25.09.2006., ponedjeljak
ZG
Prvi put ulazin u Zagreb vozeći i kao suvozaču na onome rotoru uvik mi se činilo da ću se vrtit beskonačno u onome kaosu i da će me centrifuga izbacit natrag put Splita, ali evo, Bogufala, u drugome kruženju se uvalin u pravu traku i priđen priko Save i već sam na onoj ravnici put grada, koja mi je poznata, oni metalni mostić i cibona, još uvik ne vidin tranvaje da mi siču put, to mi je drago, računan bit će mi oni ovdi glavni neprijatelji, iden u koloni, valjda neću falit ako gledan ove isprid sebe, inače iden bez karte, u glavnin crtama znan di je Maksimir di triban ić, blizu centra smo ali ajde nije tolika gužva, čak se i smanjuje, ovo mi je već poznato, ovo je valjda gospodski da je trotoar u razini ceste, u Splitu bi bilo mrtvih, čekaj jebate, jedino auto isprid mene skreće na onu uspinjaču, neko auto od ZET-a je bilo, pa ovo je zabranjeni smjer, skrenen i ja tu i stanen.
Mislin se bi li priko Trga auton, blizu sam ka Njemci isprid Moskve, ali ne sićan se da sam ikad u Zagrebu vidija auta obična da prolaze ondi, neće me ni splitska registracija amnestirat, samo tranvaje sam viđa' na Trgu, kakve sam sriće još će me udrit u centru centra i izać ću u novine poludjeli Splićanin zabija se u tranvaj i to u novi, slika u boji, ipak neću, ajmo natrag.
 Sutra ujutro iden iz Dubrave računan kreniću u centar desno i onda nakon malo ulivo i ne mogu falit neki most, Bundek je na drugu stranu rike, iden prema tamo, iden još, po mome računu već sam mora pogodit koji most ali već cesta postaje gobava, iden, iden i vidin počinju pogoni neki, nema kruva ovde, vidin neku zgradu piše vip i sitin se jednoga splićana šta je radija u vipa zoven ga, uuu jebate otiša si na Žitnjak, kaže, vrati se na Vukovarsku, fala, puno si mi pomoga, to san svatija i sam da se moran vratit.
Imaju dosta ovih skretanja di skreću dvi trake udesno, to u nas doli bilo bi sudaranja, jer „Cestar“ je lin pituravat i u nas di god triba gađat traku to je ajme majko i ovi njihovi kružni tokovi, jebala vas rotacija, daj semafore šta je sigurno sigurno je, a vidin na semaforima u njih moderno je da kad staneš idu ti od auta do auta i prose novce, lani sam opazija da su in svi stupovi od struje izlipljeni nudimo kredite, ajde bar te dvi stvari doli u nas nisan vidija toliko.
I ne lažu ovi Zagrebčani da in je grad pun doseljenika, prvoga nekoga sam u maksimirski park nešto pita i vidin naš je negdi od doli ili Bosanac, a u kino isto tako pitan ja jednoga kako ovde možeš ispravno platit parkirat auto kad maksimum je parking dvi ure a film traje dvi ure on kaže tranvajen smo došli ja kažen dobro ali kako inače platiš a on kaže mi smo iz Vinkovaca smo, ajde opet sam pogodija pitat a neću sad ić dalje pitat po redovima odakle ste, inače to kino Cinestar imaš rupu na naslonjaču za ruku za stavit čašu i moš sist na dodatni kušin od stiropora ako si mali, a inače kažu široko je a nema šire nego doli u nas deset ljudi u kino dođe, tako imaš posebne sidalice livo za kokice i desno za bočicu.
A jesan li još šta vidija, vidija sam one moderne beštije merkate u zološkome, kao na reklami na Animal Planet i šta je Timon iz kralja lavova, na jednu zahvalnicu u zoo-u vidija da se to nekad zvalo zvjerinjak, lipa rič, naškija i življa od zoo, vidija i još neke lemure sa Madagaskara šta skakuću, vozija sam se u tim niskim tranvajima pa ti se čini da si malo propa u zemlju i da gledaš ljudima u auto pa ti je neugodno, u Bobana nisam puno platija ručak, na Bundeku nije bilo kupača ali su dva spasitelja čuvala da ne bi kolpalo kojega ribolovca, u Mekdonaldsa sam prvi put posli puno vrimena vidija da se neko prikrstija prije nego je počeja jist i to u Mekdonaldsa, na povratku nisam iša na Plitvice i to mi je žaj.
E, da, vidija sam i odvojeno dvojicu da su nosili one Dinamove majice s nekon kao registracijom prvak 2006, obziron kako igraju neka paze da in majice potraju koju godinu, zbog osjetljivosti boje, neka ih peru na niže temperature.
|
- 00:10 -
Komentari (2) -
Isprintaj -
#
20.09.2006., srijeda
Rusija, Bilić
Igrali smo sa Rusima 0:0 i di su sad oni filozofi šta su govorili da nama fali trke, da igramo staromodno jer ne namećemo igru, nemamo siline a igrali smo bolje nego na svjetskome, a u odnosu na onda igraju nam Rapajić i Modrić umisto Srne i Babića, onda ko je to unija tu silinu i trku u našu igru, Luka ili Miki, nije to trka nego igramo kako smo i prije igrali, igraju oni koji najbolje igraju balun, u vezi igraju oni koji znaju dodat, di je bilo to jurenje kad su igrali Prosinečki, Boban i Asanović, i onda su govorili da igramo sporo, pa šta da je bilo sporo, ko oće trku neka gleda atletiku.
Doduše, istina je, teško je ubost gol, zadnje četri prave utakmice dali smo australiji gol iz slobodnoga sa 25 metri Srna i ono šta je Kovač u očaju udrija i priskakutalo je priko vratara, ali valja se nadat da će nan se otvorit protiv Engleza, kad se vrati valjda Srna i valjda će Klasniću uć ovo šta mu je u Moskvi išlo vanka gola, tako ni Bokšić nije zabija pa je uvalija kad je tribalo, Ukrajincima, Srbima, Belgijancima...
Drago mi je i radi Nane Bilića koji je iša u istu osnovnu školu ka i ja, jedan put su me osandesetšeste uvatili ekipa iz ulice i šire da iden s njima igrat balun, uvatili su me na pola Mažuranićeva šetališta, ja u rebatinke, iden svojin poslon, oni svi spremni idu na igralište di se danas igra Kup torcide u malome balunu, to je asfaltirani teren na otvorenome, njima fali vratar, ka i obično, nagovore me a ionako sam uvik branija u rebatinke, među njima već se vidilo bilo je tu kasnijih profesionalaca koji će odigrat dosta sezona u prvu ligu, Nane je ima 17-18 godina i bija je zadnji igrač obrane u ekipi di i ja, šibali su udarci, ja se itan i trudin se, jedan šta je igra u Splita zabija mi je jednu bombu sa petnaest metri, obranija sam Vladislaviću nešto šta niko ne bi, ne sićan se više jesmo li dobili ili izgubili ali bilo je gusto, Nane se nije štedija, uklizava je ka i posli kad je posta veliki igrač, zato je biće i presta igrat prije drugih, posli par dana čujen se sa prijateljen telefonon i spomenen utakmicu a kaže on, smije se evo ovde i Nane, vrti glavon, nisan tada oduševija nastupon današnjega izbornika, šteta, pod starost će i mene bolit kuk i kolina radi golmanskih parada po betonu, moje su bile i ostale mukte.
|
- 01:21 -
Komentari (0) -
Isprintaj -
#
15.09.2006., petak
Moj slični prijatelj
Mome prijatelju žena popizdi kad oni dvoje se nađu doma posli posla i ona ga pita šta je bilo, a on nema šta za ispričat, ona popizdi i otiđe s prijateljicama na kavu.
To mi je poznata situacija, s tim da bi ja možda stvarno moga štagod ispričat jer radin u butigi di se događa da ulaze kupci, a i par kolega sere gelere na dnevnoj bazi, ali moj prijatelj radi stvarno ubogadoma, buka u radioni je taka da pola radnoga vrimena provede sa slušalicama, može zalutat koji čovik jednon misečno a vidija sam mu i kolege, ne izgledaju izvor mudrosti, šta će on pričat, dosta mu je njegove muke, ali štaćeš, ženske od jedne progovorene rečenice s nekin kasnije u prepričavanju izvuču deset i tako to ide taj perpetuum mobile i to meni nije jasno šta toliko mogu pričat, ali ja se s prijateljen nastojin solidarizirat i u drugin stvarima, dvi godine prije rata pomaga sam mu se useljavat u stan, i onda mu je ka i danas svitlila žarulja iz gologa grla u dnevnome boravku, nikad nisu kupili luster, računa sam ajde, možda je rat pa tako, ali na desetu godišnjicu mirne reintegracije ovi moj alibi mu lagano pada u vodu.
Nije se za zajebavat, ne zarađuju bajno, troje dice, ne znan nikoga od mojih prijatelja da je postiga tu impozantnu brojku, stalno mu fali pet za učinit šest, pretpostavljan dici ne mogu reć ne, pa se zalete, nije mu lako, ne vozi ni auto, a prvi ga je vozija u srednjoj, auto od oca, ogreba ga je po boku pa se parkira uza zid da otac ne vidi, ali iz njegovoga stana uvik izađen sit i napit, a o opuštenosti da ne govorin, imaju mačke pa je u visini oko po metra sve izgrebano, ali zato je dičji rođendan bija živ, naravno pogotovo dici koja su naganjala te beštije, a ja sam nenamjerno zaspa jednu uru vrimena, i to u dnevnome boravku, biće me ti ostali roditelji čudno gledali ali ja znan da mi moj prijatelj neće zamirit, onda smo otišli vanka i bacili na biljar posli ko zna koliko vrimena, vratili se da ćemo gledat hajduka drugo poluvrijeme ali su dica zauzela televiziju nekon igricon, otišli mi na staru televiziju u njegovu spavaću, naravno na krevetu bačeni kaputi od svih gostiju, iza televizije iskače mačka, izvalija sam se poluležeći, ja mislin da sam diga postole gori na lancune ne bi mi ništa reka, mislin, nećemo zaradit milijun dolara do četrdesete ni nikad u životu, dobro je, boli nas kurac za sve.
|
- 23:59 -
Komentari (2) -
Isprintaj -
#
|
