Tiny Mouse
utorak, 29.05.2007.
Four Weddings and a Funeral
Idući mjesec moram ići u još dvoje svatove. Ovo mi već stvarno postaje sumnjivo. Možda je netko bacio kakav urok na mene.
Ili mi je to samo kazna zato što sam rekla da se nikada neću udavati. A ako se kojim slučajem i budem udala tada će to biti samo vjenčanje kod matičara i večera za roditelje i kumove.
Kod nas je inače običaj praviti svatove za 400-500 ljudi. Meni je to sve skupa tako seljački.
Da i ne spominjem da mi to sve izgleda užasno naporno. Mislim ono, cijeli taj cirkus počne već oko podneva. Prvo se dođe kod mladoženje (tamo se jede, pije), pa se ide po kuma, pa se na kraju ide po mladenku.
U crkvu se ide oko 7, a u salu oko 8 (ja naravno idem samo u salu). Večera počne oko pola 10, 10, a darivanje oko ponoći. Znači prije ponoći nikako ne mogu doma. Pošto nemam baš običaj plesati u svatovima mogu se samo nadati da ću imati dobro društvo.
srijeda, 23.05.2007.
Pseći život
Zamislite što se neki dan desilo. Kod mog frenda (koji je veterinar) je došao tip s dalmatinerom i rekao da planira nabaviti novog psa i da želi da uspavaju tog dalmatinera! A pas ima tek nešto više od godinu dana. Ne mogu vjerovati kakvih idiota ima na ovom svijetu. Moj frend je pitao tog kretena da li može ostati pas kod njega (kod kretena) još tjedan dana dok mu ovaj priredi kućicu ili nešta pa bi ga onda on uzeo sebi, ali mu je taj kreten odgovorio nek uzme psa odmah ili neka ga uspava. Kakav idiot. Ne moram ni spominjati da je pas sama kost i koža i da se boji svoje sjene. A na vratu ima neku ogromnu ranu (strah me i pomisliti šta su mu radili). I već unaprijed žalim tog jadnog psa kojeg će oni nabaviti. Nekim ljudima bi zakonom trebalo zabraniti držanje životinja.
Htjela sam staviti i neku slikicu, odem na google, utipkam "dalmatiner" i prva slika koja mi se pojavila je "dalmatiner rasječene lubanje" (ali naravno da neću staviti tu sliku). Mislim stvarno! Jebite se idioti. Mrzim ljude koji se iživljavaju na životinjama.
četvrtak, 17.05.2007.
Noćas sam konačno spavala kak' spada, nisam se budila 5 milijuna puta. Čak nisam čula ni glupe kerove koji laju svako jutro u pola 6 kad neki tip raznosi novine. Nisam se probudila ni u 3 ni u 4 ni u 5.
A popila sam samo onu neku mutavu tableticu za "smirenje" (mislim da se zove Normabel i inače nikog k. ne valja).
Uglavnom, spavala sam ko beba, ali sam svejedno nekako pospana, razvalit ću se od zijevanja ;)
A baš sam imala u planu malo spremati doma pod pauzom. Očito ništa od toga. Idem doma spavat. Što dalje imam sve više i više posla (na poslu) što znači da kad god mogu ostanem duže raditi. Pa onda doma ništa ne stignem napraviti. Soba mi izgleda ko da je pala atomska na nju. Ovaj tjedan radim onu glupu smjenu (dopodne i popodne), a doma posla ko u priči. Još moram i u svatove u subotu, a to mi se tako ne da. Prošli vikend sam odradila već jedne svatove. Ja i dragi smo jedva izdržali do 1. Da i ne spominjem da mi je skoro krv počela curiti iz očiju koliko su me pekle od dima. Ne podnosim zadimljene prostorije. A moje glupe oči manje - više stalno suze (zbog vjetra, sunca, prašine, umora) pa stalno izgledam ko da plačem. Užas :)
utorak, 08.05.2007.
Vratila sam se...
Nisam baš bila vrijedna u zadnje vrijeme. Mislim što se pisanja tiče.
Nije bio problem u pomanjkanju inspiracije ili slobodnog vremena nego jednostavno nisam osjećala potrebu da pišem.
Uglavnom, sad sam tu. Nisam prestala pisati blog.
Noćas sam opet sanjala milijun gluposti. I već lagano mrzim samu sebe što mi mozak po noći radi sto na sat.
Muka mi je od toga. Želim spavati i ništa ne sanjati. A pogotovo ne želim cijelu noć sanjati kako radim ... i radim ... i radim... i radim. Onak, cijeli dan sam na poslu, dođem doma, želim se odmoriti i pošteno naspavati. Al ne, ja moram i sanjati o poslu. E pa želim da mi se plate prekovremeni sati!
Dragi mi ide na godišnji od 01.07. Ako bog da i ja ću u to vrijeme na godišnji.
Planiramo skoknuti do Italije na dan - dva. Možda ostanemo i na moru koji dan.
Za dva tjedna mi se udaje frendica (jedna od boljih frendica) iz škole. Zaključila sam da sam ja jedna od rijetkih iz našeg razreda koja se nije udala. Nije da me to baš nešto smeta, ali ipak...
