MACA I MED
Šetamo moja bila maca i ja, a cilim puton oko nas mrak.
- Maco moja, malo san ti slaba,kažen ja njoj. Koliko još do tog dvorca?
- Mijau! Mijau! Nives još 300 koraka! Šta si se štuvala, al ćeš umrit!?!
Dok tako hodasmo, naiđosmo, eto, na tri noćna leptira. Maca stane skakat ko oparena.
- Ma nemoj maco, molin te ko Boga, ostavi se plesa,ne mogu više izdržat ,priša mi je ,a ti tu zabušavaš. Koji ti je vrag?!?
- Mijau! Mijau! Slušaj ti Niveska,jel ti mene vodiš il ja tebe? Zato šuti! Morala san se javit prijateljicama iz zatvora.
- Ajde dobro, kažem ja i zavrtin očima.
Nakon još 100 koraka tijekom kojih sam šutila ko riba dođošmo mi do neke murve. A murva ne može bit deblja i šira. A mene odjedanput uvatio neki smij, jer ko to još sadi murve!?!
- Štae sad- upita me opet ona. Pusti me da se dogovorin s Dunjon oko robe.
- A ko ti je ta-upitan je sad zbunjeno.
- Pa evo je, ona ,ova murva.
- Kakva je to Murva koja se Dunja zove? Stade me vatat još veći smij. Dok san se ja eto tako manito smijala one su se već dogovorile.
- Kaže mi Dunja,maca će meni, da su ošli prodat koju bocu ,a da mi slobodno uđemo i pričekamo.
I tako ja i maca ,to jest maca i ja, to jest nas dvi krenusmo iza murve Dunje prema toj neobojanoj prizemnici. Na smeđoj ogradi selotejpon zalipljen žuti papir. ''Prodaje se MED'' piše na njemu,a ispod i broj mobitela. Hm! Vrata smo otvorili i ušli u tu srednje žalosnu kuću.
- Evo nas tu smo,reče maca i zavali se na jeftini smeđi dvosjed koji je već bio u odmakloj fazi tumora. Ništa, iza kauča neka ružna smeđa zavjesa.
- Maco, šta ima iza te zavjese, upitan je ja znatiželjno .
- Šta ja znan ,ne pilaj me Božja ženo,al nevidiš da se oću odmorit!
- A dobro, kažen i povučen sama tu zavjesu. Isprid mene vrata. A šta ću sad?
- Macoo,vratin se ja njoj, al ona je već hrkala ,pa je nisan tila budit. Otvorin vrata i spustin se u neki podrum.
Imala san šta i vidit. Na šest velikih stolova puno paketa meda, različite vrste, boja i oblika. White widow,time warp, blueberry ,horse, domaja svih vrsta. Oči mi blište ko duga. Napravin đir oko prostorije i smotan malo biljnog šta je bio otvoren.
- Uasti šta je dobar ,zaključim i zavalim se u crnu kožnu fotelju. Nakon po ure otvore se vrata i uđe maca.
- Majke ti,di si,mislila san da si mrtva,kažen joj. Kolko si to spavala?
Taman,kaže ona,i pritvori se u patku.
Čaj od maka i lijeva papuča
Dragi Dnevniče!
Mislim da mi je razum prohujao s vihorom. Ne znam jeli to od toga što sam zamijenila dan za noć pa često imam vrtoglavice, ali stvarno sam zabrinuta.
Jučer dok sam kuhala čokoladno meso zazvonio je telefon. Mislila sam da je Dunja i da će me obasuti trač novostima.
- Halo - rekla sam
- Halo - odgovorio je veselim glasom.
Točno u četiri, a može i minutu poslije.
- Što to? Tko je to? Denis, jesi ti?- upitala sam pomalo začuđeno
- Ne , lutko, Zec je. Znaš da ne smiješ izostati s čajanke.
- Alice će biti tamo, svi će biti. Razveseli se. Hej- ho.
- Molim Vas, 'ko je to? Zvat ću policiju zbog uznemiravanja- zaprijetila sam.
Ali s druge strane dočekala me samo melodija poput onih iz crtića. Zaklopila sam slušalicu i nastavila kuhati.
Zaboravivši na čaj i gluposti tobožnjega zeca krenula sam ručati. A onda sam shvatila da u čokoladi nema senfa i s pravom se zabrinula.
Dragi Dnevniče!
Ne znam što se događa. Jutros kad sam se probudila nisam mogla naći lijevu papuču. Sjetila sam se da ih imam još nekoliko u ormariću. Kad sam ga otvorila shvatila sam da svim cipelama nedostaje lijeva parica. Zabrinula sam se. Sigurno me netko potkrada. Pozvala sam bravara da mi zamijeni brave i stavi protuprovalne sprave. Bravar je bio jako simpatičan iako bih se mogla zakleti da sam ga negdje vidjela. Zove se Patak Dodo. Tko sam ja da sudim. Pomislila sam da su njegova djeca jako sretna što im se tata tako često prerušava. Popili smo čaj od maka prije nego što je otišao. Nije bio skup. Pomislila sam kako stvarno imam sreće.
Za večeru sam jela pohane trešnje.
Dragi Dnevniče!
Moram ti se požaliti. Sve je otišlo nizbrdo. Jutros sam primjetila kako mi se lice izobličilo. Dobila sam magareće uši i njušku, zapravo moje se lice pretvorilo u magareće. Nisam se previše zabrinula, više sam se oduševila jer sam oduvijek težila promjenama. Život mi je previše jednličan pa mi je ovo što se događa jedno veliko osvježenje.
Dunja je došla na kavu. Kao prava ljubomorna svinja ništa nije rekla.
- Ivan se ponovno rastao. Nosata mu je valjda previše šefovala. Ana mi je ispričala da je čula Natu i Mirju kako pričaju o tome. Poštar Šime im je to rekao. On je to čuo od svoje žene koja je za to saznala od frizerke- pričala je fanatično, a ja sam joj se čudila kako je nezainteresirana za moj novi izgled. I sve sam joj rekla u lice.
- Kozo ljubomorna, mogla si mi bar reći da mi je frizura dobra, ako ne novi nos i uši. Što je, znam ja , ti bi isto htjela bit' magare. Ne može, ja sam izabrana. Samo da ti kažem, ti si preobična da ti se događaju tako zanimljive stvari.
Ona me na to samo blijedo pogledala, ko neku ovcu i uzela telefon. Opet su došli po mene.
Posjetio me Lucky Luke. Nisam se htjela smijati njegovom smiješnom imidžu , nisam ga htjela povrijediti. Baš je simpatičan. Popili smo skupa čaj od rotkvice i pojeli žute bombone.
Poslije me opet zvao Zec. Rekla sam mu da ću mu sad stvarno poslati policiju. Ovaj put nije bilo nikakve glazbe.
Za večeru sam jela prženu blitvu sa šljivama.
