Mome prijatelju žena popizdi kad oni dvoje se nađu doma posli posla i ona ga pita šta je bilo, a on nema šta za ispričat, ona popizdi i otiđe s prijateljicama na kavu.
To mi je poznata situacija, s tim da bi ja možda stvarno moga štagod ispričat jer radin u butigi di se događa da ulaze kupci, a i par kolega sere gelere na dnevnoj bazi, ali moj prijatelj radi stvarno ubogadoma, buka u radioni je taka da pola radnoga vrimena provede sa slušalicama, može zalutat koji čovik jednon misečno a vidija sam mu i kolege, ne izgledaju izvor mudrosti, šta će on pričat, dosta mu je njegove muke, ali štaćeš, ženske od jedne progovorene rečenice s nekin kasnije u prepričavanju izvuču deset i tako to ide taj perpetuum mobile i to meni nije jasno šta toliko mogu pričat, ali ja se s prijateljen nastojin solidarizirat i u drugin stvarima, dvi godine prije rata pomaga sam mu se useljavat u stan, i onda mu je ka i danas svitlila žarulja iz gologa grla u dnevnome boravku, nikad nisu kupili luster, računa sam ajde, možda je rat pa tako, ali na desetu godišnjicu mirne reintegracije ovi moj alibi mu lagano pada u vodu.
Nije se za zajebavat, ne zarađuju bajno, troje dice, ne znan nikoga od mojih prijatelja da je postiga tu impozantnu brojku, stalno mu fali pet za učinit šest, pretpostavljan dici ne mogu reć ne, pa se zalete, nije mu lako, ne vozi ni auto, a prvi ga je vozija u srednjoj, auto od oca, ogreba ga je po boku pa se parkira uza zid da otac ne vidi, ali iz njegovoga stana uvik izađen sit i napit, a o opuštenosti da ne govorin, imaju mačke pa je u visini oko po metra sve izgrebano, ali zato je dičji rođendan bija živ, naravno pogotovo dici koja su naganjala te beštije, a ja sam nenamjerno zaspa jednu uru vrimena, i to u dnevnome boravku, biće me ti ostali roditelji čudno gledali ali ja znan da mi moj prijatelj neće zamirit, onda smo otišli vanka i bacili na biljar posli ko zna koliko vrimena, vratili se da ćemo gledat hajduka drugo poluvrijeme ali su dica zauzela televiziju nekon igricon, otišli mi na staru televiziju u njegovu spavaću, naravno na krevetu bačeni kaputi od svih gostiju, iza televizije iskače mačka, izvalija sam se poluležeći, ja mislin da sam diga postole gori na lancune ne bi mi ništa reka, mislin, nećemo zaradit milijun dolara do četrdesete ni nikad u životu, dobro je, boli nas kurac za sve.
Post je objavljen 15.09.2006. u 23:59 sati.