-napravi što misliš da treba, ja sam se pomirila da je moj život gotov-izustila je, ulazeći u postelju
-dogovorili su nam brak, ne mogu nas natjerati da se mrzimo-
rekao joj je kad su ostali sami, prvi put
-ne mrzim te, ali te ne mogu voljeti, svejedno mi je. uz djecu ću možda barem na tren zaboraviti sve ostalo-
-nemoj. zajedno smo u ovome, ne isključuj me a da me nisi ni upoznala-
-kažem ti da mi je svejedno, nemam te što uključivati ili ne uključivati. ti si moj muž, sada, i poštivaću to.-
-nemoj. meni nije svejedno. neću imati odnos sa ženom koja me neće-
-ma htjet ću te, priroda je to predvidila.i žena ima potrebe. opet ti kažem da sam se pomirila s tim.
-ja ne želim tako, iz potrebe...želim da se upoznamo prvo, pa kako bog da...-
-kako god želiš, ti si muškarac...samo, znaš, ako budemo spavali zajedno, u postelji, priroda će učiniti svoje, i mi nećemo moći ništa protiv toga...-
- onda ću ja spavati na podu, dok me ne zavoliš-
....nekoliko stotina godina kasnije...
-ti zbilja spavaš na podu?- upitala ga je, čudeći se...-zašto?-
-spavam, da...ne znam zašto...kao da čekam nešto, a ne znam što...-
Post je objavljen 24.02.2019. u 02:47 sati.