Puno temâ, hoću li uspjeti sve ispisati :-)). Davnih dana sam pisala o pisanju/čitanju/komentiranju na Iskričinom Weblogu. Sad me Slave komentarom inspirirao. Daklem, za ovaj tekst ne snosim nikakvu odgovornost, miša prebacujem Slavi pa njega krivite :-)).
Pisanje, ponekad ide lako, ponekad teško, često sam nezadovoljna tekstom. Zapravo, što više pišem, to sam nezadovoljnija. I to više tjeram sve oko sebe da budu iskreni i da me iskreno popljuju. Da mi kažu kako mi duhovitost pušta na sve strane, kako se dosadno ponavljam, kako bi mi bilo bolje da tekst pročitam malo pažljivije i da ga ne stavim na net, nego da malo razmislim. Narafski, kako svi mi koji pišemo i piskaramo jako dobro znamo, teško je dobiti stvarno iskreno mišljenje.
Zapravo, kaj bih napravila sa negativnim mišljenjem? Bjesnila na mislitelja :-)). Ili prihvatila da su mi poneki (kojeg li ublažavanja :-)) ) tekstovi mrvicu šuplji. Time mislim na duhovitost, teme ne obrađujem ozbiljno. Da li ih uopće obrađujem ili ih zaobilazim, u širokom luku :-)). Imam li uopće temâ. Ne, ne odgovarajte :-)). Nebitno je, točnije, ne želim čuti/čitati :-)). Tko zna možda jednog dana izađe i nekaj čitljivo iz moje tipkovnice i time duboko razočaram sve koji me čitaju besmislenosti radi :-)). Sva moja dva i pol čitatelja :-)). (Digresija: Znam da je stalno ponavljanje kako imam svega ili čak, ovisi o kutu gledanja, dva i pol čitatelja malo naporno, ali ta mi se fraza toliko sviđa i ne mislim je prestati tipkati :-)) pa me ne uzimajte ozbiljno. Svih Vas dva i pol :-)). Ovom digresijom pretpostavljam da me uzimate ozbiljno, brrrrrrrrrr, upravo se naježih i stresoh. Uputstvo za upotrebu mojih tekstova: Ne uzimati ozbiljno, ne odgovaram za posljedice. Zapravo, kako je gore već naveden krivac, neka on odgovara za sve :-)). Kako mi dobro ide prebacivanje, klik, klik i netko drugi je kriv :-)).)
Smisao mog tipkanja, još ga tražim :-)). Da se nasmijem, da se Vi koji čitate nasmijete, možda da pružim neku sitnu misao vrijednu promišljanja. Da malo zastanemo i zapitamo se. Ponekad pišem kako bih izbacila frustacije, oblikovala vlastito mišljenje pišući. Chattersku boginju molim za milost da se nikada više ne borim sa vjetrenjačama, još uvijek se cerekam sama sebi i svojoj gluposti :-)). Tekstovi pisani da uvjere u nekaj. Kojeg li gubitka vremena, tipaka i bitova :-)).
Pisanje. I nezadovoljstvo napisanim. Možemo li biti objektivni kad su nam vlastiti tekstovi pred očima? Kad se naknadno sjetimo kako smo mogli napisati nekaj daleko bolje. Ali, ovo je net, ovo je stvar trenutka, momentalne inspiracije. Za bilokaj ozbiljnije, postoje lektori koji će tipkanje «popraviti». Čitala sam kako je Proust svoju prvu knjigu toliko prepravljao da je izdavač dobio fras :-)). I svejedno nije bio zadovoljan. Da ne spominjem Ujevića i njegove jadikovke nad nedorađenim pjesmama. Pitam se onda otkuda meni pravo da budem nezadovoljna napisanim. Zapravo, kako nikako nisam te veličine kao spomenuti književnici, slobodno mogu biti prezadovoljna vlastitim nebulozama. Jer mala, slatka chatterica ne smije pretjerivati :-)). Osim u nebulozama :-)). I smajlićima :-)). I još bi se našlo slobode pretjerivanja :-)).
Pišimo, pretjerujmo. Sami biramo koga ćemo čitati i na jedan način, biramo tko će nas čitati. Ne mislimo na to da možemo bolje pisati (možemo i bolje disati, ali da li to radimo, da li posvetimo barem pet minuta dnevno ispravnom, kvalitetnom disanju :-)) ), jer ćemo vremenom bolje ili gore pisati, ovisno kuda nas tipke odvedu. Ljepota je u oku čitatelja :-)). Pohvale su divna stvar (hvalite me, hvalite me, vrištim i skakućem, a pomalo i trepćem, sve u nadi komplimenata :-)) ) no, koliko ima hvaljenih književnih djela koja se npr. meni uopće ne sviđaju. I kaj bi sada ti pisci trebali napraviti. Po mogućnosti prestati pisati ili promijeniti stil. Na sreću, kako su većinom pokojni, pošteđeni su mog iskrenog mišljenja :-)).
Ostala sam dužna o čitanju i komentiranju. Upitno je jesam li obradila i pisanje, tipke su me odvukle tko zna gdje. Tja, kad zagrizem više nego kaj mogu protipkati :-)). No, jednom će me nekaj pročitano inspirirati. Po sve sudeći imam hiperprodukciju tekstova tako da ću iste teme i podteme, koje imam ili nemam, nisam se još odlučila, a niti ne namjeravam (to je na temu da li mi tekstovi uopće imaju temu :-)), mislim, još odlučujem ili ne odlučujem o tome :-)), zaustavite me :-)) ) ... opet sam se izgubila, no kako imam veliko povjerenje u inteligenciju svojih (dva i pol :-)) ) čitatelja, valjda ćete shvatiti o čemu pišem, tja, uvijek sam bila optimistica :-)). Ne, nije problem u Vama koji ovo čitate, nego u meni koja ovo tipkam :-)). I valjam se od smijeha. Koje li idiotarije, smijati se sama sebi :-)).
Tipkajmo :-)) ...
Jer u tipkanju je sve :-)) ...
Početak i kraj neta :-)) ...
Post je objavljen 17.10.2006. u 23:23 sati.