Upoznajte golle&bosse. Gollyh&bossyh je dvoje: jedni golly&bossy žive u Starom Kraju gdje kustose i oru na njivama kulture, a drugi golly&bossy su bauštelci u Dalekoj Australiji. Golly&bossy dijele sklonost prema muzejima, klasičnoj latinštini, klingonskom i odjevnim kombinacijama berača maslina. Golly&bossy komuniciraju zamršenim lingvističkim kodovima i majestičnim pluralom koji mnoge nervira. I nisu otvorili hostel u Splitu koji se kiti istim imenom.
Evo vam se javljamo nakon puno vrimena. Ali s vrhunskom pričom. Pričom s Havaja! Da, da, da!!! Ono kad je na vaš putopis iz Monaka neko komentira (klik) “niste vi goli i bosi nego puni para.“, što će tek sad reć : )
Ali neki komentari koje smo čuli bili su: “Pa što ćeš tamo radit?“ i “Ne bi ja mogla bit tako po plažama cili dan.” Kako samo griješe u procjenama. Po Havajima se ima toliko toga za raditi, čak i da smo bili samo na plažama svaki dan. Stoga ovi post posvećujemo prekrasnim havajskim plažama.
Dakle, odmah u startu da objasnimo. Niti je havajsko more ko naše, niti su plaže ko naše. More je manje slano, za početak. A plaže, plaže su svaka drukčija. Svaka ima drukčiji pijesak: negdi je grub, negdi je siv, negdi je zlatan, negdi je crn, negdi crven, negdi mekan poput pudera. Negdi su samo kupači, negdi su surferi, negdi su samo za lokalce. Drukčiji su i valovi, drukčiji je miris. Drukčije se pliva.
Waimea
Krenimo redom. Naša prva plaža bila je Waimea Bay. Zvuči vam ime poznato? Vratite se na 1:23 ove gore pjesme od Beach Boysa. Aha, pjevaju baš o plaži Waimea.
Samo 200 m od našeg smještaja, Waimea je stvarno kako iz razglednice. Ali na najbolji mogući način. Naime, havajske plaže su čista priroda. Na njima nema kafića, nema dućana,nema tobogana i ostalih đinđa. Jako su čiste zato što su strogo zaštićene i na njima se ne smije ni pušit. Ali ne samo da se na plažama ne smije pušit. Ne smije se ni na prilazima plažama, ni u parkovima koji ih okružuju, ni na parkingu. Jedino što postoji na plažama je kućica s WC-om i tušem. I to je to. Ostaje pijesak i more. Sreća.
Waimea nam je možda najdraža plaža od svih plaža na Havajima. Prve se pamte! Do nje nam je trebalo 26 uri leta, došli smo kasno navečer i ujutro se probudili i prošetali do ove lipote. Iz zimske robe uskočili smo ravno u japanke i kupaći. Sedili smo na na pržini, gledali valove i mislili: “Isplatilo se putovat 26 uri samo radi ovega. A ovo je tek prvi dan!”
Banzai Pipeline
Na drugu stranu od hostela bila nam je Banzai Pipeline. Ona je već malo komercijalnija u smislu da je više ljudi i da nije park prirode nego da su tu i kuće. Ovo je prvi red do mora na Banzaiu. Ne loše, ne loše.
Za razliku od naše obale di su kućerine s apartmanima jedna do druge, na Havajima nema toga. Ili naprave resort s hotelčinom od 20 katova ili su ovakve kućice. Ali čak i u resortima, sve plaže su javne. Jer jedna od stvari kojima se Havaji ponose baš je to da svi imaju pristup plaži što je i u zakonu. Tako svakih desetak ovakvih kuća postoji javni prilaz (to je prilaz na kojem smo rekli da je isto zabranjeno pušenje).
Rekli smo i da su valovi drukčiji. Ovo su malo veći valovi i stvarno treba znat izać na kraj s njima. Svakako je samo za dobre plivače, a i tada treba znat podronit ispod vala kako bi ga se prošlo i izašlo tamo di je mirnije. Dok to nismo naučili valovi su nas izokrenuli, u momentima smo se borili za goli život, pržine smo imali svugdi, ali svugdi.