!! Priznaj!!! BIČ!!!

To bi bilo to za danas... Al sam se raspisala... A kad vam nemogu sve opisat... Najbolje je bilo u Classicu...
P.S. Imam osjećaj da sam postala drolja... Jebemti, u mjesec dana sam promijenila 3 dečka... Neznam kaj mi je... Možda bi bilo bolje da sam samo s njima zbog barenja... Ali ne... Bukwa je drukčiji... Slatkica moja...

Poosa svima...

Jedna osoba iz razreda je shvatila s kim se druži...
Shvatila je da je pogriješila...
Shvatila je da je pala pod tuđi utjecaj...
I full mi je drago zbog toga...

Aida...
Nisi ti kriva...
Dobra si cura...
A i napisala sam u jednom postu da mi je žao...
Da mi je žao kaj si pala pod Njen utjecaj...
Ali sad će valjda bit bolje...
Valjda će se sve smiriti polako...

Čak sam i s Kikijem počela "komunicirat"... :)
Vratit će se svi...
A Njoj će se obit u glavu....
A ja ću se onda smijati...

Ugl...
Danas idemo van...
Ja, Čaby, i Zovak...
Bukwa i njegovi dečki...
Neznamo još di ćemo...
Ali nadam se u Classic... :)

To bi bilo to...
Ovo je bio jedan od onih prisilnih postova...
:D :D
Pa, so long suckers...

Ne volim kad mi netko radi nešto iza leđa...

Ne volim kada uđem u čekaonicu...

I nađem veeeliki natpis...

ROMANA JE LUDARA...

Ne volim kada su to moje cure iz razreda...

Ne volim kada me smatraju nečim što nisam...

Npr. ANOREKSIČNOM KOZOM...

Ili PSIHIČKIM BOLESNIKOM...

Hm, ali sve se vraća sve se plača...


Ugl...
Poslje sistematskog sam se išla nać sa Bukwom...
Btw. Bukwa je dečko s kojim sam se upoznala na koncertu...
Tj. Ja i Čaby smo otišle do Opatovine i tak to...
On i njegovi su bili mrtvi pijani...
Ali me on spasio od malo više pijanih...
Dva lika me tražila broj...
Ja dala...
I tak i tak se neće sjećat nakon par dana...
Bukwa je kjut dečec...
Bukwa i ja smo bili na kavi danas...
Bukwa i ja smo završili u McDonaldsu...
Bukwa i ja smo otišli prema glavnom...
Bukwa i ja smo se zagrlili na glavnom...
Bukwa i ja smo zabrijali na glavnom...
OPA OPA...
Nemre Romana bit dugo solo...

I to bi bilo to...
Ljudi, koncert je bio savršen...
Pogotovo ono nakon njega...
Romana nemože skinut prokleti smajl sa face...
Ma jebe mi se... Zakooon mi je...
I... Ništa mi neće ovi dan pokvarit...

Pusa svima...

Danas...
20:00h...
Trg bana Josipa Jelačića...
Psihomodo Pop...
Hladno pivo...
Let 3...
Vještice...
Šajeta...
Elektrobuda...
Davorin Bogović...
Gustafi...

IDEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEM...
Ko ide nek mi se javi, da se vidimo!!!
Btw. ni danas nisam imala škole...
Ovo je prejebeno...
Samo nek svaki dan pucaju cijevi...
A vi jadni u školicu...
Bahahahhahaha...
Bila je Čabra opet kod mene... :)
Stavila sam joj crnu olovku za okice...
Presuper joj stoji...
A bojala se... :)))
A puflek moj...

Ugl...
Idem na koncert večeras, vidimo se...
Pozzzzzz....

P.S.
ANARHIJA RULEZ...

Kako mi je to jebena stvar, isuse...
Ugl... Meni je super...
Danas nismo imali škole jer je neka cjev puknula i sterali nas odma doma... JEEEJ...
Jedva čekam sutra... Neznamo dal imamo škole ali nema veze...
Sutra je koncert, na trgu, jebemti, jedva čekam...
Bit će zanimljivo... JEEEEEEEEEEEEEJ...
I to bi bilo to...
Evo vam par slikica... Enjoy...
(samo sam te uspjela izvuć... )

Stara i ja :))

Ja :))

Opet ja :D

Malo se glupiram... Ugl... :) pozzzz

Prekinula sam sa Filipom... Nebi to išlo dalje... Nekak pretjerano pretjerivanje u nečemu... Nije bitno... Oni koji znaju, znaju... Oni kojima sam rekla te stvari su osobe u koje vjerujem, i u koje imam pouzdanja... So... Prvo želim fakat fakat fakat zahvalit Rajngli jer je pričao jučer samnom do tri ujutro... Hvala mali, fakat fakat fakat si srce... I tak, želim zahvalit Leu, koji se brine za mene... :))) Tnx Leo... I ti si srce... I tako... Ima ljudi koje faaaakat voljim puno i koji mi full pomažu pa bi ovaj post bio za njih... Hvala vam...

Btw. danas sam bila na Sljemenu, na ručku. Jela sam grah... Samo nek netko proba nekaj pomislit, nabijem ga... Pa evo vam neke slikice... Pozzz

Nejde mi imageshack... Drugi put... :D :D pozzz

Eto, dok me jučer pucala želja da se svima na neki način osvetim, danas navečer ću biti pametnija pa razmišljat odraslije... Za razliku od nekih osoba... Uglavnom... Kažu da kad prespavaš noć da se ujutro osjećaš bistrije, da ti se sve kockice poslože u glavi... Istina je... Ali ako sanjaš neke stvari, da su se sve riješile, da je sve kao prije... Da se opet grliš s tom osobom... I probudiš se, shvatiš da je to bio samo san... Da se ništa nije promijenilo... Da si ostao na onom na čemu si bio večer prije... Osjećaš se prazno, tužno i tupo... Stvarno tupo... Počneš slušat Evanescence i Good Charlotte, i bar na kratko shvatiš da nisi jedini koji ima iste brige kao i mi... Da nas ima više, puno više... Ali onda se vratiš u tu mračnu sobu, krevet i jastuk pun suza, pun razmazane crne šminke, i shvatiš ponovo da si prevaren... Da su do prije mjesec dana to sve bili tvoji kao dobri prijatelji... Koji su se barem pravili da su tvoji prijatelji... U koje si imao gro povjerenja... A sada... Je sve otišlo kvragu...

TANJA...
Kaj sam ti ja napravila? Kaj sam ti napravila da moraš cijeli razred okrenut protiv mene? Ne kužim te... Niti se ne jadam... Ne želim s tobom imat ništa... Niti prijateljstvo niti ništa... Samo želim svoje prijatelje natrag... Želim one dane zbog kojih sam toliko voljela ići u školu... Kada sam bila toliko sretna što sam našla tako dobre prijatelje... A sada... Nemam se na koga osloniti... Osim na par ljudi koji su ostali na mojoj strani... Ako uopće postoje strane... Tanja.... Ti si loša osoba... Samo ti to ne shvaćaš... Prijetiš mi? Nemoj mi prijetit, ne bojim te se... Govoriš na računalstvu u svojoj grupi da ćeš me šorat? Tanja... Šoraj me... Ali to je tvoja slabost... Neznaš riješavat neke stvari uživo, facu u facu... Nego te stvari riješavaš šakama... Nisi fora... To je tako djetinjasto...

Želim svog najboljeg prijatelja natrag... Priznajem, fali mi... Fali mi zajebancija, fali mi onaj dobro poznati prijateljski zagrljaj... Fališ mi...
Kiki, neznam kaj je ušlo u tebe ali znaj da želim da sve bude kao prije... Vjeruj mi... Htjela bi vratiti vrijeme unatrag ali nemogu... Nije u mojoj moći...

Neznam... Svaki dan mi se čini da više i više gubim kontrolu... Da ću jednog dana sama odlučit da odem u bolnicu, na infuziju... Jer se SAMA nemogu boriti... Nemogu... A nemam razloga da idem u školu, da se borim... Nemam ni volje, ni snage ni živaca...

TANJA...
Ako imaš bilokaj protiv mene, mala... Reci mi U FACU... A ne da mi prijetiš kaj ja to pišem na blog... Blog je jebeno moja stvar, i mogu pisat na njega kaj oču... I da si kurva, DROLJA, da govoriš curama protiv mene, da ANELA I ČEFKO NEMAJU POJMA ŠTA SI SVE GOVORILA O NJIMA, misle da si super... A iza leđa šta im pričaš... Ajme mala, nemoj da ja tebi stvarno zagorčam život... Ti si ga meni dosta zagorčala, a znaš da sam imala ANOREKSIJU, znaš da se nesmijem živcirat, a uporno jebeš u mozak... E pa nećeš... Ja ti neću dozvolit... Pazi kaj ti kažem... I ono na Črnomercu onaj dan... Hehe... Kad si mi okrenula leđa... Bilo te strah... Da si imala muda, ostala bi i čekala da vidiš šta ti imam za sve reć u facu... Ali ne... Tamo je bio tvoj prijateljčić pa se se morala KURČIT pred njim... Ajde, ak imaš muda, udari me, šupi me... Bilošta... Ja tebi neću vratit... Kunem ti se... Samo ću ti zagorčat što više život... Vjeruj mi, u stanju sam to napravit...

ANELA I ČEFKO...
Cure... Vi ste ok cure... Samo kaj do određene granice mi pukne film i koji put kažem sve najgore o vama... Ja to priznam... Nemate jebenog pojma šta vama iza leđa mala DROLJA (Tanja) govori... Šta je ona sve rekla o vama... Ja vam želim samo dat do znanja da se družite sa neprijateljem... A ona se druži s vama samo zato jer želi bit u društvu dečkiju... To je radila i prošle godine samnom i Čabrom... Jebiga, mala nea mozga... Takvu ju je mater napravila... Ugl, želim vam samo reć da se pazite...

MARTINA I ŠIT...
Vi ste me najviše od svih razočarale... Bile smo si super, ok... Ali čim je Tanja došla, počela su se događat sranja... TJ. Rekle ste Celiću za blog, iza mene pričate gluposti... Cure, ak imate kaj za reć, ajme, pa recite mi u facu... Sve u svemu gadno ste me razočarale...

AIDA...
Hehe, tebe najviše žalim... Ne u smislu da te mrzim, nego mi je žao kaj si se u roku od mjesec dana užasno promijenila... Dal se sjećaš onog razgovora u Paladiumu? Kako smo lijepo pričale... Tanja, i tako to... Sjećaš se? E pa, onda je sve bilo drugačije, bila si ok cura, moglo se s tobom razgovarat, sve! Čak sam imala povjerenja u tebe... A sad? Hm, niti trunke... Kad si "best frendica" sa Tanjom... Sve je otišlo u kurac... Zakaj mi nisi rekla da si pobrisala sve one rečenice i sranja sa klupe na kojima je pisalo ROMANA I FILIP? Zašto mi nisi htjela reć? Zar me se bojiš? Pa nisam tak glupa... Nit nikog ne šoram niti nikom ne želim zlo. Samo želim ISTINU!

CELIĆ...
E pa... Danas smo razgovarali... I čitaš mi blog... Znam... Sve mi je jasno... Samo mi nije jasna jedna stvar... I nikad mi još nisi odgovorio na to pitanje... Dal više vjeruješ NJIMA nego MENI? Mene, koju znaš godinu dana, i samnom si prošo tisuću drugih stvari, a njih znaš 2 mjeseca, družiš se sa curom koja ti se sviđa i više vjeruješ NJIMA... Ne razumijem te! Sjeti se zadnjeg dana škole, tko te tješio? Tko? Sjeti se, sjeti se svega Celiću... Koliko smo puta dolazile u U3ne ja i Čabra... Samo zato da se zajebavamo s tobom, jer si nam FREND!! Shvati... Eh, i još samo jedna stvar... Ovo šta si me danas pitao, želim znat koji si me vrag to pitao? Za inat meni? Tako da me sjebeš? Reci mi to sutra, reci mi šta bi bilo, da sam rekla da, šta bi se promijenilo? Samo to želim znat... A ako mi ne kažeš nisi fer prema meni... A najbolje da kažeš istinu, bolje da odma kažeš da si me htio sjebat, da si htio da kažem da, pa da možeš reć da sad vidim da si u mene... Samo želim znat ISTINU, ništa više...

Eto, neznam kaj da više napišem...
Idete mi nakurac...
Sad sam valjda rekla kaj imam za reć svima...
Neću zatvorit blog, to nikako...
I neću promijenit adresu...
A nastavit ću pisat o svakome šta ću htjet...
A vi to čitajte ili ne čitajte, to je vaš problem...

FUCK OFF...

Jep...
Ja i Filip smo skupa...
Ja sam sretno dijete...
Kako je sve počelo... (jučer)



Ja sam bila na msn-u, oko pol 10... I taman sam ga htjela ugasit jer mi se nitko nije javljao i baš mi se išlo u sobicu spremat stvari... Kad ono Filip mi se javi... A u pm, ništa od mog gašenja msn-a... Malo smo se dopisivali i konversejšn:

F: Jer bi se mi mogli vidjet večeras?
R: Večeras? Kaj nije malo kasno?
F: Ma nije kasno, daj ajde, htio bi te vidjet.
R: Ali stvarno nemogu, kasno je i nebi mogli bit dugo skupa.
F: Pa dođem ja bliže tebi.
R: Pitat ću staru pa ti javim.

(nakon pol sata nagovaranja...)

R: Dobro, dođi na Britanac i onda ćemo do mog kvarta.
F: Ja ću doć sa motorom.
R: Ok, vidimo se...

I tako smo se našli na Britancu i krenuli prema Kraljevcu... Fora mu je motor... Nakraju smo odlučili da odemo u šumu do Grbavice... Tam je bila jedna klupica pa smo se sjeli... Odma me počeo grlit, i tak... Bilo je lijepo... Ja sam sjedila u njegovom krilu... I onda me pitao...

F: Mogu te pitat jedno lagano pitanje?
R: Možeš.
F: Jel bi ti htjela imat nešto više samnom?
R: Pa bi, a ti samnom?
F: Bi, a šta bi ti htjela imat naprimjer? (smješka se)
R: Pa... Vezu?
F: I ja...

Onda smo se kissnuli i tak smo nastavili... I ja i bebach smo skupaaa... Isuse, nemrem vjerovat da imam tak zgodnog dečka... Demmmmn it, al sam dobra... Bilo je svačega te večeri, tj. jučer... Nesmijem sve reć, ali hm, haha, bilo je svačega... Kada nam je bilo dosta otili smo sa motorom do parkića, tamo malo pričali i tak, full je bilo hladno, bila je ponoć, pa me odveo do stanice i otišao doma... A ja... Hehe, ja sam bila u oblacima...

Neznam kaj da vam velim osim da sam full sretna i da sam se stvarno zaljuuubila u njega... I nadam se da će ovaj put potrajat...



To bi bilo to...
Filip... Ljubim te... Puusa velika...
I ostalima poosa...

Ma ne ta pica... Joj Bože...
Kak ste vi perverzni...
Jučer sam bila sam Čaby kod njenog buraza...
U restoranu VIP...
Tamo on dela...
Pa smo pojele pizzu (picu)...
Kužite sad? :)

E onda...
Mala Tanjica će saznat kako je to...
Kako je kada ti netko uništava život...
Kada ti se netko uvlači pod kožu...
I onda te sjebe do kraja...
E pa nemože...
Sjebat ću ju, da će molit i preklinjat da ju ubiju...


E onda...
Javil mi se Filip...
Ono, vidjet ćemo se u pon poslje škole...
Pa ćemo vidjet kako dalje...
Držite mi fige da budemo skupa...

Onda...
Stara mi je kupila vestu, smeđu...
Ja sam si danas kupila šal, smeđi...
Kupila sam si ogrlicu, smeđu...
(ak niste primjetili, smeđa mi je zakon)

I tako, neda mi se više pisat...
Luv ya all...
PUUUUUUSA SVIMA!!

Javio se...
Hehe...
Sve je ok...
Hehe...
Nismo skupa...
Hehe?
Ali bit će nešto...
Hehe...
U ponedjeljak, nadam se...
Hehe...

(jebote imam neopisivu želju za smijanjem...)

Ugl...
Kaj ima novega? Niš posebno...
Dobila sam par ocjenica, pisala par ispita... I tako
Škola je relativno dobro, još uvijek stoji na mjestu...
Bar da se sruši...
A neee...
Đak je isto super...
Ima relativno dobre ocjene...
Stara je zadovoljna...
Samo još par njih ispravit i tako to...

Ma ja sam flegma ove dane...
Samo me pucaju neke neopisive želje za ponavljanjem onoga sa Filipom...

Možda u ponedjeljak...
On ide na natjecanje u subotu pa ne stigne prije...
Nema veze...

Kaj još?
Niš posebno...
Sutra neamo škole...
Idemo na velesajam...
Jebote deja vu, od prošle godine... CRNI...
Isti mjesec, isto dan(skoro, jedan manje)...
Hm... Čudno...

That's it...
Luv ya all...
Komentari?? Duh...

Hm.
Nije mi se javio od jučer.
Hm.
Poslala sam mu poruku kaj se ljuti neš.
Hm.
Nije mi odgovorio.
Hm.
Jel to samo bila za jednu noć?
Hm.
Neznam, nema veze.
Samo želim da mi on to kaže.
Bilo prek poruke, bilo prek MSN-a.

Uglavnom...
Ja sam hepi...
Život je lijep...
Ke bela vita...

SVI (FAKAT JEBENA CIJELA ŠKOLA) mi čita blog...
Nije baš ugodno znat to...
Ljudi, mrsh s mog bloga... (!!)
Btw. želim pozdravit Mihu i Županicu koje čitaju redovito moj blog na računalstvu...

To bi bilo to...
Nemrem niš pisat...
Jebiga...

Ciao i pusa

Jučer sam išla na kavu... S jednim likom s chata... Zove se Filip... Ima 17 godinaKojeg sam upoznala 2 dana prije... Par puta smo razgovarali, i puklo nas da se nađemo... I tak sam ja došla u 20:00 na trg kod sata... Odma ga skužila... I upoznali smo se... Zgodan je liiik!! Uf... Uglavnom.. Otišli smo u Paladium i počeli pričat... Jebote, naručili smo kave. tj. Nescafe, od kojeg smo i ja i on popili samo dva gutljaja... A nije mi se dalo pit... Nisam bila žedna... Tak smo sat vremena pričali, i pričali... A on je full hiperaktivan, pa je reko da se idemo prošetat... A u tom trenu sam i ja to mislila! Tak da smo se počeli šetat prema Tkalči... I u 2 sec dođe on... Ma tam mi je glupo, već sam bio danas tamo ajmo prema tam. Ajd... Onda smo krenuli prema Kaptolu... I završili u nekom parkiću Bogu iza nogu... Sjeli se na klupicu... A znala sam kaj slijedi... I to sam i htjela... Baš danas, baš s njim baš moj prvi put... :) Nakon 2 minute pričanja o njegovom cucku, prešli smo na moju kosu... Onda se lik počeo upucavat... A meni se to nije dalo slušat... I PAZI OVO! Ja hitim kaugumu iz usta na lijevu stranu... On je zašutio i BUM... Aloha, tananananna... Šaljim se... Uglavnom... Da ne duljim, barili smo se... Nekih sat i pol, bez prestanka... Nice... :)) To je bio moj prvi put... Hehe... A bilo je zakon... Nemrem vjerovat kak sam mogla živjet bez toga... Bez brijanja... I takvih stvari... Lik je htio malo više, ali nisam dala... Ovo je za početak bilo dovoljno... Super je bilo... Onda sam mu rekla da moram doma, i grlio me čitavo vrijeme dok smo išli prema trgu... I držali smo se za ruke... E sada... Problem je u tome, kaj nisam znala jer smo skupa ili ne?! Da ne duljim, njemu je došao tramvaj i poljubio me, zagrlio i reko da ćemo se vidjet... A ja sam bila suuuper sretna... :) Od jučer navečer sam oooooooodlično... Aj fil gud, tananananna... :) Baš sam si super... Cijeli današnji dan mi je bio super... Nitko mi nije mogao pokvarit dan! NITKO!! Čak ni Celić... Haha, fora... Danas smo se ja i Filip dopisivali i rekao mi je da se nada da će bit nešto više između nas, tj. da budemo zajedno... I ja se nadam... :) Možda sam našla ljubav?

Gruba, kak ti se čini Filip, kaj nije zgodan? Jesam ti ja rekla da ćemo se zbarit!! Znala sam ja... Haha...

E ljudi, zaboravila sam vam reć... Dobra sam si sa Kikijem... :)) Ma cijeli život mi je fora sad...
Pazite neke provale na hrvatskom...

1.
Profesor: Svi ste vi hrčci, imamo previše hrčaka u razredu...

2.
Profesor: Anita, reci nam kako se zove naša himna?
Anita: Lijepa domovina.

3.
Profesor: Gle, vidi ju! Gleda me ko picek glistu!

4.
Profesor: Utrni!! Gdje se gasiš??
Luka: Pa na TURN OFF.



To bi bilo to... Nadam se da sam bila jasna... :))
Pooooz ljubim vaaaaaaaaaaaaaaas...

Mogla bi se ja i malo javiti...
Sve rijeđe i rijeđe pišem blog...
Možda zato jer mi je fakat život postao dosadan...
Sve je postala rutina... Ali ok...

Danas mi dolazi Čaby... Malo da se vidimo nakon 4 dana...
Jučer smo se prek telefona posvađale, jebote... Užas...
Plakala sam 10 minuta, i onda sam joj poslala poruku...
Nisam mogla izdržat... Jebote... VOLIM TE ČABY!!!
Meni je najvažnije naše prijateljstvo... :)

Neznam di ćemo van danas... Otići ćemo na kavicu...
Pa do moje bake... Pa do trga... Mala šetnjica... :)
Možda nekog i sretnemo pa se i prikrpamo...

Neam pojma kaj da vam pišem više...
Možda bi samo napomenula... Snijeg je padao...
Ne volim snijeg, ne volim hladnoću...

Nedostaje mi ljubav...
Taj osjećaj kad te netko zagrli, da te voli...
Taj osjećaj da imaš nekog...
Moram nać nekog dečkića... :)))

That's it...
Ciao i kiss

PMS je prošo... :D
Ona faza gdje sam sve psovala je iza mene...
Sad mi je lakše... Znači, i ovaj post ispred je posljedica PMS-a... Haha... Pomirila sam se sa svim... Skupa su... Pa kaj? Neka se djeca vole... Bože dragi... :))) Pa on nju stvarno voli... (!) Nadam se da i ona njega... Fakat su slatki par...

Danas je dan mrtvih... Svake godine nalazimo se ja, stara i Damir sa bakom ispred Mirogoja... Onda idemo u obilazak... Svake godine jedno te isti grobovi, svake godine jedno te ista prezimena... Imam osjećaj kao da je sve postala rutina... Ali ja volim tu rutinu... Volim kad se odvojimo, kad ja i baka lagano šećemo Mirogojem, a stara i Damir idu dalje... Volim kad ja i baka uvijek dođemo prije kod bake, a oni tek kasnije... Volim kad taj ručak provedemo u obiteljskom ugođaju... Onak fina kokica... Njam... Hehe... Volim to... Ali ove godine je ipak bilo maaaalo drugačije... Ove godine nisam poslje ručka otišla u sobu gledat TV, nego sam ostala za stolom... Pričala... I baš mi je bilo super napokon popričat sa svojom obitelji o nekim stvarima, imamo full drukčija razmišljanja ali ipak... Neka su nam i slična čak. :) Slažemo se u zadnje vrijeme, samo kaj oni uvijek nekaj nađu da me ubiju u pojam, zakaj nisi ovo napravila, ono... Ma... Ali ih full volim jer ipak, oni su MOJA OBITELJ...

Jučer sam bila malo vani pa sam vidla svoje Jelenche... LJUBI TE Romana... Pa sam bila i do bake, pa smo srele Emira () Lik se zdere ROMANAAAA, ja onak ko je sad, a ono Emir, uglavnom... Bilo mi je čudno kaj nije sa Celićem vani, nego sa dva neka lika koja neznamo... Šteta, mogli smo nastavit zajedno lutat po gradu, ali ni ono nije bilo loše... Šetnja kroz grad, ja i Čaby... Slatko, zar ne?

Pričala sam sa jednom osobom koju ne poznam jako dobro, ali znam da je jako iskrena i dobra u duši... I ta osoba mi je dala snage da prebolim neke ljude itd... I ta osoba se možda seli iz mog života ZAUVIJEK... I ta me riječ zaboljela... Ne volim tu osobu u ljubavnom smislu, već kao prijatelja... I ako ode, bit će mi jako žao... So, please don't go...

Pitale su me neke osobe dal sam još u bedu, nisam... Sve je ok sada... Nekak se sve posložilo i živim kao da ništa nije bilo... Čak sam si dobra sa Kikijem... Sve je jedna osoba njemu natrabunjala o meni... A on je znao da govori gluposti... Ja i Kiki smo popričali i riješili stvar... Sad je ok... A ta OSOBA sad uopće ne priča samnom... NE nedostaje mi... ;) Takve osobe koje seru iza leđa ne želim imat u životu...

Mrzim mengu.