Tiny Mouse
četvrtak, 29.03.2007.
Danas mi na poslu apsolutno ništa ne ide od ruke. Uspila sam izgubiti jedan dokument, drugi sam uvela pod krivi redni broj. Da i ne spominjem to da je šef urlao cijelo jutro, i to uglavnom na mene.
A jučer smo opet radili cijeli dan (i to do pola 9 navečer) pa sam još uvijek umorna ko pas i najradije bi otišla doma spavati. Danas kao radimo normalno, ali čisto sumnjam da ću ići doma u 4. Šef mi opet planira uvaliti neki veliki posao što znači da ću opet morati duže ostati raditi ako želim to završiti. A on je naravno već na četvrtoj kavi danas. I sad ja moram čekati da mi on kaže šta još točno trebam napisati. Uglavnom, sranje ko i uvijek. Već mi je muka od svega. I definitivno mi je dosta toga da on svaki dan dođe nadrkan na posao pa onda samo urla na nas sve redom i samo jede govna i omalovažava nas pred klijentima. Stvarno mi je već pun kurac toga.
Da me barem neka gripa pokosi pa da mogu ostati doma u krevetu koji dan.
utorak, 27.03.2007.
Eh, šta bi sad dala za jednu dobru masažu... ma zapravo za bilo kakvu masažu.
Sva sam se ukočila.
Danas smo opet radili cijeli dan i tek sam u 5 išla na ručak. I iskreno se nadam da ću uskoro doma.
Nedavno mi je dragi počeo raditi. Moj dragi koji je do nedavno sate i sate provodio pred kompom. Moj dragi koji se nikada nije ustajao prije 12, 1 (a sada se budi u 6). Moj dragi koji nikada nije išao spavati prije 12,1 (a sada ne ide spavati iza 10). I kad mu se požalim da mi je malo to što se vidimo on mi odbrusi da sam JA htjela da se on zaposli. E pa šta sam tražila to sam i dobila ;)
I sad još više volim vikende i još se više veselim subotama, jer znam da ću konačno moći biti s dragim malo više. Ali danas je teeek utorak.
subota, 24.03.2007.
Šef mi je danas opet uvalio hrpetinu posla, i to ne baš osobito laganog posla.
I sad sam ljuta jer sam se nadala da će ovo biti jedna od onih mirnih radnih subota kada ništa posebno ne radim nego igram igre i čitam blogove. Ali malo morgen! Ne znam da li ću završiti s poslom na vrijeme (do pola 1) i još su mi se jedni klijenti naručili za ponedjeljak u 8 ujutro (doći će potpisivati neke ugovore) pa sam stvarno popizdila. Ono, jebite se. Mogli ste doći i u 5 ujutro. I sad ja moram sve to dovršiti danas.
I još uz sve to je šef uspio izgubiti jedan cijeli fascikl s papirima. Zeleni. Veliki. Mislim ono, nije to jedan list da se može izgubiti. I sad šef pizdi. Kao da sam ja kriva što je to nestalo. A sve je stajalo kod njega na stolu kad sam ja naveće otišla doma.
Ali eto, sad sam kao ja kriva. ...Evo našli smo fascikl. Nije zeleni nego crveni, a jebi ga, malo sam se zabunila. Al mislim da ga nisam ja tamo stavila. Valjda, tko bi sve to zapamtio :D
Bitno da su se papiri našli pa sad moj šef može u miru ići žderati. Već treći puta jutros. Da slučajno ne bi omršavio koji gram. Uf, što sam ljuta. Za dva sata bi trebala doma. Ne da mi se opet ostajati duže.
Tri dana smo radili cijeli dan (od pola 8 ujutro do pola 8 navečer).
I tri dana sam išla u restoran na ručak. Pa mi je jučer već počelo srce štekati od prženih lignji i pommes fritesa. Fuuj. Mislim, nije da ne volim to jesti, ali ipak tri dana isto za redom, stvarno je previše. I inače nisam baš ljubitelj masne hrane, meso pogotovo ne volim jesti.
A sada dosta zajebancije, bacam se na posao. 
srijeda, 21.03.2007.
Danas radimo cijeeeeli dan. Znači tri sata dulje nego inače. I za ta tri sata šef nam je dao svakoj po 120 kuna. I platio nam je ručak u restoranu (ja sam slistila pržene lignje). I još nam je poslije i naručio i palačinke sa sladoledom :D
Uglavnom, šef je rekao da još samo sutra radimo prekovremeno jer si ne može više to priuštiti 
Ali zato sam dobila povišicu :D
petak, 09.03.2007.
Još sam tu... samo nemam baš vremena pisati...
Na poslu je ludnica, novi zakon nas je totalno sjebao što znači da nema šanse da će situacija biti bolja.
A šef jede govna ko i obično.
I samo sam htjela poručiti svima vama koji trenutno ne radite da uživate dok možete.
I znajte da nikakvi novci ne mogu zamijeniti jebanje u mozak, ha, ha
petak, 02.03.2007.
Vikend
Evo samo svima šaljem jedan veeelik pozdrav i želim vam ugodan vikend.
Ja odoh doma i nema me za kompom do ponedjeljka.
Raj za moje male umorne okice.
četvrtak, 01.03.2007.
Sunce...
Dragi mi se jučer vratio iz Italije (otišao je tamo u nedjelju navečer) pa mi je sada srce na mjestu. Osim toga jedan posao sam uspješno završila pa sad stvarno mogu mirno spavati.
Da, mogla bih. Mogla bih kad ne bi gledala gluposti prije spavanja. Sinoć sam pogledala Kosti i nakon toga Nestale, Vatrene dečke, čak sam počela gledati i Zaboravljeni slučaj, ali sam skužila da sam taj nastavak već gledala pa sam otišla spavati.
Nakon toga svega nije ni čudo što sam sanjala gluposti.
Prvo sam sanjala da smo mi (ne znam tko je još bio sa mnom) neki pozitivci, valjda agenti i čekamo negativce u zasjedi iza jednog čoška kuće (kao oni su trebali doći sa druge strane kuće) i odjednom vidimo da umjesto njih par stiže njih par tisuća. Mislim glup san.
Sanjala sam još i to da je nas par (opet ne znam tko su bili ostali) netko otrovao. Kao netko nam je podvalio kokain u cugu i sad mi kao čekamo da umremo (ne znamo točno kad ćemo umrijeti).
Pa sam onda sanjala da se moj pas (koji u stvarnom životu uopće nije njemački ovčar nego neki mješanac) igrao sa ostalim psima u bazenu i oni su se kao natjecali tko će prije preplivati bazen. Mislim, sve gluplje od glupljeg.
Ostale snove sam hvala bogu već i zaboravila, ali sigurna sam da je bilo još dosta bisera.
I šta da ja sad poduzmem u vezi svega toga?
I nije mi jasna jedna stvar, ako su farmaceuti uspjeli napraviti tablete za spavanje zašto onda netko ne napravi i tablete za lijepe snove? Ja bi im sigurno bila najvjernija mušterija.
