nedjelja, 20.05.2018.

Nedostajanje tačkom i zarezom



Saksofon tužno zvuči na moru, a nedostajanje u školjki. Ušnoj. Odjeci glasova surfuju u tkanju tišine. Igranje lišća pomjera sjene pod krošnjama. Vjetar stalno mijenja pravac. Stvara praznine. Nedostajanje.
Blesavo vrijeme, ispunjeno nedostajanjima. Fali mi vremena za pisanje i daha za ljutnju. Nedostaju mi koraci u mraku i iščekivanje dozivanja. Fali mi muzika vremena.
Nedostaje mi vrijeme kad smo bili djeca, kada si mi pružio ruku i zakopčavao kaputić da se ne smrznem, kad si kao odlazio, odlazio ... i kada si me nepravedno optuživao ...
Možda nedostajem i ja, kada me nema ili možda daljine prijete nedostajanju, jer daljine su blizine.
Skanjivanja su duga - fali mi vremena za pisanje. Fali i za čitanje. I nedostajanje se iscrpljuje, umara, pa mi sada nedostaje i to nedostajanje.
Zapinjem i saplićem se o nedostajanje kao o zareze u duši i tačke u vremenu.
Ti si moje nedostajanje.
16:48 | Komentari (16) | Print | ^ |

<< Arhiva >>