Zivot u Zabolandu
19.11.2015., četvrtak
Susjed kao Saddam Hussein
|
Proslog ljeta su me napustili najblizi susjedi Saban i Malahat. Malahat je ostala trudna s blizancima i trebao im je veci stan odnosno kuca. Dok sam ja bio na godisnjem oni su se odselili i po povratku me jako zanimalo tko ce mi doci. Jer kak se radi o drustvenim (socijalnim) stanovima nikad se ne zna kakav te slucaj u ovom kvartu moze zateci. Sredinom rujna primjetio sam djelovanje. Stan se poceo obnavljati. Ispred kuce se sve cesce parkirao plavi polo sa zatamnjenim staklima. Ljudi ne Znatizeljan kakav jesam ubrzo sam presreo novog susjeda pred stanom. Pruzio sam mu ruku i predstavio se. On odgovori: “Hsn.” Nisam ga bas dobro razumio, pa na kraju jos jednom pitam kako mu je ono ime. On ce opet: “Hsn.”. Ja pokusam ponoviti, ali mi ne uspije. Tada ce on nekako veselo: “To ti je skraceno od Hussein. Znas kao onaj Saddam Hussein?” Aha Hussein, e to je vec lakse za zapamtiti. No zasto bas Saddam? Nakon toga smo se jos par puta susreli. Saznao sam radi u Utrechtu u nekom autoservisu. Turcin je, ali rodjen u NL, doduse nisam vise siguran, no vrlo mu je stalo do toga da dobro govori i turski. Negdje sredinom listopada namjerava se useliti sa zenom, ali se moraju jos prije toga vjencati. Krajem listopada su se i uselili. Do tada se zajedno sa svojom rodbinom, roditelji, brat, zet, sogorica buduca dobrano posvetio uredjenju. Cak je uzeo i slobodno na poslu na par tjedana. Prije desetak dana me pitao za sifru interneta, jer kao on je narucio internet, ali mu jos nije stigao, a trebau mu radi mailova. Ajde dobro. Da pomognem covjeku. No da zadovoljim svoju znatizelju odmah sam mu rekao da se moramo jedan dan naci kod mene na caju. Rekao je da moze to skoro, samo da jos neke zavrsne poslove po kuci napravi, ali nista konkretno nismo dogovorili. Zato sam veceras, ne budi lijen, opet im pozvonio na vrata s idejom da ih pozovem na caj, pa da se dogovorimo. Znas kak je to u Zabolandu, sve se mora planirati. Zenu mu jos nisam niti vidio. Do veceras kada mi je upravo ona otvorila vrata. Prvo kaj upada u oci.. nema maramu. Zanimljivo. Drugo zena je mladjahna i fakat zgodna. Medju zgodnijim Turkinjama, koje sam vidio. A ima ih se dosta za vidjeti u kvartu. Predstavim se, pruzim ruku, ona prihvati. Kaze de se zove Hasa ili tak nekak, opet nisam pohvatao, te da joj muz nije doma, ali da ce mu prenijeti kad se vrati. Ajde dobro. Nastavak ocekujemo sa zanimanjem. Ja mozda jos nestrpljivije nego vi. |