Ptica koja imena nema

(by anna)

E tako nekako. Naš kućni ljubimac, mamin i moj, žuta tigrica, s nama je evo vec neka četiri mjeseca...i dalje nema imena. Dugo sam se opirala da nam ponovo pernata beštija uđe u kuću. Poslije Kiće, papagaja nimfe kojeg sam imala godinama i čiju sam bolest i smrt odbolovala propisno kao da je čovjek od krvi i mesa sa nama živio...nisam htjela ponovo prolaziti kroz isto. Kad neko kaže: „Pa to je samo ptica, kupi si istu takvu i problem riješen“...meni je to isto kao kad poslije prekida duge veze, neko odmah nađe novu vezu i krene dalje...ja očito nisam taj tip. Rossa, Triplet i Duša znaju koliko sam bila vezana za glupog Kiću (a i on za mene) pitala za njega sa svakog putovanja na kojem smo bili, pozdravljala ga u razglednicama...idiot od cure po definiciji. I kad se razbolio i kad je došao trenutak da ga pustim (nisam dala da ugine u kavezu, niti da mu veterinar presudi) mama ga je samo odnijela, kaže da ga je pustila ispod nekog drveta da odleti...bilo mi je nekako logičnije zamišljati da je u slobodi ozdravio.

U tom periodu sam započinjala vezu sa bivšim momkom. I na svaki izlazak sam dolazila natečenih očiju ili bi, što je stoput gore bilo, u toku izlaska okinula plakati. Dobio je veliki plus što nije pobjegao glavom bez obzira i što je istrpio da odbolujem Kiću na svoj način.

Međutim, bratova cura, ne znajući za traumu koju mi je Kićina smrt ostavila, pokloni mi za rođendan pticu. I majke mi mile sam bila ravnodušna. Znaju svi koji su pitali kako se zove a ja slegnula ramenima. Na stranu sto je ptica i mene ignorisala i mrtva hladna bila na moje pokušaje zbližavanja. Ja bi je hranila, ona cvrcnula tu i tamo i to je bilo sve. I onda, prije par dana, ne znam kako, čitala sam nešto u svojoj sobi i u momentu sam samo otišla po njen kavez i spustila je na stol pored sebe...i tu ja shvatim da sam se vezala za nju i da je probudila stare osjećaje. Miša mu, sad sam opet zaglavila sa ljubimcem kojeg fakat volim... Međutim i dalje nema imena. Zovemo je i Cvrle i Curica i Pipi i Pile...ali zvaničnog imena nema. Možda treba da prođe malo vremena pa će se i to iskristalisati...

Malo sam je slikala ovih dana...





I kad sam stvarno postala dosadna...



Sakrila se iza ogledala ...
(Koje joj je ujedno i najveći neprijatelj. Nekad mislim da će postati prvi promukli papagaj od silnog kreštanja dok se svađa sa svojim likom u tom ogledalu...Blesava ptičurina :)

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.