Marina

Marina je moja prijateljica.

Naravno da joj ime nije Marina. Mislim da bi me ubila da spominjem njezino ime okolo po internet prostranstvima. Pitam što će reći kad vidi da pišem o njoj ( da, draga, post je ipak o tebi na kraju xD) Zašto baš Marina kao alias? Ne znam, prvo ime koje mi je palo na pamet. A i možda zato jer je skroz naskroz različito od njjenog imena. Marina nije tako jako ružno ime. Ima čak lijepe korijene i mislim da znači nešto lijepo kad se prevede, ne znam, ne bavim se imenima u životu xD Uglavnom, Marina.

Marina je moja prijateljica već 6 godina. Jedna od mojih najdužih prijatelja.

Sve je započelo jednog velikog odmora ispred škole, kad me je pitala za cigaretu. Ne brinite, kad kažem škola, mislim na skoro pa kraj srednje. Počela sam pušiti tek kad sam imala blizu 18 godina, a i to mi se činilo nekako rano. Plavi Walter, od prvog dana. Nisam ja od onih koji će početi pušiti prije nego što znaju tablicu množenja. Doduše, ja jesam pala matematiku 2 puta u srednjoj.. Ali dobro, ja sam bila matematički smjer a i tablica množenja je tu tako da je okej. Uglavnom, Marina je bila u razredu do mene, isti razred, opći smjer. Pitala me duvan, ja dala. Nešto smo pričale, iskreno ne sjećam se. To se ponovilo idući dan, i dan poslije toga. Uskoro se počeo pridruživati njen kolega iz razreda, Stipe (naravno, ni to nije pravo ime), pa smo svi troje visili svaki odmor pred školom i ćakulali. Tu se rodilo naše prijateljstvo. Da nije duvana, ne bi poznavala Marinu!

Svidjela mi se. Zabavna je, voli pričati, obje smo imale dečka u drugom gradu o kojem smo obožavale pričati. Voljela sam jako to što je bila jako iskrena, vesela, nekako nevina. Jako je romantično pričala o svom dečku i bilo mi je milo slušati je (šteta što onda nije znala koliki je šupčina on zapravo). Često smo se družile između satova, a i kad bi odlučile da nemamo sat, kao i na velikom odmoru zajedno sa Stipom, pričajući o našim dragima, kako su divni, izmjenjivale iskustva i pričajući o ostalim temama o kojima pričaju klinci. Tako mi je žao što su ti nevini dani iza nas. To je bio prije nego smo išta znali o životu kao takvom. Jako je pametna inače. Imala je sve petice u školi, bila na natjecanjima i mogla je birati između 4 faksa kad je završila školu, jer je prošla na svim prijemnima na kojima je bila.

Iako mi se svidila i jako smo se slagale, ne bi baš rekla da sam bila jako bliska sa Marinom. Ona inače uopće nije moj đir. Ja sam die-hard alternativka koja je mislila da je Kurt Cobain utjelovljenje Isusa, koja pijem na rivi i sviram gitaru. U životu nisam nabacila komad šminke, a dva puta sam u životu nalakirala nokte. Ona je "šminkerica", voli se šminkati, biti pristojno sređena, ide po klubovima iako se ne može za nju reći da neće sisti na zid ispred DHM-a i piti vino ravno iz boce. Ne, ne. Nije naša Marina fina guzica. Jednostavno ima stila. Ne mogu reći da mi je bila među top prijateljima, ipak sam ja imala svoju ekipu s kojom sam stalno visila, a i ona valjda svoju, ne sićan se sad iskreno. Uglavnom, znate kako je to kad si u školi i imaš svoj prvi krug prijatelja i onaj drugi krug. Ona je bila u tom drugom. No, imale smo sasvim solidno prijateljstvo.

Srednja je završila, počeo je fakultet. Ja sam upisala pravo u Splitu, ona je ostala u Zadru na svom faksu. Priznajem, od tad do prije 2 godine gotovo da se nismo ni vidile ni čule. Tu i tamo bi se našle na kavi ako sam ja doma za vikend, kad sam prohodala sa bivšim malo češće, ali to su bile više casual kave tipa što ima čime se baviš u životu i bla. Ništa posebno. Prekinula je sa prvim dečkom koji je bio šupak, našla je drugog dečka za kojeg se ispostavilo da je također šupak. Nije ona kriva, ne bira on krivo, ti dečki su jednostavno bili carevi u obmani. Ja sam prekinula sa prvim dečkom, završila u vezi sa drugim. Kako smo svi troje iz iste škole, voljeli smo se nalaziti i pričati o starim danima i starim profesorima pa smo se malo više viđali s njom nego inače. No duljim. Svo to vrijeme naše prijateljstvo se nije pomaklo za korak. To nije tako loše ni čudno, ali eto, spominjem.
Tek kad sam ja došla živjeti natrag u Zadar sa svojima smo se počele malo više družiti i naše prijateljstvo je tek tad počelo rasti. U međuvremenu smo obje prekinule sa našim drugim dečkima i našle trećeg. Mogu reći da smo oboje poprilično sretne u našim vezama. Obje imamo zdravu, kvalitetnu vezu sa dobrim potencijalom za nešto više. No o tome poslije.

Uglavnom, malo više o Marini. Ovo je sve bio čisto povijesni uvod o prijateljstvu s njom, čisto da se stvori neka slika o našem odnosu kroz povijest. Sad, kako da opišem Marinu?

Kao prvo, Marina je zgodna. Jako zgodna. Bombastično zgodna. Možda pinku mršava (hvala Bogu da nisam tu da me udari jer sam to rekla na glas!), ali savršenih oblina. Lipo sam joj rekla nekidan, postala bi lezba samo radi nje. Nema prokletstvo mršavih ljudi da je ravna ko daska. No way. Ima ona čime se dičiti. Ima jako lijepu dugu kosu. Egzotične (da, egzotične) crte lica. Tako mi je žao što ne vidi koliko je prokleto lijepa. Isto kao što ona mene lupa kad ja kažem nešto o sebi a da nije pohvalno tako bi i ja nju lupila ako ikad spomene nešto ružno oko svog tijela. Ženo, znam da čitaš ovo. Prekrasna si. Što je najbolje, ona ne nosi onu odjeću koja to pokazuje na sve strane. Ima stila, doduše. Ne srami se pokazati svoju kožu. Ali nećeš nju vidjeti kako izbacuje svoje sise okolo i nosi, da prostite, dopičnjake kojima želi pokazati svijetu koliko je zapravo ona "tražena roba u gradu".

Kao drugo, Marina je jako pametna. Već sam spomenula kako je imala petice i išla na natjecanja. Ali to nije sve. Jako je inteligentna. Ima svoje definirano mišljenje o nečemu i sposobna ga je racionalno i smisleno argumentirati. Nije od onih koji će samo tupiti svoje o nečemu na bazi "Ja vjerujem da je to tako jer mi je netko rekao da je to tako!", žena će objasniti lijepo zašto i kako misli to što misli. Ima svoju glavu i ne boji se s njom razmišljati. Razgovor s njom je pravi užitak za mozak.

Zašto uopće pišem o njoj? Pišem zato jer joj se divim i mislim da bi cijeli svijet trebao znati kako je ona divna osoba. Marina nije imala lak život i proživjela je dosta sranja. I kroz što je sve prošla, divim joj se kako je uspjela ostati i postati ona cura koju znam. Na njenom mjestu ja bi odavno ispizdila. Divim se tome koliko je monstuozno snažna. Jednako toliko me užasno živcira to što ona to ne vidi. Kao što je čovjek sam svoj najveći kritičar, tako je to i snjom. Tako mi je žao što ne vidi koliko je ona jaka i koliko je velika stvar što je uspila postati ovo što je danas kad bi mnogi na njenom mjestu davno izgubili svoju glavu.
Također se divim snazi njenog karaktera. Žena ima svoj karakter. Ima svoje ja i ne da ga. Brani svoje mišljenje rukama i nogama, a opet će popustiti ako vidi da netko drugi ima point.

Naravno da je najviše volim zbog toga što je predivna prijateljica. Nebrojeno puta u zadnjih godinu dana se našla sa mnom samo da bi slušala moje priče, moje probleme i moje jadikovke. Nikad nije rekla da prestanem, nikad mi nije rekla da sam dosadna i jadna, da su moje teme neozbiljne. Uvijek bi me saslušala i nastojala svojim riječima pomoći kako god zna. Ali to nisu spike ono "Ajde, bit će sve u redu, bit će bolje" spike, nego bi mi došla i rekla "Hana, znan da je sranje, znan da je teško i virujen da ti misliš da su stvari tako odvratne kako misliš. Iskreno, i jesu. U kurcu si. Treba ti psihička pomoć." Možda, ako ja napravim sranje, bi mi došla i rekla "Hana, glupa si. To ti je stvarno u kurcu.", i onda bi me odalamila po glavi čekićem :D Sad, ne znam puno drugih prijatelja koji bi to isto napravili. Volim to kod nje. To što je iskrena, to što će reći točno u rebra istinu, ma kako bolna bila. Koliko ljudi u svom životu znate da su takvi?
Marina je pouzdana. Ako ti kaže da će doći u 7, dođe u 7. Ako će kasniti, javi da će kasniti. Uvijek mogu na nju računati ako mi nešto treba. Mislim da je ona jedna od možda troje ljudi koje mogu nazvati u 3 ujutro samo ako mi treba s nekim razgovarati. To je današnjih dana pravo bogatstvo.

Racionalna je osoba koliko god je emotivna. To je možda nešto što mi je žao da se promijenilo. Više nije onako nevina koliko mi se činila kad sam je tek upoznala. Nažalost, život ju je takvom izgradio. Vjerujem da je i nju, kao i mene, previše toga pogodilo da ostane nevina i naivna kakva je bila nekoć. Ne povodi se toliko za emocijama. No ipak, nije žena srca kamenog :D Ima ljubav i daje je na svoj način.

Ona je moja podrška. Njena skromnost i njena dobrota me oduševljavaju. U trenutcima mojih slabosti, ona je moja superžena i pomoć kad kompletno gubim kontrolu nad sobom. Tako mi je drago da smo obnovile naše prijateljstvo, da smo prešle preko naših razlika u ukusima ili čemu li (ne bi da nam je to ikad toliko smetalo :D) i da smo stvorile jedno dobro, zdravo, dugotrajno prijateljstvo. Ona je jedna od mojih dragulja, jedna od mojih najcjenjenijih blaga i pišem ovo da joj dam do znanja koliko mi zapravo znači u životu. Možda dođe vrijeme u životu kad se nećemo vidjeti godinu dana, dvije, pa čak i pet, ali znam kad bi se opet našle da bi razgovarale kao da nije prošlo tjedan dana. Tako uvijek biva kod nas. To je jedan od onih odnosa koji traju, to su čelične veze koje griju i daju snagu, uljepšaju nečiji život. Možda nećemo razgovarati o najdražim bendovima ili filmovima, ali ćemo imati milijun i jednu drugu stvar o kojima možemo pričati i koje će nam uljepšati dan.

Mala, nemoj se ljutiti što ovo pišem. Jednostavno mislim da ti treba izgraditi spomenik. Jednog dana ćeš postati jednako snažna i predivna žena kakva si sada djevojka. Uvik ćeš mi biti bliska u srcu. Uvik. Sad mi se možeš javiti na fejsbuk i psovati sve po spisku xD

05.06.2012. u 17:43 · Ostavi komentar (2) · Isprintaj · #