Charlie is good tonight

ponedjeljak, 31.07.2006.

...o razlici virtuelnih i realnih likova...

...uvek mi je bilo čudno kako svi vurtuelni likovi tako lako promene emociju...nešto za čega je nama potrebno toliko vremena, oni urade u trenutku...i svi isto...jednostavno, virtuelni likovi su dvodimenzionalni bez dubine...pa im ni duša ne može biti duboka, a ni emocije...

Pesma o zilavoj mrcini.

Dosao je pred vrata jedne noci mokar mrsav izubijan i
isprepadan
beli zrikavi kusi macak.
pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je
stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije
naisao kolima i pregazio ga.
odneo sam ono sto je ostalo kod veterinara koji je
rekao >male su sanse...dajte mu ove tablete...kicma
mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je
srasla, ako prezivi nikada nece hodati, gledajte ovaj
snimak- pucano je u njega, gledajte, sacma je jos tu...
nekad je imao i rep, neko mu ga je odrezao...<

vratio sam macka kuci, bilo je vruce leto, jedno od
najtoplijih u stolecu, stavio sam ga na pod u kupatilu,
davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo
da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njusku i
pricao mu, nikuda nisam isao, odvojio sam dosta
vremena za kupatilo i pricao mu i pazljivoga dodirivao
a on je gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i
kako su dani prolazili nacinio je
prvi pokret
dovukavsi se prednjim nogama
(straznje nisu radile)
do kutije za nuzdu-
bilo je to kao truba moguce pobede
iz tog kupatila ka citavom gradu,
bas sam se vezao za tog macka...

jednog jutra se digao, stao na sve cetiri, zatim pao i
samo me gledao.
>mozes ti to<, rekao sam mu.

i dalje je pokusavao, dizao se i padao, i na kraju
hodao dva- tri koraka, kao pijan,
straznje noge ga nisu slusale i ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao.


ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz
u ocima nije ga napustio...


sada me intervjuisu, zele da cuju nesto
o zivotu i literaturi, a ja se napijem i dizem mog
zrikavog, upucanog, pregazenog bezrepog macka
i govorim >gledajte, gledajte ovo!<

ali oni ne shvataju, govore nesto kao >vi kazete
da je Selin uticao na vas?<
>ne<, drzim macka u vazduhu, >vec ono sto se
desava, stvari kao sto je ovo, ovo!<

tresem macka i drzim ga uvis u
zadimljenom i pijanom svetlu, a on je opusten, on zna...

tada je intervjuima kraj
mada sam ponekad ponosan kada kasnije
vidim slike i eto mene i eto macora i uslikani smo
zajedno.

i on zna da je to nista ali da sve to ipak pomaze.[/b]

...živeti sam...

...šta je lakše: živeti s nekim ili sam?...dvadeset godina sam živeo s nekim, imao palanačku smirenost i uljuljkanost sigurnošću...i prazninu...jednog jutra sam ustao i rekao sebi...odlazim...spremio se i otišao...zauvek...neizvesnost i strah od samoće...

...o novom danu...

...kada se probudim i otvorim novi prazan list, moje životne knjige, osetim nelagodu, dok ne napišem prvu reč...neizvesnost novog...čime će današnji dan biti ispunjen?...

nedjelja, 30.07.2006.

...bojim se...ne plašim se...

...bojim se da pogledam tvoje tragove...sada kada te ne poznajem postaješ zla...svojim otrovnim repom, kao škorpion, pokušavaš da zadaš poslednji udarac srcu koje odlazi...lepljivim prstima privlačiš moje zalogaje...i sladiš se...ostaću gladan...smeješ se dok smišljaš kako kojom bojom blata da me izmažeš...skupljaš blage poglede koje sam rezervisao za sebe...navlačiš jahačke čizme i postaješ gospodar duša...ko će sledeći umesto tebe plakati?...sve to moraš uraditi još danas, jer sam sa sutrašnjim danom jači i oni koji su juče počeli da me vole, sutra će me voleti još više i ništa ti neće verovati...

...jutro posle noći...

...kada počinje i kada se završava jutro?...ustajem iz nepoznatog kreveta, lepljiv...ona me pita hoću li se prati...smeška se...''tvoja je narandžasta četkica za zube...kupila sam ti je da imaš...''...ni ne zna da ja volim plavu...skupljam svoj zgužvani veš od juče...da li je noćas bilo strasti?...iskradam se u dan...preskočio sam jutro...voz od juče...na vratima tragovi očnjaka...od prošle noći...kupe za pušače...raskopčavam košulju, a ona se i dalje lepi...naplaćuju mi kartu do sigurnosti...tvoje porukice i moj nerazumljiv grč...vraćam se...

...odlazak u noć...

...da li se čuo pisak lokomotive dok smo kretali...lepljivi i uplašeni...na prozorima otisci nečijih prstiju...priviđa mi se nepoznata ruka...lagano ulazimo u mrak...divlje zveri užarenih očiju nas prestižu i igraju svoj suludi ples ispred nas...u kupeu nas troje...ćutimo...i svako svoju kob žvaće sam...palim cigaretu...žar mi je poznat...tvoja porukica...pa, još jedna...koliko takvih porukica treba da se napuni džepić na levoj strani uu visini srca...mucam, ne razumeš me...krug je zatvoren...voz ulazi u stanicu...a, na stanici staji samo žena sa kojom ću provesti noć

subota, 29.07.2006.

...subotnje jutro...

...otvorio sam oči i sa svog 17. sprata ugledao grad...mmm...miris kafe...idem na plažu...na radiju new order...to volim...

petak, 28.07.2006.

...reka...

...ne znam šta bih bez ove reke...uradio sam to...zaronio i osetio njen mir...malo se borio...plivao uzvodno...slušao zvuke koje proizvode moji zaveslaji...čkiljio u sunce...i mnogo mi je bolje...:)

...o reci...

...danas ću otići na reku i zaroniti...da osetim mir...i kada izronim da se osetim čist...

...o jutru...

...uvek me nešto tera da se vratim i dodirnem bar delić njenog duha i dopustim da me ponovo povredi...dok priča o nečijoj gnusobi, lažljivosti, bedi, gnoju, smradu i ostalim naturalističkim bljuvotinama...mislio sam da me to više ne dodiruje...ali, kada je dodirnem počinjem da smrdim, otvore mi se rane i počinju da se gnoje i kao poslednji bednik počinjem da lažem da je više ne volim...molim te Bože da me oslobodiš te pošasti, da mi pokažeš put do polja na kojima raste lekovita bokvica, da je stavim na gnojne rane...da mi pokažeš put u kanjone kojima se može pobeći i u kojima se čuje reč koja miluje i vodi...

četvrtak, 27.07.2006.

...o nekome...

...slučajno sa danas zagrebao po spisku blogova i pronašao blog drugih deset prstiju sa ptice...samo par postova...čitao sam ih par puta...ponovo i ponovo...arti igra reči i...nisam mogao više ništa da nađem...malo mi je žao...onako...i shvatio sam zašto sam zaboravio da se smejem...i zašto se opet smejem...
p.s. danas sam jednu osobu dodirnuo...nekoga ko je mnogo sličniji meni od svih drugih...i toplina mi se širi grudima čitavo prepodne...

Kairos

Jednog leta, ona i ja u Trogiru, još pijani od naivnosti i srećni jer ne razumemo sta nam se dešava...i samo osećamo...koliko smo se ljubili tog leta...u jednoj šetnji...onako slučajno put nas nanese na samostana Sv. Nikole.
Uvela nas je jedna od časnih sestara Benediktinskog reda. Nisam ni znao koliko će mi život obeležiti grčki reljef s likom božanstva...kada sam ga ugledao.Goli mladić, po krilima tek krnje sačuvanim , kao i po tragovima vage u ruci.
Kairos, božanstvo ili tek demon sretnog trenutka...uvijek u letu, koga treba uhvatiti za kosu; odatle mu čuperak nad čelom, no na potiljku je ćelav, neuhvatljiv kao sretan trenutak...zauvek ću se sećati epigrama grčkog pesnika Posidipova kipu Kairosa:
"Zašto ti kosa pada niz čelo?
Da me može uhvatiti tko mi dođe u susret .
Zašto si na zatiljku ćelav?
Kada krilatim nogama jednom poletim,
nitko me ne može uhvatiti straga,
ma koliko želio to."
I sada kada prođe neki komadić sreće koji ne mogu da zadržim i kada mi nemir ne dozvoljava da stanem...upitam se da li bi mi život prošao drugačije da nije bilo tog leta....

...dan...posle ove noći...

...prošle večeri nisam nigde izlazio...gledao Apokalipsu i Branda i rano legao...telefon nije zvonio...gledao sam sa mog 17. sprata kako noć lagano pada na moj grad...i mirisao veče...bio sam tako opušten dok sam tonuo u san...otvorila se riznica mojih snova...i ni jedne grubosti...zaista se ne sećam kada su mi snovi bili tako nežni i blagi...i jutros kada sam ustao ustao sam sa smeškom prijatnosti...tako se lepo osećam :)

srijeda, 26.07.2006.

...juce i danas...

...juce sam dobio platu...danas me je bivša žena zvala...frka im za pare...hteo sam da pare dam ćerki, da odemo zajedno na plažu...nisam je video već nedelju dana...zvrcnuo sam telefonom...''...'ajde da idemo na plažu, treba i da ti dam pare od plate...''...a, ona...''može li sutra?''...i...''da li je baka kod kuće, uzeću od nje pare...''...neću je videti...

...o nekom...

...nije prošlo ni nedelju dana kako je ne čujem...moj mali drug i moja ljubav...bio sam loš i rekao na kraju mnogo ružnih stvari, a ona nije htela da ih zaboravi...nego ih je stavila na moj konto...i sada kada gledam iz drugog voza shvatam da sam svo ovo vreme samo ja voleo, a ona me trpela...sve što mi je značilo ona nije mogla da shvati...emocije su čudna stvar...kada se ne voli ne može ni da se oprosti...mirno ti more devojčice, operi ruke i dušu, ako je nešto od prošlog još ostalo...

...o istini ili o ljudima...

...jednom...pre...u prošlom životu imao sam jednoga drugara...na poslu...desile su se promene koje mene nisu dodirnule, a njega jesu...dok je bio u bedaku družili smo se svaki dan, bio je ljubomoran na moju sreću...u svojoj destrukciji savetovao me je milion puta na promene...a, ja...naivan...vremenom sam pomislio, da on nešto vidi šta ja ne vidim...i poslušao ga...sve se promenilo i obrnulo...mogao mi je pomoći, sada kada sam ja klekao...više se ne družimo...danas kada sam ga podsetio na to...rekao mi je "lažeš da sam ti išta od toga pričao..."...a ja začuđen...pa, pričao mi je...znam...znam da mi nikada nije bio prijatelj...PRODAJE SE JEDAN BIVŠI PRIJATELJ...

...o jutru...

...prošlo veče sam izašao sa drugarima do Štranda...gužva...onako...nisam ni učestvovao u priči...popio dva crna vina i otišao kući...Nešto sam od jutros zamišljen, nešto imam za vikend, ne ide mi se...hteo bih da provedem jedan od poslednjih letnjih vikenda sam na plaži i da se kupam...možda nešto i da čitam...ne znam...

utorak, 25.07.2006.

...o pripadanju...

Koliko puta mi se desilo da šetam sam, ulazim u prodavnice, tranvaje...saplićem se o ljude koji mi idu u susret i sva ta masa ljudi čini mi se siva i bezlična...oči prazne...i odjednom prene me nešto...i vidim nečije oči u masi i materijalizuje mi se neko ljudsko biće, izranjajući iz mraka...odjednom osetim toplinu i pripadanje i vidim osmeh pun razumevanja...i shvatim, to je neko moj koga ne poznajem...ali neko moj...samo za trenutak...pa opet sivilo i tišina sve prekrije...a, trenutak lagodnosti i topline brzo nestane...i ostane samo sećanje...

...o mirisima....

pre par dana sam obećao da ću pisati o mirisima koji mi nešto znače:

1.Miris vanile...uvek kada ga osetim setim se stare bakine kutije za prah šećer i kada zatvorim oči, već zamislim kako je otvorim i mirišem i gledam u njoj dve, tri štanglice vanile...a miris vanile se širi čitavom kuhinjom...godinama kasnije pokušavao sam da improvizujem i vratim taj miris...kupovanjem šampona, osveživača za prostoriju...i ko zna još čega sa mirisom vanile...ali, ništa nije mirisalo ni nalik na štapiće iz bakine kutije...

2.Miris karanfilića...jedna zima, ona i ja ustreptali u prvom ljubavnom grču...napolju veje sneg, a mi se držimo za ruke u jednoj kafani koje više nema i pijemo vino sa karanfilićem...a, miris...svuda oko nas...miris koji ostaje zauvek u nozdrvama...koji pokušavaš ponovo da nanjušiš kao lovački pas...i koji ti se izmiče, kao što se izmakla ta zima i ona koja je otišla u tako jasno i bolno sećanje...

3.Miris cimeta...Štrudle sa jabukom i prah šećer...i kada ih zagrizeš osetiš miris cimeta koji te podseća na prvu strepnju...šta će reći njena majka koja treba da uđe u gostinjsku sobu...i sto već postavljen kada si došao i prsti koje lomiš da niko ne vidi...i slika njene majke i njene reči...''deco...zar mislite da je to pametno...''. Nikada više nisam jeo takve štrudle, valjda ih više niko ne pravi...verovatno je vetar iscepao stranice kuvara njene majke...

...prvo jutro posle...

...još koji dan i kraj jula, kraj leta...avgust mi je uvek izgledao kao početak kraja...ove zime počinjem da se bojim...prva zima koju ću provesti sam...uh...koliko još do sledećeg leta...

ponedjeljak, 24.07.2006.

...prvi samostalni post...

Danas sam završio pripremu za ovaj blog...prebacio sve moje postove sa budalaste jarebice i krećem sam u avanturu...osećam nervozu...lakše je kada se emocije dopunjavaju, ili kada postujući pokušaš nekome da odgovoriš...vedećemo kako će ovo ispasti...poželite mi sreću

...vreme ponosa i slave...

...morao sam poceti parafraziranjem pesme pk...
sta najvise pamtim?...neki ljudi kada se secaju pamte slike...a, ja...? u stomaku osecam miris bakine fijoke...miris vanile iz onih starih metalnih kutija...dodir i toplinu prasine, sto se provlaci izmedju prstiju...bol kad stanes na usijanu kaldrmu u julu...strah i zebnju kada sam pribijao devojcicu iz komsiluke jedne veceri uz tarabu na uglu...i jos mnogo toga...kako se setim ja cu dopuniti

...dan

...osvane dan kada više nemaš potrebu da neko prvi pročita šta si napisao...kada više ne gledaš telefonski displej i ne očekuješ sms sa smešnim sadržajem...kada planiraš dan i u tom planu zaboraviš nečije ime...i počinješ lagano da zaboravljaš onaj osećaj u stomaku, kada joj čuješ glas...a, nekad...nekad te preplave osećanja i moraš je čuti...a, ona...spava i sanja za tebe nerazumljive snove..

....samoća...

...prošlo veče...samoća me je posetila...pokazala mi svoje lice...dok sam hodao...ljudi koji su prolazili pored mene izgledali su mi kao papirne figure...svi ti glasovi, kao iz druge sobe...histerično kuckanje sms porukica, valjda još neko ne spava...i muk...i ja SAM

...o ljudima koji žure

...prolazim ulicom...nesugurno...ukočene mi noge i nesiguran korak...nabadam...a ljudi me obilaze i idu mi u susret i svako zna gde ide...žurno...gledam ukočene fizionomije...svi mi liče na plastične lutke...pogledi...bez emocija...odsutni...nekada ih se bojim...imam osećaj da živim u svetu kiborga...

...odgovor prasetu...:)

pt.:Zato što mi ne daš da budem prijatelj.
odg:Kako ti ne bih dao da mi budeš prijatelj...to je baš ono što hoću i sama znaš da nemam ni jednog prijatelja:)

pt.:Zato što ne smem da poželim laku noć.
odg.:Normalno da možeš, bre, ono veče je bila šala...možda neukusna, ali šala:)

pt.Zato što mi ne odgovaraš na dobro jutro.
odg.:potrudiću se da budem odgovorniji po tom pitanju:)

pt.:Ne zato što sam se zaigrala šarenim krpicama.
odg.:to za onu koju čekam nije bilo namenjeno tebi, izvini, ali je bilo uopšteno, nisam na mislio ni na koga konkretno:)

pt.:Ako ti se ovaj post ne sviđa, ti ga slobodno izbriši.
odg.:baš mi se sviđa, neću da ga izbrišem breeeeeee:)

...ovo jutro...

...da li sam razočaran zbog svega...ako treba da budem, treba da budem razočaran svojim zaspalim racijom...koji me je jedini branio od loših stvari...a, koji je dozvolio da ga emocija potpuno sludi...da li je moguće sve ovo što mi se dešava i da li ću ikada iz svega ovoga izaći...sada kada stojim sam na vetru...a ne znam da se savijam...vetar će me polomiti, znam...ali...ostaću uspravan do kraja...he...na braniku mojih snova:)...a ,ti...znam da nećeš doći, zaigrala si se svojim šarenim krpicama...i zamišljena si...i ne poznaješ više nikoga...a ljudi prolaze...i niko nas više ne vidi... i svi negde žure...

...veliko spremanje duše...

milion puta do sada sam pokušavao da promenim nešto u svom životu, bezuspešno...a ovih dana...čudim se kako nisam do pre neki dan razumeo prirodu nekih odnosa...nisam hteo...i tako...ja napravio veliko spremanje. I šta sada...budim se nasmejan...i srećan...i otvoren za nove izazove...dok se sve ne izbriše, ne može se ništa ni nacrtati...ŽELIM DA JE SRETNEM...

....dve neukije ruke...o razumevanju odgovora

...ne razumem baš tvoj odgovor...ali, ima vremena...valjda ću razumeti...

....dve neukije ruke...o prirodi

...jesi mnogo ekstrovertnija od mene...(što nije teško biti:))...svako treba da veštački ne pokušava na silu menja nešto u svom karakteru, u tom slučaju je nesrećan...a čovek ne treba da bude nesrećan...zar ne?
...problem nastaje u interakciji...kada se sretne dvoje ljudi...više ni ne znam šta je osnova kompatibilnosti i da li postoji pojam ¨zajedničke sreće¨...objasni mi to, ti više čitaš:)

...kako sam otišao...

godinama sam polagano odlazio i niko nije primetio...zašto je važnije to što sam pokupio najlon kesu, dve košulje i dvoje gaća i zatvorio vrata, od mog postepenog nestajanja...da li je neko shvatio, da ja već odavno ne živim tu i da zatvara vrata samo hitinski omotoč-mene bivšeg...ne, to niko nije shvatio i zato me boli...
da li Vam se desilo da sedite s nekim u parku na klupi...s nekim nepoznatim...svako zadubljen u svoje misli i kada se prenete, njega više nema...i onda, osetite prazninu i vi se osećate suvišni...na brzinu i smeteno se dignete i brzo udaljite...i dok odlazite, osvrćete se...da vas neko ne vidi, kao da ste nešto ukrali ili se osramotili zbog nečega...

....dve neukije ruke...o suštini

...samo da se zakačim za poslednju rečenicu...ili dve...Nemoj da me brineš!
I ima da te kontrolišem stalno, nastradao si :o)naši postovi su o drugačijem filingu...pričali smo kao raštimovan orkestar...svako lepo, a o drugoj stvari...he...(volim kada si bukvalista i kada se ne udubiš...onda si mi prirodnija...manje stila...pa bi te pre poljubio:))...da sada ja oštrim b.:) samoća je samo jedan segment unutrašnje boli...čovek, kada je sam ne mora obavezno da bude nesrećan...to što sam sam je moj izbor...moja neminovnost, usud...(poznanike ne mešam sa prijateljima)...mogao bih da organizujem i popunim svoj dan pa da ništa ne stižem...problem je što u površnim interakcijama ne vidim smisao...bojim ih se...radije ćutim nego što pričam o....svačemu...tako...da nemoj da brineš...sve je ovo prirodno...a, kontrola...pa kontrolisala si moju dušu, a nisi to ni znala...sa dva odgovorala si mi poklonila slobodu...hvala ti:)

...o suštini i formi...

Kada sam ti rekao da ne volim Lolitu...a ti si se oduševljavala Vladimirom Nabokovim...bilo mi je sve u momentu jasno...zašto je to tako...jednostavno to proizilazi iz naših različitih pogleda na svet...ti uvek gleda estetsku formu, a ja pojavu...normalno, tebi je duša svilena, a meni hrapava...mogao bih još, ali me mrzi....:)

...veliko spremanje:)

kao što znas počeo sam da živim kod mame...ona ja i pas u 42 kvadrata na 17 spratu...predivan pogled:)...nisam imao gde da ostavim svoje stvari...baš je bio nered...moralo se pospremiti...juče počeo...ispraznio jednu fioku...pa stavio:
1.svilu
2.jedan kockasti stolnjak
3.neki zeleniš...(ne znam kako se zove...čkiljilo svetlo...i bio mrak)
4.instalaciju icq
5.rokovnik sa starim telefonskim brojevima
6.polomljen, zeleni kišobran
7.jednu veliku torbu
8.naočare nepoznate dioptrije
9.jednu staru sliku...neko gleda kroz prozor
10.političko štivo, raskupusanu knjigu bez korica...poslednjih 8 godina koji su promenili svet, nepoznatog autora
11.papirić sa napisanim ¸¸ej breeeeeeee¸¸...hm...što papiriće slažem...

p.s. ako imaš višak starih stvari možeš mi ih dati...ima još mesta:)

....dve neukije ruke...:)

...šta sam juče naučio?...naučio sam da pitam kada mi nešto nije jasno i kada mi izgleda nedorečeno...volim što si mi na pitanja odgovorila bez dileme...smutilo bi me da su odgovori bili nesigurni...ovako :)

...:(

...malo mi krivo...ako sam pokvario nešto od intime...veruj mi bilo ko da je čitao nije zlonameran...i baš mu simpatično sve...znaš i sama...ne treba da ti pričam da mi baš puno značiš...i ne volim što dolazimo u situaciju da nam nešto bude neprijatno...poštujem pticu, koja je naša zajednička i intimna stvar...i neću dozvoliti da se pod njenim krilom osećaš neprijatno...ajde budi vesela Gi...ja sam na tvojoj strani uvek u životu i u meni imaš uvek nekoga na koga se možeš osloniti bez zadrške:)
p.s. ako treba...breeeee...zbog tebe i koljem...:)

napravi razliku:)

Pathological lying has been compared with the "pseudolying" observed in children. Despite their obvious comparability, it is important to draw a distinction between the "fantasy" lying observed in children and pathological lying. Children's use of fantasy to deny reality is said to be an important aspect of self-development and self-protection, but when this persists into adulthood, it becomes pathological. It has been proposed that the pathological liar's ego is fixated at the childhood

boje

...crno i belo...znas da ja bas nisam iskljuciv...pipkanje kristalica, je nesto izmedju metafizike i fizike...ne bas jako prirodno...znas ti sta ja volim...da nije tako ne bi ovo trajalo toliko...kod mene je sve bilo sivo ili ruzicasto...ako hoces da delis granicne boje...(he...tesko je napraviti mesavinu te dve boje...ispadne neka prljava boja zar ne?)...i onako razlivena, bila si realnija...uh...bas se namucila dok mi objasnila...nocas sam nakon razgovora s tobom bas bio lak:)...moj andjelcic, moj dobar drug:)
p.s. kupujem ti ja pelene, breeeee:)

...:)

zasto sam te to pitao...da mi iskreno kazes...u jednom od nasih poslednjih rastajanja ili mirenja rekla si mi nesto drugo, sto me zbunilo...pa ja da proverim:)

...:)

...juce, kada sam dao nekom da pomiluje pticu i ta mi rekla da smo ti i ja ludi jedno za drugim...poceo ja da razmisljam...vreme...da mi je to neko rekao...nekad...rekao bih...da, u pravu si, nisam znao ali ako tako kazes...a, juce...juce mi je bilo samo vazno da mi kazes da smo drugari...tako se osecao...i kada si mi to potvrdila bio sam zadovoljan...drugarstvo je velika stvar...da i ja toj osobi rekao da bih voleo da se udas i da imas decu...a ona me pitala, da li bih bio srecan...ja mislio i rekao...ne znam, mozda ne srecan, ali zadovoljan, da

1 visitor in 1 country

...ponekad 2...ali drugi nem...znam, imaš posla...a ja se danas baš raspekmezio...možda je sve to zbog ovog toplog dana...jedva čekam Dunav...zaronim i u toj tišini kao da ništa ne postoji...isperu se i misli...i ono što boli...počinjem da učim da živim sam....

...tebi

...da znaš samo koliko ti zavidim što možeš da kuckaš milion postova na asocijacijama...ti si ustvari srećna Gi....a nisi toga ni svesna...

...moja devojčica

...pre neki dan me je pozvala...telefonom...onako...
...kaže: ''Rekao si mi, da ćeš mi kupiti baletanke...''...otišli smo u grad...dan kao ovaj...upekla zvezda...i ja i moja mila devojčica iz prodavnice u prodavnicu...nigde baletanki broj 41-42...bilo mi je strašno...svaki put kada ulazimo u prodavnicu, a prodavačice sa vrata...''Ništa veće od broja 38''...I tako...mala i velika bena (kako Ćopić kaže u bašti)...lutali smo kroz grad...a ona sve tužnija...toliko je volim...i baš mi teško što ne mogu da je gledam stalno...na kraju...ona napravi kompromis sa nekim espadrilama za odrasle...kao...sviđaju joj se...i kupimo...
da li sam je omeo u odrastanju?
da li je zbog mene nesretna, kada ostane sama u sobi....?

...nesto o usamljenosti...

...covek ni ne oseti kako mu se godinama promeni karakter...ne samo kozmeticki...neke godine su vezane sa otvorenim perspektivama...covek se ne boji promena...a neke, opet...postaju godine straha...straha od usamljenosti...cudno je kako to ljudi osete...neki koji su imali sasvim drugi odnos prema tebi, taj odnos menjaju...strah se oseti...strah od usamljenosti urla...kada bi te promene bile postepene, lakse bi se privikli...ovako...
i kada ti se desi i da bukvalno ostanemo sami, onda se moramo zaista, suociti sa stvarnoscu...sve stvari koje smo potiskivali, sada su tu...
a, mozda...mozda to i nije lose...sve uspe da se iscisti...ostane ti par ljudi...koji brinu...i koji su te uvek zaista voleli...cudno je kako se mogucnost finog diferenciranja izostrava...
i onda pocinjes da volis sto si sam...sto vise ne dopustas svakome da ti vrslja po dusi...i cekas...nekoga...koji jos nije dosao...a sigurno ce doci :)

....dve neukije ruke

...pogledam tvoj post i smrznem se...kako je to napisano, bre pismeno...kada bi neko pravio izbor postova sa ptice ne bih provukao ni jedan post...sta da kazem, pa ja ni jedan od ovih filmova nisam ni gledao, a i da jesam nisam siguran da bih mogao da tako opisem svoje impresije...sve moje impresije vezane za filmove vrte se oko dve tri scene u dva-tri filma...zavrsna iz ''treceg coveka'' filovana citrom, ''kazablanka'' i bogijeva faca dok mu se sve u zivotu rusi (uh, sto nisam takav), ''amarkord''...hm...vise scena..., ''kradljivci bicikala'' i decak dok svet hvata njegovog oca u kradji...mozda jos nesto...i jos dva filma za koja jos ne mogu da kazem zasto...verovatno opsti utisak...''...amelija pulen'', ''drustvo mrtvih pesnika'', ''vatre st.elmosa''...normalno ''diplomac''...''dan velikih talasa''...mogao bih o ovim filmovima svasta da lupam...jednostavno necu...nesto osecam i to je to...
p.s.voleo bih da sam pismeniji i manje senzibilan...pisao bih bolje:)

Korto Malteze odgovarajući gavranu sa ramena na pitanje; “Korto šta će reći
ljudi?". “Koga briga šta će reći. Ako se time bave više nisu ljudi”.

What is a saint? A saint is someone who has achieved a remote human possibility. It is impossible to say what that possibility is. I think it has something to do with the energy of love. Contact with this energy results in the exercise of a kind of balance in the chaos of existence. A saint does not dissolve the chaos; if he did the world would have changed long ago. I do not think that a saint dissolves the chaos even for himself, for there is something arrogant and warlike in the notion of a man setting the universe in order. It is a kind of balance that is his glory. He rides the drifts like an escaped ski. His course is the caress of the hill. His track is a drawing of the snow in a moment of its particular arrangement with wind and rock. Something in him so loves the world that he gives himself to the laws of gravity and chance. Far from flying with the angels, he traces with the fidelity of a seismograph needle the state of the solid bloody landscape. His house is dangerous and finite, but he is at home in the world. He can love the shape of human beings, the fine and twisted shapes of the heart. It is good to have among us such men, such balancing monsters of love.

- L. Cohen, Beautiful Losers (1966)

...noc...pre ovoga dana...

...ja hteo nocas da se bocnem...imam neku pcmc-aj karticu sa modemom koja izgleda da ne radi...shitttttttttt...kako sada?...bas sam se nanervirao...breeeeee...mislis da sam brzo odustao? he...a mozda to gleda neko od gore i kaze...``posle onakvog dana ces se raspekmeziti``, pa ubacuje prasinu u telefonske zice...onda ja gledao ameliju pulen (bas volim)...pa otvorio prozor skroz i zaspao...ne znam ni da je bila oluja i te kuglaste munje sto su se vrtele oko tvojih viklera...

p.s.slika ti dobra breeeeee...najbolja koju sam video do sada...cmok

...jucerasnji dan...

jucerasnji dan mi je ocito bio prepun prejakih utisaka...cim sam se vratio s posla odmah sam legao i spavao do jutra...da li me je previse emocija koje su u momentu navrle umorile?...
a ovo jutro, kao da sam se probudio kao drugi covek...osecam neki novi pocetak u sebi...cinis me srecnim Gi :)
p.s. ne roje mi se odjutros crne misli :)

...povodom Brejva...

kao i sve u zivotu i ovo se moze komentarisati na dva nacina:

1. petao je macho...hrabro je zakoracio u nepoznato...vidis li taj ponosan hod?...tek kada ispita da li je sve sigurno neka od kokica ce smeti da predje...

p.s. u tom jatu su i njegove 2-3 zivotne ljubavi....:)

2. petao ima zecije srce...bezi na drugu stranu...a taj ponosan hod je samo zbog gojenja licnog ega...

p.s. kokice mu se smeju :)

dan...

...osvane dan kada više nemaš potrebu da neko prvi pročita šta si napisao...kada više ne gledaš telefonski displej i ne očekuješ sms sa smešnim sadržajem...kada planiraš dan i u tom planu zaboraviš nečije ime...i počinješ lagano da zaboravljaš onaj osećaj u stomaku, kada joj čuješ glas...a, nekad...nekad te preplave osećanja i moraš je čuti...a, ona...spava i sanja za tebe nerazumljive snove..

...vreme ponosa i slave...
...morao sam poceti parafraziranjem pesme pk... sta najvise pamtim?...neki ljudi kada se secaju pamte slike...a, ja...? u stomaku osecam miris bakine fijoke...miris vanile iz onih starih metalnih kutija...dodir i toplinu prasine, sto se provlaci izmedju prstiju...bol kad stanes na usijanu kaldrmu u julu...strah i zebnju kada sam pribijao devojcicu...

odgovor prasetu:)

pt.:Zato što mi ne daš da budem prijatelj.
odg:Kako ti ne bih dao da mi budeš prijatelj...to je baš ono što hoću i sama znaš da nemam ni jednog prijatelja:)

pt.:Zato što ne smem da poželim laku noć.
odg.:Normalno da možeš, bre, ono veče je bila šala...možda neukusna, ali šala:)

pt.Zato što mi ne odgovaraš na dobro jutro.
odg.:potrudiću se da budem odgovorniji po tom pitanju:)

pt.:Ne zato što sam se zaigrala šarenim krpicama.
odg.:to za onu koju čekam nije bilo namenjeno tebi, izvini, ali je bilo uopšteno, nisam na mislio ni na koga konkretno:)

pt.:Ako ti se ovaj post ne sviđa, ti ga slobodno izbriši.
odg.:baš mi se sviđa, neću da ga izbrišem breeeeeee:)

Nadam se da ćete se ovde osećati prijatno

	srpanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Komentari da/ne?