četvrtak, 26.10.2006.

Nastavak: Komentari :-))

Ovaj puta ne ću, za promjenu, tipkati o komentarima nad iliti ponad, a ponekad i ispod (i u figurativnom, ne samo doslovnom, tj. vizualnoblogovskom smislu) svojih tekstova, nego o svojim komentarima. Odnosno o komentarima koje ostavljam po blogu. I po Iskričinom Weblogu, ali to nije tema.

Moji komentari. Uporno, dosadno, neiscrpno ponavljam da se komentarima otkrivamo. Ali, to nema veze sa mojim komentarima, je l' da nema, tješite me :-)). Jer, užasno loše, nikakvo i bljakasto komentiram. Dosadno, nemaštovito, bezvezno. Toliko o tome kako se otkrivamo komentirajući. (Digresija: Nije neophodno da se uvijek složite sa mojim slovima, ovo je idealna situacija da mi protuslovite i ne ću se buniti :-))))))))))))))))))). Šalim se, recimo :-)).)

Zavidim, stvarno zavidim onima koji dobro komentiraju. Komentatorima koji su duhoviti, otrovni, zabavni, zanimljivi. Ponekad je komentar bolji od teksta. Uspije mi čak i smisliti dobar komentar, ali dok se otvori blesavi prozor, dok ga otipkam, nestaje sav njegov čar i on je opet, obični mali komentar.

Uvijek sam zatečena dobrim starim problemom, kako komentirati tekst koji je kvalitetan, koji je dovoljan sam sebi, koji traži samo aplauz. Da počnem trabunjati na koje me sve misli naveo tekst? Da autorima pripisujem neke svoje zamisli, ideje koje nemaju veze sa tekstom u njihovoj glavi? Da, znam, nije pitanje što je pjesnik time htio reći nego što pjesma čitatelju govori.

Komentiram tekstove već više od tri godine. Prvo na Iskričinom Weblogu, na blog.hru sam relativno friška, tek nekoliko mjeseci. I ako se nisam do sada naučila komentirati, sumnjam da ću ikada. Tko zna, možda napišu: Comments for Dummies i poduče me tajnama pravog, suvislog, zanimljivog komentiranja. A možda mi ugrade i novi mozak, onako slučajno :-)). Narafski, u njemu će biti po narudžbi rađeni savršeni komentari :-)).

Daklem, nemojte čupati kose (možete kolutati okekima, bezbolnije je :-)) ) zbog onoga kaj ostavljam ispod Vaših tekstova, vjerujte mi, tipkam u najboljoj namjeri. Jer mi se svidjelo ono iznad. A to kaj se nisam u stanju pristojno izraziti bez obzira na sav trud i dobru volju, tja, još uvijek sam živa, nemuštim komentarima usprkos tako da se duboko nadam da ćete i Vi preživjeti :-)). Moje komentare :-)).

Nadam se da moje nebuloze zadovoljavaju ono osnovno, zbog čega ih i ostavljam uzduž i poprijeko. Poruku: Čitam Te i sviđa mi se pročitano. Sve ostalo zanemarite. Zapravo, zanemarite kompletan komentar, samo uočite da sam se potpisala :-)). Barem za sada, ne komentiram tekstove koji mi se nisu svidjeli, odnosno, ne svađam se u komentarima niti «solim pamet» svojim mišljenjem ako je u suprotnosti sa tekstom. Uostalom, čemu to. Previše je blogova da bih trošila vrijeme na negativne komentare. Za to vrijeme ću radije pročitati ili prepročitati tekst koji mi se sviđa.

Tipkam ovo odajući posljednju počast uzaludnim nadama da ću jednog dana, kad narastem, znati komentirati. Odustala sam :-)). Predlažem Vam da i Vi odustanete :-)). Mislim, od očekivanja «pametnih» komentara mojim nickom potpisanih :-)). Kad vidite moj sljedeći komentar (možete to i sa prethodnim), duboko udahnite i ponavljajte: Zlica je mislila najbolje, to kaj se ne zna izraziti, nije ona kriva, nego mali zeleni koji su joj se usadili u tipkovnicu i spriječavaju je da tipka dobre komentare. I pređite na čitanje novog komentara.

Tja, sad mi je palo na pamet. Ponekad blog.hr zašteka pa se komentari uvišestruče, lako moguće da nakon kaj ste odmantrali, duboko disali, popili čašu vode sa kockom šećera, opet naletite na isti komentar. Probajte tri puta pokucati o monitor da se komentar samo ponovio, a ne i utrostručio. Držim Vam fige :-)).

Komentari :-)) ...
Uz, za, protiv, preko, iznad tekstova :-)) ...
Kakvi god bili, oni su dokaz čitanja :-)) ...

- 00:14 - Komentari (25) - Isprintajte - #

utorak, 17.10.2006.

Pisanje, čitanje i komentiranje :-))

Puno temâ, hoću li uspjeti sve ispisati :-)). Davnih dana sam pisala o pisanju/čitanju/komentiranju na Iskričinom Weblogu. Sad me Slave komentarom inspirirao. Daklem, za ovaj tekst ne snosim nikakvu odgovornost, miša prebacujem Slavi pa njega krivite :-)).

Pisanje, ponekad ide lako, ponekad teško, često sam nezadovoljna tekstom. Zapravo, što više pišem, to sam nezadovoljnija. I to više tjeram sve oko sebe da budu iskreni i da me iskreno popljuju. Da mi kažu kako mi duhovitost pušta na sve strane, kako se dosadno ponavljam, kako bi mi bilo bolje da tekst pročitam malo pažljivije i da ga ne stavim na net, nego da malo razmislim. Narafski, kako svi mi koji pišemo i piskaramo jako dobro znamo, teško je dobiti stvarno iskreno mišljenje.

Zapravo, kaj bih napravila sa negativnim mišljenjem? Bjesnila na mislitelja :-)). Ili prihvatila da su mi poneki (kojeg li ublažavanja :-)) ) tekstovi mrvicu šuplji. Time mislim na duhovitost, teme ne obrađujem ozbiljno. Da li ih uopće obrađujem ili ih zaobilazim, u širokom luku :-)). Imam li uopće temâ. Ne, ne odgovarajte :-)). Nebitno je, točnije, ne želim čuti/čitati :-)). Tko zna možda jednog dana izađe i nekaj čitljivo iz moje tipkovnice i time duboko razočaram sve koji me čitaju besmislenosti radi :-)). Sva moja dva i pol čitatelja :-)). (Digresija: Znam da je stalno ponavljanje kako imam svega ili čak, ovisi o kutu gledanja, dva i pol čitatelja malo naporno, ali ta mi se fraza toliko sviđa i ne mislim je prestati tipkati :-)) pa me ne uzimajte ozbiljno. Svih Vas dva i pol :-)). Ovom digresijom pretpostavljam da me uzimate ozbiljno, brrrrrrrrrr, upravo se naježih i stresoh. Uputstvo za upotrebu mojih tekstova: Ne uzimati ozbiljno, ne odgovaram za posljedice. Zapravo, kako je gore već naveden krivac, neka on odgovara za sve :-)). Kako mi dobro ide prebacivanje, klik, klik i netko drugi je kriv :-)).)

Smisao mog tipkanja, još ga tražim :-)). Da se nasmijem, da se Vi koji čitate nasmijete, možda da pružim neku sitnu misao vrijednu promišljanja. Da malo zastanemo i zapitamo se. Ponekad pišem kako bih izbacila frustacije, oblikovala vlastito mišljenje pišući. Chattersku boginju molim za milost da se nikada više ne borim sa vjetrenjačama, još uvijek se cerekam sama sebi i svojoj gluposti :-)). Tekstovi pisani da uvjere u nekaj. Kojeg li gubitka vremena, tipaka i bitova :-)).

Pisanje. I nezadovoljstvo napisanim. Možemo li biti objektivni kad su nam vlastiti tekstovi pred očima? Kad se naknadno sjetimo kako smo mogli napisati nekaj daleko bolje. Ali, ovo je net, ovo je stvar trenutka, momentalne inspiracije. Za bilokaj ozbiljnije, postoje lektori koji će tipkanje «popraviti». Čitala sam kako je Proust svoju prvu knjigu toliko prepravljao da je izdavač dobio fras :-)). I svejedno nije bio zadovoljan. Da ne spominjem Ujevića i njegove jadikovke nad nedorađenim pjesmama. Pitam se onda otkuda meni pravo da budem nezadovoljna napisanim. Zapravo, kako nikako nisam te veličine kao spomenuti književnici, slobodno mogu biti prezadovoljna vlastitim nebulozama. Jer mala, slatka chatterica ne smije pretjerivati :-)). Osim u nebulozama :-)). I smajlićima :-)). I još bi se našlo slobode pretjerivanja :-)).

Pišimo, pretjerujmo. Sami biramo koga ćemo čitati i na jedan način, biramo tko će nas čitati. Ne mislimo na to da možemo bolje pisati (možemo i bolje disati, ali da li to radimo, da li posvetimo barem pet minuta dnevno ispravnom, kvalitetnom disanju :-)) ), jer ćemo vremenom bolje ili gore pisati, ovisno kuda nas tipke odvedu. Ljepota je u oku čitatelja :-)). Pohvale su divna stvar (hvalite me, hvalite me, vrištim i skakućem, a pomalo i trepćem, sve u nadi komplimenata :-)) ) no, koliko ima hvaljenih književnih djela koja se npr. meni uopće ne sviđaju. I kaj bi sada ti pisci trebali napraviti. Po mogućnosti prestati pisati ili promijeniti stil. Na sreću, kako su većinom pokojni, pošteđeni su mog iskrenog mišljenja :-)).

Ostala sam dužna o čitanju i komentiranju. Upitno je jesam li obradila i pisanje, tipke su me odvukle tko zna gdje. Tja, kad zagrizem više nego kaj mogu protipkati :-)). No, jednom će me nekaj pročitano inspirirati. Po sve sudeći imam hiperprodukciju tekstova tako da ću iste teme i podteme, koje imam ili nemam, nisam se još odlučila, a niti ne namjeravam (to je na temu da li mi tekstovi uopće imaju temu :-)), mislim, još odlučujem ili ne odlučujem o tome :-)), zaustavite me :-)) ) ... opet sam se izgubila, no kako imam veliko povjerenje u inteligenciju svojih (dva i pol :-)) ) čitatelja, valjda ćete shvatiti o čemu pišem, tja, uvijek sam bila optimistica :-)). Ne, nije problem u Vama koji ovo čitate, nego u meni koja ovo tipkam :-)). I valjam se od smijeha. Koje li idiotarije, smijati se sama sebi :-)).

Tipkajmo :-)) ...
Jer u tipkanju je sve :-)) ...
Početak i kraj neta :-)) ...

- 23:23 - Komentari (12) - Isprintajte - #

ponedjeljak, 16.10.2006.

Net i kuhanje kave :-))

Vjerovali ili ne, to je veliki, gadni problem. Uvijek, kao i sada, mi iskipi barem pola vode. I to ako imam sreće. Ako nemam, tja, moja omiljena/jedina velika džezva je bila crvene boje, sad joj je dno crno :-)). Moja druga, zapravo, moja najomiljenija džezva, ona zahtijeva posebnu priču. Ali ću je ugurati u priču o kuhanju kave dok sam na netu.

Moja najdraža džezva je stara, jako stara. Iz prošlog stoljeća je ziher (i ja sam iz prošlog stoljeća :-)) ), a lako moguće da je i iz pretprošlog. Ručni rad, iz jednog je komada, vide se tragovi obrade. Mala je, za dvije male šalice kave. Tako da u njoj kuham kavu samo za sebe. I svog najdražeg, njemu ponekad dam da malo okusi, preko tipkovnice :-)). Ili zaprskam ekran, nehotice :-)).

I tako jednom, kuham u njoj kavu (prvo sam stavila vodu i samo vodu. Savjet: Nikada ne stavljajte šećer zajedno sa vodom, vjerujte mi na tipke, kad sva voda iskipi, moći ćete komotno baciti tu jadnu džezvu. Onaj zakeljeni šećer se jako teško uklanja. Dakle, voda i samo voda, šećer dolazi u drugoj turi, odnosno, kad ponovno nalijete vodu, jer je iskipila :-)). I kad ta ponovljena voda zakipi, ali ne i iskipi. Digresija: Nije mi još uspjelo da mi i po drugi puta iskipi sva voda. Zaključak: Učim isprve :-)).) ... gdje sam stala, na svojoj omiljenoj džezvi i jednom, skoro pogibeljnom kuhanju kave. Za džezvu, ne za mene, svako svoje kuhanje sam preživjela, zasada :-)).

I tako chatam i pije mi se kava. Logično, odem, uzmem svoju najdražu džezvu, napunim je vodom i stavim na štednjak, električni. Čak se i sjetim upaliti ga, nažalost. I chatam ja dalje i dalje, dok odjednom, piiiiiiiiip, mozak se uključi i poviče, Zlica, kavaaaaaaaaaaaaaa. Odjurim u kuhinju, na sreću dva metra mi je udaljena od najdražeg i imam kaj vidjeti. Sva, apsolutno sva voda je iskipila. To nije neobično niti rijetko, ali radi se o mojoj najdražoj džezvi. Na dnu su se stvorile srebrnaste kuglice, koje su se mrljasto raspršile prilikom preokretanja. Jako pametno je pljusnem pod hladnu vodu, kaj bu, bu. Još srebrnastih mrljica, malo mojih suzica. Digresija: Iz teksta je vidljivo da se vežem za stvari: komp, džezva i još ponekaj.

Vratim se na chat, suznih okeka i šmrcajući podijelim svoju tužnu priču. Zauzvrat dobijem savjete da je bacim. Kako da bacim svoju najdražu???????????? Okrutni li svijete grubih tipaka :-)). Na kraju sam skuhala kavu u drugoj džezvi, za koju me nije briga. Ak' je konačno upropastim (za poimanja većine sam je odavno upropastila, crno dno, malo je i otkrhnuta, ali, ne pušta vodu i kuha kavu, kaj bih trebala još očekivati :-)) ) nije me briga, nisam emocionalno vezana.

Moja najdraža je preživjela, možda malo manje srebrnasta iznutra, ali još uvijek lijepa i ponosna. Stvarno bi mi bilo žao da je uništim, preživjela je toliko toga, najmanje tri rata, dvije revolucije (seksualnu i kompjutersku), tri ili četiri, možda pet generacija. Nek' još živi i kipi :-)). Upravo sada je opet iskipila voda, na sreću samo do pola. I za svaki slučaj, stajala sam kraj nje, gledala je pažljivo, dok ponovljena voda ponovljeno ne zakipi :-)). Ovaj puta je blog kriv za sve :-)). A sada mogu dalje čitati :-)).

Kava i kuhanje :-)) ...
Net i crna dna :-)) ...
Mislim isključivo na posude :-)) ...

- 21:43 - Komentari (8) - Isprintajte - #