Marketing
Šef mi je danas opet uvalio hrpetinu posla, i to ne baš osobito laganog posla.
I sad sam ljuta jer sam se nadala da će ovo biti jedna od onih mirnih radnih subota kada ništa posebno ne radim nego igram igre i čitam blogove. Ali malo morgen! Ne znam da li ću završiti s poslom na vrijeme (do pola 1) i još su mi se jedni klijenti naručili za ponedjeljak u 8 ujutro (doći će potpisivati neke ugovore) pa sam stvarno popizdila. Ono, jebite se. Mogli ste doći i u 5 ujutro. I sad ja moram sve to dovršiti danas.
I još uz sve to je šef uspio izgubiti jedan cijeli fascikl s papirima. Zeleni. Veliki. Mislim ono, nije to jedan list da se može izgubiti. I sad šef pizdi. Kao da sam ja kriva što je to nestalo. A sve je stajalo kod njega na stolu kad sam ja naveće otišla doma.
Ali eto, sad sam kao ja kriva. ...Evo našli smo fascikl. Nije zeleni nego crveni, a jebi ga, malo sam se zabunila. Al mislim da ga nisam ja tamo stavila. Valjda, tko bi sve to zapamtio :D
Bitno da su se papiri našli pa sad moj šef može u miru ići žderati. Već treći puta jutros. Da slučajno ne bi omršavio koji gram. Uf, što sam ljuta. Za dva sata bi trebala doma. Ne da mi se opet ostajati duže.
Tri dana smo radili cijeli dan (od pola 8 ujutro do pola 8 navečer).
I tri dana sam išla u restoran na ručak. Pa mi je jučer već počelo srce štekati od prženih lignji i pommes fritesa. Fuuj. Mislim, nije da ne volim to jesti, ali ipak tri dana isto za redom, stvarno je previše. I inače nisam baš ljubitelj masne hrane, meso pogotovo ne volim jesti.
A sada dosta zajebancije, bacam se na posao. 
Post je objavljen 24.03.2007. u 10:21 sati.