31.10.2006., utorak
Dicu bi tribalo tuć?
 Za jedan dičji rođendan iden kupit poklon.
To treba izbjegavat, ali: prilipila se moja nasljednica i ide i ona.
Idemo u Turbo Limač, nadam se to riješit brzo, računan potrošit 100 do 200 kn.
Glazbene igračke se kupuju ako oćeš da ti roditelji nemuzikalnoga slavljenika dignu pozdrav.
Oho, šatori. To je popularno u Vinkomarkinom vrtiću.
Šator sa Barbie, nema greške. A i veliki je poklon, impozantna kesa.
Ima neke dijelove sa strane, ali vidin da će se to lako sastavit.
Neće me Slavljeničin otac poslat kvragu.
159,99 kn.
- Tata, i meni ćeš to kupit, isti takav.
- Oću, Ljubavi, kad tebi bude rođendan.
- Tata, kupi mi nešto i meni odma sad.
- Nemamo novaca, vidi tu neki manji poklon.
Gumena zmija.
39,99 kn.
 Izlazimo, ona mi namišta da iz velike kese viri zmijska glava.
Oće tako plašit prolaznike.
Nova moda: trče prema našem autu i penje se na haubu pa na krov.
Smije mi se u facu.
- Šporkat ćeš se, ubiće te mater.
Ne obadaje me.
- Ulupit ćeš mi krov! Ogrist ćeš! Izvuććeš deblji kraj!
- Šta znači deblji kraj?
- Vidićeš kad te istučen.
Idemo doma, potrošilo se dosta.
Još jedan rođendan je dan posli. Čini mi se da će
Slavljenica Dana Poslije dobit presnimljeni DVD i čokoladu.
(...)
Na zgradi radnici stavljaju skelu.
Vinkomarka stavlja zmiju visit sa prozora.
- Nemoj plašit radnike past će neko.
(...)
Naravno rođendan je u igraonici, rijetki te još puštaju da im doma dođeš šporkavat.
Ostavit ćemo dicu animatoricama a mi ćemo u kafić.
Vinkomarki oću ostavit Zmiju koja je morala ić s nama na rođendan.
Animatorici se gadi zmija koja ima realistično uvijanje i uzima je sa dva prsta.
- Tata, ti čuvaj Zmiju, molin te.
Animatorica mi vraća gmaza.
 Idemo u relativno šminkerski kafić, majke i očevi.
Slavljeničin otac nosi foto-aparat, ja nosin gumenu zmiju.
Jedna od matera kaže bez pardona:
- Mi ćemo ženske za ovi stol, a vi...
Dobro se sitila, to bi ja bija obziran reć.
Objašnjavan ovoj trojici šta sam kupija.
- Dobro je to, posli će unutra držat igračke.
Đir natrag do dice. Pauza, jedu pizze. To je dobro, ostatke pizze podile kasnije roditeljima.
-Vinkomarka, jedi!
(Baba je na izletu, to ti je sve do večere).
Natrag u kafić.
Ovi jedan od očeva radi u HEP-a. Splićani bi rekli da radi na električno poduzeće.
Otiša je u penziju jedan poznat po tome da je zna di su svi podzemni kabeli u Gradu.
Sad malo lutaju, nisu mislili da je to tribalo crtat di se zakopavalo.
Nakon točno dva sata završava rođendan.
Nema podjele ostataka pizze.
Vinkomarka je oduševljena: dobila je na lutriji kuvertu i unutra sličicu iz životinjskoga carstva.
Šta ti je psihologija darivanja!
 - Di ćemo sad, Ljubavi?
- Na Brač.
Lipi je dan, zovu sutra pogoršanje. A i miču se kazaljke, od sutra noć pada uru prije. Ajmo na Brač.
Mislin da nisan loš za igru, ali fali mi autoriteta.
U Vinkomarkinom vrtiću crtali su obitelj kroz životinje.
Mater je bila leptir, Vinkomarka je sebe nacrtala ka Mačku.
Tata je prikazan kao - Miš.
Ne triban ti dalje govorit.
|
- 23:03 -
Komentari (5) -
Isprintaj -
#
24.10.2006., utorak
&TD
Ujutro nakon Engleske čitan sve novine i drago mi je da Kranjčarevu igru su doživili bolje nego ja, šteta zagrebačko jutro tako trošit, ali se naslađujen kako sam pogodija doć ovde.
Stavija sam i lipšu robu i to od ujutro.
Konobar pita iman li sitna a ja tražin po žepovima i kažen:
- Neman, stavija sam druge gaće.
On se smije, reka sam istinu ali to u njih znači drugo.
Moga sam ić na sajam Ambijenta, ali moram se nać sa prijateljen u 16 i nisam komodan, iako je tek podne, dok ja dočekan tranvaje i sve to, pa one gužve na Velesajmu i to me sputava i ne znan di ću.
 Otiđen u drugoga prijatelja na Pantovčak, priko puta mu je ona šumica od Predsjedničkih Dvora.
Ima on problema, rolete otvara na daljinski ali neki su mu prozori uski pa nema takvih uskih roleta za na daljinski kupit nigdi u gradu.
Gledamo zelene obronke i Katedralu u daljini.
Žena mu radi, on doma čuva dite, ne radi otkad su se vratili iz Londona.
- Lipi položaj...
- Bila je prilika, jeftino smo prošli.
Pokazuje mi nešto šta bi se moglo radit.
- Je li bi ti bilo lakše ovo učinit u Corelu ili CAD-u? – pita.
- Vratija si se iz Engleske, pita bi te nešto o sportskon klađenju...- okrićen ja.
Smješka se. - Zarađuju samo kladionice.
- Je, ali mi bi imali Dobitnički Sustav...
(...)
 Drugoga prijatelja čekan u Banci u kojoj radi.
Očekiva sam, to je Velika Banka, to su uredi ka u onin reklamama i atraktivne hostese u bijelim košuljama i modrin kostimićima nutkat će me čajen i keksima i hihotat u koketnoj konverzaciji s ugodnim gostom s Juga koji odlaže kolačić na fancy pjat na staklenom stoliću.
Ćubin u nekome uskome hodniku dok ga čekan, neko bolesno slabo svitlo, neki šugavi spušteni strop, vrata neka greza i kvake plastične ka u zgradama šezdesetih. Još se ja nešto bunin di radin, ja sam za ove Donald Trump.
Ali Trump se malo istrošija stalno ovako po tuđemu gradu, peciva, kavice, poklončići, bon od 100kn, prijevoz, utakmica, sad sam ka onaj na reklami za mobitel šta baca novce po ulici i šta mu na kraju padne pomidor na glavu.
 Vozi me prijatelj iz Banke i prođemo ispod zgrade od Plive i njega obuzme sjeta:
- Pliva, ja san prodava na 480, a danas je bija zadnji dan za prodat Barru po 820.
A ja se mislin kad buden danas kupova kartu za bus na stabilnih 155 oće li bit koji bankomat blizu i bit će to neizvjesne sekunde kao vječnost (Vaša transakcija se obrađuje) dok se ne pojavi Uzmite novac i bježte.
Da se ne bi mislilo da u ZG iden samo na utakmicu, to se moran pohvalit odlaskom na premijeru u Teatar &TD, znači kod mene ima i reziduuma kulturnih interesa, a i mukte ću jist.
Iako mi je prijateljica rekla da je to klošarska predstava i teatar, ipak sam ja provincijalac i za mene je teatar teatar pa sam se potrudija i stavija novu košulju i postole.
Oštro žensko oko primijetilo bi kompromise cijena kvaliteta, stilsku nekonzistentnost i opću šlampavost, ali šta je tu je, za svoje godine mogu proć, nisan još ćelav, neman drob, uostalom nisam bija filmski glumac ni kad sam mlađi bija.
 Ispada da je to predstava o neredima u Đenovi 2001. kad su antiglobalisti protestirali protiv sastanka G-8 di su bili Buš, Širak, Bler, Berluskoni, Putin, Šreder, Kanađanin i Japanac.
Ovi oko mene, koje ne znan, na to gledaju ozbiljno a skoro ka na jedan povijesni događaj, ali već prije predstave sta sam na stranu Policije, Reda i Zakona jer sam ja i inače jedan lojalni građanin doduše vitren ali prizivam društveni red.
Tu sam doša odma u sukob s prijateljicon koja mi je omogućila sam ulaz na premijeru.
Nazvala me Konzervativcen, u čemu ja vidin jednu višeslojnu provokaciju.
Prvi dio predstave opisuju se ti događaji.
Policija je ubila jednoga od tih je li se reče protestanata. Prosvjednika.
Taj je tija udrit policajca praznon bocon za gašenje požara, naglašavaju praznon.
Drugi dio neki rokeri praše glumci viču ne čujen ih ništa.
Pripa sam se da mi je sluh oslabija, ali posli na Domjenku svaćan da nisu čuli ni drugi.
To ih nije uzbuđivalo, oni hvale rokerski bend.
Sad mi to opet ide na kurac jer opet ću ispast Konzervativac jer želin čut šta glumci govore, to bi bilo za očekivat ako smo u teatru?
Ili ipak ne?
Oden uzet na kartonski pjat za pojist i zaustavin režisera i pitan je li to tako tribalo bit, da se ne čuju glumci?
- Kad su demonstracije velika je gungula i malo čuješ ali većinu toga ne čuješ.
Ne možeš protiv njega ipak je on režiser i ja pokušan zadnji argument:
- A je li to glumce frustrira da ih publika ne čuje?
Govori Režiser evo ti glumica neka ti ona odgovori...
- Ne frustrira.
Imaš i ti pravo, mislin se tako bi i ja zna, govorija bi jen dva tri, neće se niko bunit kad ne čuje.
 Malo sam prilađen, vadin klasični rubac za oseknit se ali sitin se ispast ću konzervativac jer sad svi imaju papirnate maramice, pa brišen surlu potajice.
Ja sam reka da su '68 bili neki pobunjenici i Bler, Joška Fišer i Klinton ali da su to pametni ljudi i opet su ušli u jednu Kolotečinu, Normalnost, ali ne mogu se kontreštavat sa Prijateljičinon sestron koja misli da je 11/9 prijevara naftnoga lobija, a čujen i novo, da je i Perl Harbur izmišljen, malo sam i popija vrime mi je ić doma u Split.
Nemoš pobijat te teorije, i ja ću okrenit taktiku naopako, pričat pizdarije pa neka me drugi demantiraju počet ću od samih početaka, od Ivice i Marice, ja mislin da su oni ubili dobru staricu, bacili je u vatru, opljačkali i proglasili za višticu, ajde ti dokaži suprotno, nema svjedoka.
|
- 01:08 -
Komentari (2) -
Isprintaj -
#
21.10.2006., subota
adio pravopise
nema nade da ću ja svatit išta pravopisa i gramatike jer ako nakon osnovne i srednje škole i nakon toliko godina čitanja novina i čitanja po internetu do prije par dana nisan zna da se Hrvat Belgijanac Ukrajinac Splićanin pišu velikin slovon onda triba dignit ruke od svega i pisat ovako bez točke zareza i ko razumi dobro razumi ko ne razumi šta ću mu ja
od tri strašna redovna diktata iz osnovne škole a to su veliko - malo slovo č - ć i ije – je ova velika slova sam upravo likvidira ije i je mi ne triba jer smo ikavci i jedino mi je žaj šta nema na tipkovnici ono c sa ravnon crton iznad šta smo ka dica uvik pisali kad nismo znali je li tvrdo ili meko č više tako ne pišemo šta ne znači da smo naučili a i kako ćemo kad ovde u splitu ionako ne pravimo razliku jednako ga izgovaramo
 čuja sam da su nekad dici davali triske u školi ako bi govorili dijalekton a ne književno a kasnije u naše vrime pristup se prominija ali vidin i ja nema ništa od toga u fino jer drvo se savija dok je mlado
ženu od moga prijatelja koja se u to razumi pitan a je li se onda piše otočanin sa velikin ili malin slovon a ona kaže e ne to je drugo piše se malin jedino ako nije iz mista Otok kraj sinja
a vlaj je li onda i to malin slovon kaže ona ne nego velikin jer oni su iz Vlaške
otočani malin a vlaji velikin slovon vidiš rekli bi splitski grintavci i po ovome se vidi da su vlaji zavladali
|
- 22:04 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
15.10.2006., nedjelja
Engleska
Kažu puno je 250 kuna za utakmicu, i je i nije, ne gledan ih svaki dan.
Gledan jednu dvi godišnje, tako sam otiša na Brazil, kaže prijatelj ajde da si za Debrecena 80 možeš dat i za Brazil 200 kuna i nije mi žaj, ona atmosfera i oni gol šta ga je izmislija Olić a zabija Kranjčar, kad bi čovik mislija šta je skupo ne bi nikad na kavu sija, svi bi pili doma za 50 lipa umisto za 5 kuna, a svi pijemo u kafiće.
Protiv Engleske, to je ulaznica za povijest samo se nadan da neće bit ka zadnja koju sam gleda, Hajduk Dinamo žali Bože novaca vrimena i živaca.
Još računan možda će bit neki povijesni detalj, nešto šta će se prepričavat, zato idemo na utakmice, zato sad zauziman misto na jugoistoku, kaže Ušo ovo je tradicionalno naša tribina, i vidin skandira se Pletikosi, plješće se Niki Kranjčaru, među svoje smo.
 Ispod nas lipo vidimo gol Eduardo nekako u padu i taj balun dugo ide i nekako dugo usporeno pada i pada na pravo misto, vratar ga ne more uvatit, slični kumpir ka Mikijev Talijancima ali pravi povijesni trenutak pada malo posli, njihov vratar da će ispucat, balun mu prolazi kroz nogu ka u crtanin filmovima, kad je pa taj gol samo sam malo pogleda suca i nije to bilo kao kad nam je zabija Cassano na Poljudu pa sam mislija nije moguće, bio je neki prekid, neka greška.
Nije mi bilo čudno jer mi svima tako ubacimo u seriji od po dva, i Francuzima u Portugalu smo, i Talijancima u Japanu i sad Englezima i neka se javi ko je dobija zadnje utakmice protiv Francuza jer jesmo ih dobili 2-1, Trezege je igra rukon za 2-2 i ja to računan pobjedu, dobili smo zadnje ozbiljne i protiv Italije 2-1, Nizozemske 2-1, Njemačke 3-0 i Engleske 2-0 i to sve u 90 minuta, ništa produžeci, ništa penali.
Bilo mi je žaj kad je sudac odsvira kraj jer dobri smo odlični smo iako da mi je neko prije reka ostat će 2-0 za nekoga a neće ni jedan Hrvat dat gol ne bi mi bilo drago, a moran reć i bravo Slavene, igramo ka zmajevi, a bez četri najbolja iz prošlih kvalifikacija, Srne, Prše, Babića i Butine.
 U gradu sidimo mi od doli, komentiramo da na rubovima zapada i istoka bilo je još mista i da nije bilo nas okolo, ne bi Zagrebčana bilo ni 15.000, šta će in novi stadion kad na Englesku ne mogu ovi ispunit pola, a o novcima da ne govorimo, svaki ko je doša od izvan Zagreba koliko je još potrošija na put i na pizdarije, a u metropoli još su duplo bogatiji nego svi mi drugi.
Ali nećemo sad u te detalje i konfrontacije, kad se ovako dobije velikoga protivnika u sportu porastu ti krila i misliš mi smo spremni na pothvate, jebate, mogli bi bit država prava, uredna a ne kurac od ovce koji jesmo, čitaš novine, vijesti, koliko se kralo i krade, interesantno, nismo znali, stalno lagano otkrivamo, kolika smo govna.
|
- 01:40 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
11.10.2006., srijeda
Šta slavimo?
Bio je i prošao Dan neovisnosti, potpuno nezapaženo jer je pao u nedilju. Inače su naši praznici neukorijenjeni, većina ljudi ne zna ni kad se slavi ni šta se slavi, ali to onda nosi faktor slatkoga iznenađenja jer netko se u četvrtak u firmi sjeti i kaže u ponediljak se ne radi i ekipa shvati vidi u kalendaru jebate stvarno ala gušta i to je ka mali dobitak na lutriji bez kupovanja srećke.
Od ovih novih praznika Tijelovo ima dobar potencijal jer je pomičan blagdan, uvik u četvrtak i to se onda dobro spaja sa vikendon, a i u dobro doba u godini je (ove godine 7. 6. a dogodine ne znan).
Ako ne znamo kad je koji praznik i šta se slavi, nema panike – ne zna to ni Ivan Miklenić, glavni urednik Glasa Koncila, novine koja ima veliku važnost, lani je u svečanom tonu u uvodniku nekoliko puta ponovija uzvišeno da je to petnaestogodišnjica hrvatske državnosti, je kurac, bila je četrnaesta jer slavi se događaj iz 1991. a ne iz 1990., a komentar je iz 2005-te. Ove godine nije se dodirnija te teme, pa ne znamo je li naučija brojit do petnaest.
Dan državnosti (25.6.) i Dan neovisnosti (8.10.) obilježavaju odluke Sabora iz 1991. godine, važni su to datumi ali idi mi dođi mi, državnost i neovisnost su došle na četvrtinu teritorija tek 1995.-te, pa se slavi Dan pobjede (5.8.), na dan oslobođenja Knina, dan nakon početka akcije Oluja.
Danom antifašističke borbe slavi se 22.6. 1941., kad je osnovan sisački partizanski odred. Mi smo ka dica u školi kao Dan ustanka u Hrvatskoj učili 27.7. 1941., ali je ovaj lipanjski datum duplo bolji: em je prije, em je srpanjski napad na hrvatsku postaju redarstva u selu Srb u Lici bremenit neugodnim povijesnim analogijama, a ovi kod Siska bili su svi Hrvati.
Još je intrigantno kako su sisački ustanici pritrpili okupaciju Hrvatske i Jugoslavije dva i po miseca, ali su na vijest o napadu na Staljinov SSSR ustali isti dan i to još u ono doba loših komunikacija, pomislija bi čovik da su gledali CNN prije nego ga je gleda dida od Teda Turnera.
Dodatak državni praznici 2006.:
1. siječnja - Nova godina,
8. i 9. travnja - Uskrs i uskrsni ponedjeljak,
1. svibnja - Praznik rada,
7. lipnja - Tijelovo,
22. lipnja - Dan antifašističke borbe,
25. lipnja - Dan državnosti,
5. kolovoza - Dan pobjede i domovinske zahvalnosti,
15. kolovoza - Velika Gospa,
8. listopada - Dan neovisnosti,
1. studenoga - Svi sveti,
25. i 26. prosinca - Božićni blagdani.
|
- 00:03 -
Komentari (3) -
Isprintaj -
#
05.10.2006., četvrtak
Rođendan od Gorbačova
Moran bit na konferenciji od Gorbačova jer smo radili nešto u toj kongresnoj dvorani i triba pazit na kvalitetu zraka koji će udisat visoki gosti, ali idealan je dan, ni vruće ni ladno, najlipši dan u godini, samo ne smin ništa dirat, uključivat i sve će bit u redu.
Pitan Glavnoga izvođača jeste li ostavili ventilaciju da malo otiđe ovi smrad novih tapeta, kaže on nemoj, ubaciće nam prašinu iz ventilacijskih kanala, inače imali su samo misec dana za to ispuhat, a sad šta je tu je nije mi ni akreditaciju nabavija i sad svi okolo imaju one iskaznice oko vrata, jedino ja i posli Mesić nemamo.
Lagano se smijen, vidin organizacija je od kurca, u predvorju na velikome panou piše Saturday 29th, neka ženska korektoron briše 29 jer danas je subota, tridesetth.
 Još nisu gosti počeli dolazit, dvorana je prazna ja nešto probajen, tu je još električar i ovi za mikrofone i jedan iz osiguranja Predsjednika. Na velikome ekranu probaju neki dio američke emisije di Buš stariji govori o Gorbačovu, to će posli pustit kao tobože video poruku konferenciji.
O-ho, ulaze neke cure i na svaku stolicu stavljaju pizzu u onoj kartonskoj kutiji, bravo, baš mi je ura od marende, dobro ste se sitili, čekaj, nije, zajeba sam se to su u stvari knjige u kartonskon omotu, vidi se samo hrbat, od svih knjiga na svitu dilit će ovu koju mi ima mater doma, umjetničko blago Hrvatske.
Počinje konferencija, mi u onoj sobici odakle se pale mikrofoni i puštaju cd-ovi, ja gledan na monitorima, dobro je, niko ne skida kravate i košulje, ugodno in je, ovi naš tehničar gadi Mađare kako nemaju nikakvi program, gledamo na ekran Mađara kako govori sad ćemo čut poruku Buša starijega, tehničar stoji par sekundi i onda svati da mora ubacit cd, dok on to nađe Mađar se opet vraća na govornicu s onin glupin izrazon lica iz tehnike nam javljaju da sad će i evo konačno ide Buš.
 Čim je Gorbačov počeja govorit, upada naglo jedna ženska ravno oće proć u dvoranu malena tanmoputa užurbana, gura nas kaže ja moram na binu, ovi iz osiguranja sta isprid nje, ne može, jebate gotovi smo evo teroristkinja samoubojica svi ćemo eksplodirat, upada za njom Mađar kaže pustite je ona će prevodit Gorbačova na engleski, dobro je, ništa od bombe za danas.
Odužilo se sve to i gladan sam, evo i pauza, ovi nude samo slane grickalice, čips, jebenti ovakvi protokol, jedan glavniji iz osiguranja kaže mi ozbiljno vi bez akreditacije nemojte se šetat okolo bez velike nužde, na mobitel mi šef šalje poruku možda u ponediljak u Splitu opet ovo, Predsjednik možda otvara objekt šta smo isto mi radili, jebate ako me za dva dana opet vidi ovi iz osiguranja ustrijelit će me bez suvišnih zašto.
 Ipak ništa od toga drugoga susreta, valjda je Predsjednik otvarao neke druge lokacije, ili nas nisu zvali, ljudi se uvik nešto bune na svoj posal, ja se ne žalin, ali ipak bi volija u životu bit pivač Bambi molestersa ili Predsjednik Republike.
|
- 19:50 -
Komentari (5) -
Isprintaj -
#
|
