DRASTIČNO ČAJAVANJE NEČAJEM
Ustanem se , operem zube i obučem krzno na sebe... Dobro, ne krzno, šalim se....
Dan u brlogu i nije bio loš, promislim si. Medo je opravdao sve s čim se hvalio. Rakija je bila odlična, a i
uštipci i sir što je spremila Tanjuška, bili su za prste polizat. Zabava je trajala do duboko u noć. Batman je opet nabavio one Gospine trave, koja to nije, pa smo svi malo probali, neki više a neki manje. Nakon što smo jutros liječili glavu čajem i kavom, Superman me odveo kući u svom terencu. Namignuo mi je i odlepršao U Teksas. Nisam pitala zašto, a nije me ni zanimalo previše.
Ušla sam u kuću, zamračila prozore i legla na kauč.
- A što si ostarila, Agneza moja, kažem sama sebi i puknem od smijeha.
Baš kad sam se namjestila, kako bi neki rekli ono, taman, oglasi se zvono na vratima.
- Evoo, evooooo me- dreknem se, zakolutam očima najviše šta mogu i odem do vrata.
Na vratima ni više ni manje nego sav zadihan, pas Žare tete Luce...
- Agneza, aaa pomagaj, hitno je, reče, jedva došavši do zraka.
- Žare, pa što je, što joj je???- upitam zbunjena.
- M'ajde, bona, ne pitaj ništa, nego hajde sa mnom. Popila nešto, pa bunca. Ne zna ni kako se zove. Samo ti nešto možeš učinit.
- Ajde, ajde, kažem, uzmem svoju torbu za hitne slučajeve i odem na prvi kat gdje je Luca živjela...
Kad smo došli imala sam što i vidjeti. Luca je stala u velikom crvenom maštilu i posipala se kukuruzom žutom plastičnom zdjelom.
- Teta Luce, teta Luce, šta to radite, jeste dobro???
- Pokori se zakonu Sveznajuće sage kompletnih. Klekni i polju mi noge. Ja sam vrhovna snažiteljica životnih nada i umova-
govorila je teta Luca u svome ludilu.
- Evo ovako cijeli dan, otkad je popila onaj čaj za nogu- Žare će uzrujano.
- Ma kakav čaj za nogu.... nije valjda- u...
Je, baš taj, šta si joj ga ti dala. Baš taj.... A sad je popravi, kako god znaš, jer to je tvoje maslo -zareži Žare i otpije veliku čašu gemišta.
- Ma to je trebala mazat, a ne pit, kažem mu iznervirano i uzmem torbu za hitne slučajeve.
Uzmem zdjelicu i napravim smjesu od jednog jaja, dva prsta soli, malo nokata, žlice žabljeg izmeta u prahu, tri muhina krila i
2 dl soka od jabuke.
Je se malo otimala, ali Žare i ja smo je nekako uspjeli dovesti do naslonjača i posjesti.
- Sad joj drži ruke, dok ja... možee?- kažem mu i nasilu joj ulijem smjesu u usta.
Nakon pet minuta nastavljenog ludila, lijek je djelovao i teta Luca se odjednom prenu sa naslonjača.
- Agneza, otkud ti, pa šta ja radim ovdje, morala bi kuhat ručak Žari, šta je bilo - upita zbunjeno??
Nakon što sam joj sve rekla i objasnila zaključila je da mora okulistu...
- I nikako pit više taj pripravak od mravlje sline... To mažite- kažem i krenem kući.
- Hvala ti ćerce moja- zahvali mi i otprati do vrata....
- E sad , gdje smo stali- legnem na onaj kauč i nastavim sa svojim prekinutim planom. Ne može bolje...
A što ste vi radili danas??????
Oznake: teta luca, žare, gemišt
13.08.2015. u 19:13 | 35 Komentara | Print | # | ^ MALDITO MANTO
Imam puno prijatelja vila, vilenjaka, maćeha, vještica i superjunaka.
Naravno, uz pomoć svoje vještine i ljubavi prema miru, često sam im znala pomoći.
Zbog toga, u znak zahvalnosti od svih njih sam nešto dobila. Maćeha mi je dala svoj šešir s kojim je išla na bal, Kapetan Kuka jedan od svojih zamjenskih pokrivača za oko, Zvončica mi je prokrijumčarila Petrov magični šešir, a od Snapea sam dobila njegov štapić u nasljeđe. Sve mi to stoji u vitrini, da se ljudi mogu diviti. Ali jednu stvar nikako da dobijem, baš onu koju jedino želim.
Jučer sam bila s Wonder na kavi i upitala sam je što ona misli o tome
- Wo, šta kažeš, bi li mi mogla nabavit jedan takav? U srebrenoj boji???
- Ma daj Agneza moja, što ti pada na pamet. Treba imat debelu vezu za to. a, zna se ko je glavni u tome- reče mi smijeći se.
- Tko? Ma daj, želim ga. Samo s pomoću njega mogu se osjećat tako dobro, tako moćno.
- Ali draga, Batman je trenutno na zabavi kod Hugh Hefnera i sumnjam da će ti se javljati jer mu je mobitel ugašen.
I sumnjam da ti može nabaviti plašt. Za to trebaš imati prvi stupanj važnosti, a to daje superjunačka komora.
- Kakva komora... Zar i to postoji?- upitam je sad već očajna. Ali to je samo plašt. Nije da trebam supermoći.
- Hehehe- nasmije se i zagrcne cedevitom. - Šta si smiješna, pa to je čast koji dobivaju samo najvažniji heroji. Kao što u Britaniji dovivaš onaj sir, tako i ovdje. Vjeruj mi, nema tu pomoći.... osim ako, ma ne glupo- reče mi zamišljeno.
-Što, što, reci reci, evo sve ću napr...
-Nije potrebno, prekine me. Samo moraš zamolit Batmana da kaže Professor X-u da si ti mind junak, da si najbolja u odnosima. I onda će te on pozvati, ako te uopće uzme u obzir, na razne testove inteligencije.
- Može, može - kažem uzbuđeno. - A što da onda obučem, hm ??? Ona haljina od svadbe mi je mala, a i one crne hlače i bluza,
malo sam se zdebelila... Trebalo bi nešto crno da ostavim dobar dojam i.....
- Hej, hej, opet si se zaletila. Prestani! - sad će mi ozbiljno. Prvo moli Boga da Batmana Professor shvati ozbiljno, pa onda razmišljaj o garderobi. Shit, moram ići- reče gledajući na sat. - Spiderman me čeka. Izbacili su ga iz dječjeg vrtića jer je bio pijan, pa mu moram sredit neki posao.
-Bog darling- cmoknem je i krenem u trgovinu. Crno je moćna boja, tako izgledam ozbiljnije.
Što vi mislite? Je li i vama plašt tako supercool stvar kao i meni i mislite li da bi me Professor mogao shvatiti ozbiljno?
Oznake: plašt, Hugh Hefner
10.08.2015. u 22:22 | 0 Komentara | Print | # | ^
