utorak, 24.04.2012.

Noć knjige :-))

Poneki znaju zašto mi je taj datum tako drag i zašto sam jedva čekala da se počne obilježavati. Da se prepustimo knjigama :-)).

Čime početi? Kako sam se prekrasno provela? Ili početkom, tj. početnim odabirom, što odabrati. U Zgu je izbor bio povelik te potežak. Posebno knjigomanima koji žele sve, sve :-)).

Najviše sam se bojala da neće biti k'o u Noći muzeja pa da neću moći ono što želim. Narafski, imala sam i rezervni plan. (Dobro, imala sam i plan uopće ne otići, ali taj sam odbacila k'o nevaljali :-)).)

Nakon dugog i mukotrpnog premišljanja (ovo zvuči k'o da sam birala hoću li orati ili kopati, a ne uživati :-)) ), prvi cilj mi je bio Zagorkin stan i odlično predavanje gđa Sanje Lovrenčić, Lidije Dujić uz recitiranje g. Ludwiga Bauera.

Imam samo riječi pohvale. Od čitanja djevojačkog dnevnika gđe Ivane Brlić Mažuranić, preko provansalskih trubadurki (svakome tko je čitao Pjesmu za Arbonnu je jako dobro poznato da nisu bili samo trubaduri, nego i trubadurke ili trubadurice :-)) ), mlade Jane Austin pa malo dnevnika: Dorothy Wordsworth, Mary Wollstonecraft i pjesme Marine Cvetajeve. Za kraj, hrvatske književnice :-)).

Skoro tri sata su prošla k'o tren :-)). Hoću još, hoću opet :-)). Po planu, nastavila sam u Profilu i stigla na početak Ljubavnog dvoboja. Amarukina stotina protiv ili uz Trubadure. Izvrsno, odlično koncipirano. Jedina zamjerka, čitači. Čitanje nije bilo, barem meni tako lijepo izvedeno, kao što je otčitao trio Lovrenčić – Dujić – Bauer. Bolja dikcija, ugodniji glasovi.

Je l' Vi vidite kako sam se brzo razmazila :-)). Još ću komentirati udobnost stolaca. Dobro, neću. Tj. hoću, bili su udobni, svi na kojima sjedih :-)).

I zadnje, novootvorena knjižara Antibarbarus. Uz izložbu najljepših korica, dijeli su vino i kolače :-)). Popila i pojela preveć :-)). Srela fotografa koji je bio kod Zagorke, ispričao mi gdje je sve bio pa malo dojmova. Uz fotografiranje, proletio je puno mjesta. Usput je ispravio moj krivi zaključak. Kako je kod Zagorke bila velikom većinom ženska publika mislih da je to do Centra za ženske studije. No, fotografov dojam je bio da je svugdje bilo više dama, a ponegdje i jedva koji kavalir. Što reći, osim da svugdje žene više čitaju i više kupuju knjige.

Ponoć je prošla ... :-))
Dan je gotov ... :-))
Do iduće godine ... :-))

- 20:30 - Komentari (26) - Isprintajte - #

Još malo o Fejsu :-))

Ne da mi se tražiti kad sam ga otvorila, ima tome dana i dana, posebno noći. Prvo sam se dugo odupirala, mrvicu me užasava ideja imena i prezimena na netu. Posebno na dijelovima neta kojima se krećem. Uvijek naleti neki bolesnik, a sasvim je druga priča hoće li mi se nakeljiti na nick najdraži il' na ono kaj mi piše u osobnoj :-)).

No, ne moram biti imenovanoprezimenova, mogu eskivirati. Mogu i ne staviti fotku, kaj obično ionako završi tako da je maknem. Dosadi. Dovoljno mi je kaj se moram tu i tamo pogledati u špigl, kud još da u sebe buljim i na netu :-)).

I tako to krene. Prvo sam bila tu i tamo. Svratih jednom u mjesec-dva-tri, vidim kaj sam sve propustila, kažem da više neću, neodlučna je l' neću propuštati ili uopće neću na Fejs :-)).

Zatim je počela familija. Volim ja njih sve, ali moja najzadnja nedoumica oko Fejsa baš ima veze s familijom mi najdražom jedinom :-)).

Svugdje gdje god sam na netu, mogu lajkati, šerati, komentirati itd. Mislim ono, sufram recimo najbezazlenijim tjubovima, poput redtjub (:-)) ) i slučajno lajkam. Kaj nakon toga? Da se vubijem sad ili odmah :-)).

Nije tu problem familija. Oni su svi divni, širokih pogleda, smisla za humor. Ali, di je tu moje osnovno pravo na intimu, privatni prostor? Propalo čim sam došla na Fejs?

Ili još gore, kaj ak' lajkam neko čudo od onih stvari koje se kao ne smiju radti? Skidati knjigice, programčiće, filmiće? Ionak' se pola tih sajtova redovito gasi pa me dočeka ono čudo od poruke o kršenju autorskih prava. Nije ni čudo, kad netko lajka.

Još zamjerki :-)). Kaj s onima koje imam, a nekako smo prestali komunicirati? Ne želim ih maknuti, jer eto, tko zna možda ćemo opet, a jednako tako se ne osjećam baš najljepše kad čitam o detaljima iz njihova života koje bismo trebali raspredati na kavama.

Za taj moralni problem otkrih rješenje koje mi Fejs nudi, da se ne pojavljuju mi na zidu. Savršeno i za mog ljubljenog i bedastog bratića koji zaspama mi čitav zid pa onda da nađem ono kaj me zanima :-)). Nećeš više, gnjavi neku drugu, znam te otkada sam se rodila :-)).

Sve u svemu ... :-))
Navukoh se ... :-))
Prstićima na Fejs ... :-))

- 20:11 - Komentari (2) - Isprintajte - #