umorno

30.04.2012., ponedjeljak

A.C.A.B. little tomorrow

Nedilja, vrime lipo ka u priči, posli obida, grijota bi bilo ostat u kući. A vanka cipa zakasnilo „sunce marčano“, tuče u možđane. Bile su Vinkica i Zakonita prošetat, pa su se vratile dišuć na škrge. Kako pomirit te dvi kontre? Ne ostat u kući, a ne cvarit se na suncu?
Neš' ti problema, bar u današnje doba. Ionako san se mislija zaletit na sajam automobila u „City Center One“. Da vidin i to čudo neviđeno, ne moreš njanci paštetu otvorit a da ne iskoči koji njiov reklamni spot u ove dane.
Iša, povirija, i kad san se već sprema konstatirat „žali Bože potrošene benzine za doć ovamo“, prst sudbine se umiša ...
Došli mi do štanda naše drage policije, a tamo jedna smišna mlada teta odgovara na pitanja radoznalaca, pomaže dici da se uspenju na motor, zapela je i Vinka, ali u to se, ka po dogovoru, stvorilo po sela. Mašograda, da ne bude zabune. Jerbo su oni drugi klase Ogorje & co. već odavna spojili produženi vikend i sad uživadu u blagodatima friške vlaške arije. A ne ka mi, šetat okolo po trgovačkome centru i vižitavat aute koje bi mogli kupit eventualno ako bacimo dikod mrižu pa u nju inkunja bar po duzine zlatni ribic.
I neka mi neko reče da naš svit ne voli policiju. predočavan materijalne dokaze da su to zlobne insinuacije, kako za mlaje, tako i za stariji svit ...

Bilo je stvarno dosta tega za vidit. Ali ... zaludu svi mogući tonobili, od mali gradski, priko oni normalni, pa sve do neprirodni kombinacija tipa Porsche Diesel ...
Isto se najviše svita skupilo oko štanda „plavaca“, neka su samo ovi naši domaći, a ne oni iz Nevijorka. Niko niije trenira strogoću, nijedan drug plavi nije nikoga po glavi, i svi su se miroljubivo, sritni i zadovoljni, razišli i krenili svojjin puten. „Plavci“ zato ča su pokazali ljudima da ne grizu, da su i oni judi od krvi i mesa, sa istin problemima ka i svi mi, a mi ostali guštali makar za momenat zajašit moćne makinje koje ćemo teško moć sebi priuštit bez da Fortuna dobro promiša mac karat.
A nemojmo se lagat, i meni je bilo drago ča san trevija na pravo misto u pravo vrime i uspija to sve litretat (fotografirat, za sjevernjake).
Zdravi i veseli bili! mah

- 14:04 - Komentari (3) - Isprintaj - #

29.04.2012., nedjelja

Najpri Gingola pa Podvorje inside

Jedva san dočeka ovu subotu. Najprin, ovo je jedan od ritki puti kad smo svo troje skupa. Bilo bi glupo reč „ritki petak“ ako je subota, je li. Više od misec dan ranije smo ugovorili SLUŽBENU proslavu Vinkina osmoga rođendana. U ono vrime, kad su još bile friške grozne uspomene od sniga, termin od 14:45 mi se činija skroz prikladan, ako još uzmen u obzir kakovo je kakano vrime bilo u zadnji misec dan. Jema bit da je Oni Gori, ili bar oni njegov ministar od kiše i oblaci, naše gore list. Jerbo u njega u zanje vrime nima sredine, ili je ajme, kiša, bura snig, ili je ka ove dane skoro trideset, ča se ne panti u četvrti misec. Nima se smisla nervozirat oko onega ča ne mogu prominit, pa smo se mi uputili, u dvi aute pune dice na rođendan. Fala lipa mami Mariji na pomoći pri velikome transportu, tamo i nazad. thumbup

Dica ka dica, omar san vidija kako su in se oči rašiirile kad su vidili veliki dvor, trampulline i tobogane ... pogotovo onima ča su ovod prvi put ...

... a kad su se izguštali vanjskih aktivnosti, onda su se malo uvalili unutra, skakat & plesat, uz svesrdnu pomoć tete animatorice ....

A dokle su dica trošila suvišne kalorije, mame su vanka, na friškoj ariji guštale u pinkicu slobodnoga vrimena, znajuć da su dica na sigurnome. I koristeći svaki momenat za pritresanje novitadi od prethodnoga druženja.

Svima nan je, kako san slobodan primjetit, bilo lipo, toliko da nekima cilo vrime nije sa lica salazija osmjeh od uha do uha.

Pa san se ja, ka jedini nazočan tata, uvatija fotoaparata i nastoja to zabilježit. Dvi ure rođendana su proletile za sekund, tortu smo sredili na kraju ...

... i vratili se nazad na polazište. Dica sritna i zadovoljnaa, ne triba trošit beside, a ni nama nije bilo svejedno. Nakon ča smo se pozdravili i kad san razveza još par dječice okolo, nas troje smo se uputili povirit Podvorje i izložbu cvića malo detaljnije, a ne na brzinu, ka ja jučera priko marende ...
Ulizli smo unutra, još vonja na pituru, friško uređene i piturane prostorije su dodatno bile oplemeenjene sa lipin cvjetnin aranžmanima, od ulaza ...

... pa uzgor uzaskale, još jedna zajednička ...

Onda san na brzinu potega skoro sve, jerbo se nisan moga odlučit kojega da priskočin ...

Pa san onda vanka potega i ono ča san nikidan na brzinu priskočija, a bilo je teega još ...

... ma je tribalo poć doma. Kupili smo par pitarići za u vrtal, i lagano oddjezdili u zalazak sunca, pune duše i srca, nakon dana ispunjenoga druženjen sa dragin ljudima.
Zdravi i veseeli bili! mah

- 11:17 - Komentari (0) - Isprintaj - #

28.04.2012., subota

Podvorje backstage

Svake godine u ova doba se u Kaštilima organizira manifestacija „Praznik cvića“. Evo, već jedanaesti put ... A to kad mi rečemo „u Kaštila“ obično znači „Donja Kaštila“, ritko kad ona bliža. Gospe blažena, prošlo je par stotin godin okad su se trogirski i spliski biskupi karali okolo Kaštili, pa su na kraju spliski vaazeli Sućurac, Gomilicu i Kambelovac, a trogirski Stari, Novi i Štafilić. A bidan Lušić je šeta ka stara štraca od jednoga do drugoga, dokle nisu namo učinili oni stup na Ostrogu i učinili onodobnu srednovikovnu Jaltu. Odonda još kad u Sućurcu rečeš Kaštila misliš na istočno od stupa na Ostrogu.
A zašto to sve spominjen? Pa zato ča je to, bar ča se tiče oficijelni kulturni događanji, skoro pa i bilo istina. Osin festivala klapa u Kambelovcu i ništo munite (sitniša, za sjevernjake), skoro da se sa ovu stranu ništa nije ni događalo. Nadan se da se to sa ovin događajen minja.
Sićan se prijašnji praznici cvića, masovnoga stampeda do onega kamiona di su se dilili đirani i žicanja „daj mi još jedan pitarić za mater, nije mogla doć, pliz!“, sićan se beštimji potla tega i punega portapaka zemlje.
Ove godine mater nisan njanci uspija nagovorit da gre povirit na Podvorje, a bilo jon je isprid kuće. Vrimena se minjadu, starimo, sve nas manje jema ovod ...
Kako je samo otvaranje bilo u radno vrime, izaša san samo priko marende malo povirit, ma mi se nije dalo tiskat u onoj gužvi odisprid. A mrki zaštitari su stali na oni volat i nikome nisu dali ulist, ka da bi odnija ono ča su vridni judi slagali ove dane ...
Samo, ipak je ovo bilo na mome terenu, pa san se zavrtija oko Glavice i saša odozgara, niza ove skaline ...

Znan kako je ovi prostor lip, baš me briga jesan li objektivan oli nisan. Ali, svaki put kad ulizen unutra, sitin se svi događanja na koje san bija povirit, od ovolitnjega koncerta klape Podvorje, priko pusti „Klapa pod zvizdama“, zajebantskoga „Modnoga eventa“ od prije par godin, pa sve do davne predstave „Moja kontrada“ u izvedbi našega KUD-a, ča se onda zva „1. maj“, a sad se zove „Putalj“.
Kad me je malo mola ovi moj flešbek, vazeja san na miru u ruke fotoaparat i slika vridnih ruku djela ...

Samo, očito nije samo meni palo napamet da se more u Podvorje ulist i sa Glavice cerek

... a kako je sunce bilo pošteno upeklo, i dica su se došli malo sakrit u ladovinu, da i ne pukne zakašnjelo sunce marčano ...

.... naravno, pod budnin okon svoje tete Ele ...

Moja „marenda“ je brzo završila, vratija san se istin puten nazad, ali ovi put, zanamisto štumika (trbuha, za sjevernjake) napunija san oči i srce, bogatiji za saznanje da je, ma koliko mi šutjeli o tome, i u Sućurcu moguće ovako nešto napravit.
Stvari se, teško, polako, ali ipak sa vrimenon minjadu ... možda će se i u komentarima na podan ovega pričat samo o cviću, a ne nekin nedovršenin ratovima iz prošloga stoljeća thumbup

Zdravi i veseli bili! mah

- 09:18 - Komentari (0) - Isprintaj - #

24.04.2012., utorak

Radna proslava osmoga rođendana

Pade mi napamet ona stara socrealistička floskula radno i svečano.
Otprilike tako je Vinka proslavila svoj osmi rođendan, na Kupu Sv. Duje. U sumo-borbama, ča je drugo ime za naguravanje po tatamiju, oliti potirat protivnika iz one SAMO četri kockice ča su i bezobrazni organizatori postavili da malin borcima bude ča teže.
Naravno, ovo baš i nima puno veze sa onin pravin SUMO borcima, ča obučeni samo u japanske tangice mašu sa vlastitin tripican i pokušavadu se ukopat da is protivnik ne more maknit iz mista.
Zli jezici kažu da san je komodno ja moga trenirat, s obziron na vlastitu đentilastu konstituciju.
Ovu subotu se tribalo malo ranije ustat, jerbo smo morali u osan i po doć na balancu (vaga, za sjevernjake). Vinka je cila radosna uzletila na vaganje, ali je bila malo štufa kad je izašla. Na moje pitanje o uzroku mračne face na izlasku, samo mi je promrsila da vaga LAŽE. Ženska posla cerek

Prije nego smo krenili, rekla je kako bi joj baš bija lip dar za rođendan da osvoji zlatnu medalju. Jednu borbu je dobila ...

... a drugu nije. Fala Bogu, bar je izgubila od natjecateljice iz istoga kluba, di i sama trenira. Nekako mi se ne da napisat ono CEMEX, neka ostane samo Dalmacijacement, bitno je da se mi razumimo thumbup

Na kraju je bila zadovoljna i sa srebrenon medaljon, kaže da je bolje nego na zadnjemu natjecanju, kad je bila brončana.

Na kraju je ipak zadovoljna išla doma, pogotovo kad san odveja doli i njezinu prijateljicu iz razreda, Danči, koja je isto nastupala na takmničenju. Nije bilo ništa posebno, ali baka Vinka se isto sitila napravit bokunić torte, da se makar jema u što stavit šterikicu i puvat za ispunjenje želje njami

U očekivanju one PRAVE proslave osmoga rođendana u subotu u Gingole ...
Zdravi i veseli bili! mah

- 10:22 - Komentari (5) - Isprintaj - #

11.04.2012., srijeda

Neven u Mašogradu

Neka san u dijaspori, zahvaljujuć dobrim ljudima i naročito dobrin jeziciman, skroz san u toku događanja u naše malo misto. Tako da san na vrime bija obavješten da se priprema HUMANITARNA predstava u kojoj najbolji rvacki meštar od improvizacije na samo sebi svojstven način priča priču o našoj svakidašnjici. Znači, jema san dva razloga da pođen. Na vrime san nabavija karte ...

... ča je bija pun pogodak, jerbo su mi se neki, ča sve činidu u zadnji momenat, požalili da nisu karte mogli nabavit. Znajuć kako su prošle nika prošla humanitarna događanja, malo me zeblo oko srca da ne bude opet njanci polak dvorane. Ali ovi put se nisan jema ča plašit. Tete i barbe iz organizacije su to pošteno rastrubile, tako da je, ka malo puti do sad, kino dvorana bila puna «do čepa».

Koliko mi je bilo drago da je Mašograd još botu pokaza koliko veliko srce jema, toliko me je i steglo u prsima kad san se sitija zašto se ovo sve radi. Čubi je svoj dil posla odradija junački, onako po svoju ...

... najpri govorin u svoje ime, a mislin i u ime velikoga broja posjetitelji te večeri u kino-dvorani. Ne pantin puno puti da se moja Vinkica ovako ismijala, a za ne falit kraj mene je sidila i diplomirana kutija za smijanje zvana Mario Miškovac, koji je između dvi provale smija beštima na mobitel, pokušavajuć potegnit koju sliku sa njin. Ne znan koliko mu je to uspilo, ali evo van samo mali dil onega ča je bilo sinoć ...

... jer, da prostite, i ja sa gušta gledat, i makar samo tu večer izbacit malo crnila iz sebe. A govoridu svi likari da je smij najbolja likarija za sve boleščine, stres i depresiju pogotovo cerek

Naravno, posli predstave, uz «standing ovation», Čubi je strpljivo pozira sa malin ...

... i velikin obožavateljima, i pogotovo, obožavateljican cerek

Krasan završetak ovi Uskrsni blagdani, i ne ostaje mi ništa drugo nego da van i ja svima čestitan ovi Uskrs i da van poželin, ča mislin da bi i vi volili, da ovakove predstave gremo gledat iz čiusta mira, a ne iz humanitarnih razloga.
Zdravi i veseli bili! mah

- 11:00 - Komentari (2) - Isprintaj - #

01.04.2012., nedjelja

Kako se beru medalje

Ipak san ja skroz frižak u svemu ovome, pa svakodnevno otkrijen nove i nove stvarčice vezane uz judo: Zadnji put san napisa da je Vinka odila na judo-natjecanje u Veliku Goricu. Čak je i medalju osvojila, ali zaludu. Kad je ja nisan gleda, kad nisan vidija kako to sve skupa izgleda, cili ti šušur okolo natjecanja, same borbe, grintanje, bodrenje, nekontrolirani krikovi i izljevi emocija nazočni roditelji, koji su, ka i ja, prvi put na natjecanju di in dite nastupa.
Radi se, naravno, o mlađin kategorijan judo kluba Dalmacijacement, di moja Vinka trenira pod budnin okon trenera Joška i trenerice Vlatke.

Mlađe kategorije judokluba „Dalmacijacement“ iz Mašograda

A samo takmičenje je bilo na bazenima, u maloj dvorani, za koju, pravo budi rečeno, do jučer nisan deboto ni zna da postoji. Skupa sa veeeelikin kafićen, ulaz na sjevernu stranu od Vanille/ex Opatije na Poljudu, točnije, di su bazeni. A kafić se zove Sportski grad. Lipo, za zapantit ubuduće, nije ono u centru, a nije baš ni na Mejašima, more se nanoge do njega doć sa Rive bez dušu ispustit, čak i u mome slučaju cerek

Naravno da san platija danak neiskustvu. Parkira san na plaćenome parkiralištu, ne znajuć da se to natjecanje more lipo oteeeegnit, pa san uliza u 09.00 a izaša u 14:00 ... jedan medo na uru, pa računajte. A mogli smo za to Vinka i ja izist sladoled, i to lipi. Da ne spominjen ča smo se od gladi jedva dovukli do McDonaldsa. Ali, isplatilo se malo napatit gladi i čekanja ovu subotu deboto na vazdan ...
Povirite ove tri borbe:

Ema

Šime

Vinka

Svako malo bi ko od naši pomeja pod sa protivnicima ... ajde, di koju borbu bi se izgubilo, ali odnili smo doma priličan naramak medalj. Pravi, metalni ...

Lipo i nadasve poučno prvo gledateljsko iskustvo za oca jedne male judašice. Za upamet, za ubuduće, reka je isto jedan neiskusni tata maloga judaša: drugi put ne dolazin bez frižiderčića. A ja san uz to doda i barenko termosicu kafe.
Zdravi i veseli bili! mah