četvrtak, 07.02.2008.

O smeću i jabukama

Part one

Danijela Martinović je bila na Tenerifima, piše Glorija. Ne znate?! Nemate vi pojma.
Između ostalog, ispunila si je životni san: sjela je na stolicu s koje su odveli ulisičenog Gotovinu.

Pričali su mi neki prijatelji o Tenerifima. Kažu da je prekrasno. No, ja se svejedno bojim tamo otići. Jer... Što ako se dogodi da sjednem na već spomenutu stolicu te doživim ukazanja Djevice Marije, pape Ivana Pavla II, svetog Euzebija i Poliona? Tada moj život više neće imati smisla jer, eto - doživjeh sam vrhunac bitka.

Ozbiljno zamišljen o toj temi, ja vas časkom napuštam.

Moram na WC. Prićeralo.


Part two (nakon kraće stanke)

Najslađi spamovi su mi porno-spamovi. Jedini koje ne brišem. Zavirim malo u predahu između ozbiljnijih net-obaveza.
Tako sam i danas. Pa me link bacio na stranicu s veeelikim dojkama. Jest, ima ih, vala, prevelikih. Ali i onih baš fajn. Pa si nešto kontam - otkad ja to volim velike dojke?
Možda to ima veze s Ljubinkom (što je ime od milja za najdražu)... Koja je, eto, nadarena.

Mijenja se čovjek s vremenom. Možda su to promjene, možda tek traume iz djetinjstva, ali ja se ne žalim. Baš mi je dobro.

To je valjda najveći razlog zbog kojeg nikad neću shvatiti gej-dečke. Dojke. Mislim... Život bez dojki...

Kako?

Zašto?