Daniil i ja s malo Danila

Tih sam godina bila tužna i usamljenija nego inače pa sam ljubav tražila online.

Nekad je bilo dobro, a nekad bi sebi rekla – Moraš prestati.

Vagala sam koliko je što dobro koliko loše i nalazila razna opravdanja.

Trebali smo se naći negdje na pola puta, ali nam to nije bilo zgodno pa smo se našli na bazenu.

Klor me gušio i grizao oči pa su suzile. Rekao je da su lijepe.

Kasnije sam nekome pričala kako sam plakala jer je čovjek pričao o čežnji i žudnji i nijansama koje ih čine različitima.

Jedna me žena pitala kakav je. Nije odvratan, rekla sam, a ona je rekla – Barem nešto.

Imali smo djecu istih godina pa smo ih planirali upoznati, ali nismo. Ovaj je grad selo pa su se nekako upoznali sami.

Na Facebook sam u veze stavila „komplicirano je“. On nije stavio ništa jer tamo nije imao profil.

Redovito smo u Konzumu kupovali namirnice, wc papir i kalodont, on je jednom kupio AAA baterije, a ja sam kupila orhideju na leopard uzorak. Na blagajni smo razdvajali stvari na moje i tvoje, blagajnica je pitala – Plaćate odvojeno?

Stvari su se s nama brzo komplicirale i nekad nas je bilo četvoro, nekad šestoro.

Kad mi je bila puna kapa promijenila sam ime u Fedra i u opis stavila neke riječi Danila Kiša o taštini i ogledavanju u bunaru tuđe praznine.

Onda mi je to postalo glupo pa sam Fedru izbrisala iz svih ponuda.

Kad bi moj prijatelj bio zabrinut i savjetovao mi da se trgnem, ljutila bih se i govorila - Pokušaj ti hodati okolo sa ovakvim srcem.

Onda mi je i to postalo glupo pa sam prestala i odlučila biti sretna.