Pregled posta

Dicu bi tribalo tuć?

Za jedan dičji rođendan iden kupit poklon.
To treba izbjegavat, ali: prilipila se moja nasljednica i ide i ona.
Idemo u Turbo Limač, nadam se to riješit brzo, računan potrošit 100 do 200 kn.
Glazbene igračke se kupuju ako oćeš da ti roditelji nemuzikalnoga slavljenika dignu pozdrav.
Oho, šatori. To je popularno u Vinkomarkinom vrtiću.
Šator sa Barbie, nema greške. A i veliki je poklon, impozantna kesa.
Ima neke dijelove sa strane, ali vidin da će se to lako sastavit.
Neće me Slavljeničin otac poslat kvragu.
159,99 kn.
- Tata, i meni ćeš to kupit, isti takav.
- Oću, Ljubavi, kad tebi bude rođendan.
- Tata, kupi mi nešto i meni odma sad.
- Nemamo novaca, vidi tu neki manji poklon.
Gumena zmija.
39,99 kn.
Izlazimo, ona mi namišta da iz velike kese viri zmijska glava.
Oće tako plašit prolaznike.
Nova moda: trče prema našem autu i penje se na haubu pa na krov.
Smije mi se u facu.
- Šporkat ćeš se, ubiće te mater.
Ne obadaje me.
- Ulupit ćeš mi krov! Ogrist ćeš! Izvuććeš deblji kraj!
- Šta znači deblji kraj?
- Vidićeš kad te istučen.
Idemo doma, potrošilo se dosta.
Još jedan rođendan je dan posli. Čini mi se da će
Slavljenica Dana Poslije dobit presnimljeni DVD i čokoladu.
(...)

Na zgradi radnici stavljaju skelu.
Vinkomarka stavlja zmiju visit sa prozora.
- Nemoj plašit radnike past će neko.
(...)
Naravno rođendan je u igraonici, rijetki te još puštaju da im doma dođeš šporkavat.
Ostavit ćemo dicu animatoricama a mi ćemo u kafić.
Vinkomarki oću ostavit Zmiju koja je morala ić s nama na rođendan.
Animatorici se gadi zmija koja ima realistično uvijanje i uzima je sa dva prsta.
- Tata, ti čuvaj Zmiju, molin te.
Animatorica mi vraća gmaza.
Idemo u relativno šminkerski kafić, majke i očevi.
Slavljeničin otac nosi foto-aparat, ja nosin gumenu zmiju.
Jedna od matera kaže bez pardona:
- Mi ćemo ženske za ovi stol, a vi...
Dobro se sitila, to bi ja bija obziran reć.
Objašnjavan ovoj trojici šta sam kupija.
- Dobro je to, posli će unutra držat igračke.
Đir natrag do dice. Pauza, jedu pizze. To je dobro, ostatke pizze podile kasnije roditeljima.
-Vinkomarka, jedi!
(Baba je na izletu, to ti je sve do večere).
Natrag u kafić.
Ovi jedan od očeva radi u HEP-a. Splićani bi rekli da radi na električno poduzeće.
Otiša je u penziju jedan poznat po tome da je zna di su svi podzemni kabeli u Gradu.
Sad malo lutaju, nisu mislili da je to tribalo crtat di se zakopavalo.
Nakon točno dva sata završava rođendan.
Nema podjele ostataka pizze.
Vinkomarka je oduševljena: dobila je na lutriji kuvertu i unutra sličicu iz životinjskoga carstva.
Šta ti je psihologija darivanja!
- Di ćemo sad, Ljubavi?
- Na Brač.
Lipi je dan, zovu sutra pogoršanje. A i miču se kazaljke, od sutra noć pada uru prije. Ajmo na Brač.
Mislin da nisan loš za igru, ali fali mi autoriteta.
U Vinkomarkinom vrtiću crtali su obitelj kroz životinje.
Mater je bila leptir, Vinkomarka je sebe nacrtala ka Mačku.
Tata je prikazan kao - Miš.
Ne triban ti dalje govorit.


Post je objavljen 31.10.2006. u 23:03 sati.