vihori iz davnina
-napravi što misliš da treba, ja sam se pomirila da je moj život gotov-izustila je, ulazeći u postelju
-dogovorili su nam brak, ne mogu nas natjerati da se mrzimo- rekao joj je kad su ostali sami, prvi put -ne mrzim te, ali te ne mogu voljeti, svejedno mi je. uz djecu ću možda barem na tren zaboraviti sve ostalo- -nemoj. zajedno smo u ovome, ne isključuj me a da me nisi ni upoznala- -kažem ti da mi je svejedno, nemam te što uključivati ili ne uključivati. ti si moj muž, sada, i poštivaću to.- -nemoj. meni nije svejedno. neću imati odnos sa ženom koja me neće- -ma htjet ću te, priroda je to predvidila.i žena ima potrebe. opet ti kažem da sam se pomirila s tim. -ja ne želim tako, iz potrebe...želim da se upoznamo prvo, pa kako bog da...- -kako god želiš, ti si muškarac...samo, znaš, ako budemo spavali zajedno, u postelji, priroda će učiniti svoje, i mi nećemo moći ništa protiv toga...- - onda ću ja spavati na podu, dok me ne zavoliš- ....nekoliko stotina godina kasnije... -ti zbilja spavaš na podu?- upitala ga je, čudeći se...-zašto?- -spavam, da...ne znam zašto...kao da čekam nešto, a ne znam što...- |
< | veljača, 2019 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 |