utorak, 30.05.2006.

Dodaj malo sive

Čekam da me draga otkači. Ova trenutna što ne znači puno. Jer lakše je kad to ona napravi. Izbjegnem sva ona "zašto" i "kako"...

Poslije toga - nikog ni u planu. A trebam neki cilj, neku dobru iluziju. Ili ne trebam. Znam da život bez nje neće biti puno siromašniji. Ni bogatiji.

Puls je trenutno ravna crta s jedva primjetnim oscilacijama. Ljudi su mravi što vrve na mravinjaku pokraj moje noge. I nikako mi nije jasno kad su postali toliko slični.

Blog je prokletstvo. Stvara iluziju o ljudima s kojima mogu.
Oni žive samo u ovoj kutijici na kojoj piše LG.

Woolf, ti si LG 900B. I ti, Parah. I Mamba je. I Ana i Spring. Svi ste. Mali tranzistorčići. Žice.

I ti što sad ovo čitaš... Ti si jedan maleni šareni otpornik.

Idem spavati. Očigledno mi fali sna.

Bulaznim.