Charlie is good tonight

četvrtak, 27.07.2006.

Kairos

Jednog leta, ona i ja u Trogiru, još pijani od naivnosti i srećni jer ne razumemo sta nam se dešava...i samo osećamo...koliko smo se ljubili tog leta...u jednoj šetnji...onako slučajno put nas nanese na samostana Sv. Nikole.
Uvela nas je jedna od časnih sestara Benediktinskog reda. Nisam ni znao koliko će mi život obeležiti grčki reljef s likom božanstva...kada sam ga ugledao.Goli mladić, po krilima tek krnje sačuvanim , kao i po tragovima vage u ruci.
Kairos, božanstvo ili tek demon sretnog trenutka...uvijek u letu, koga treba uhvatiti za kosu; odatle mu čuperak nad čelom, no na potiljku je ćelav, neuhvatljiv kao sretan trenutak...zauvek ću se sećati epigrama grčkog pesnika Posidipova kipu Kairosa:
"Zašto ti kosa pada niz čelo?
Da me može uhvatiti tko mi dođe u susret .
Zašto si na zatiljku ćelav?
Kada krilatim nogama jednom poletim,
nitko me ne može uhvatiti straga,
ma koliko želio to."
I sada kada prođe neki komadić sreće koji ne mogu da zadržim i kada mi nemir ne dozvoljava da stanem...upitam se da li bi mi život prošao drugačije da nije bilo tog leta....

	srpanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Komentari da/ne?