Charlie is good tonight
srijeda, 30.08.2006.
...dobrota
...kako da naučim nekoga da mrzim...da poželim zlo onome ko mi je učinio nešto nažao...da li neko od gore vidi sve ovo što mi se dešava?
jutro
...kišno jutro...provući se između kapi...ako je gusta, smanjiti se...kada krenu ovi jesenji vetrovi saviti se kako duva da te ne slomi...da li to mogu?
utorak, 29.08.2006.
noć
...oko ponoći zavijaju vukovi pod mojim prozorom....i ja sa njima...ko je ove noci sakrio sve zvezde...mesec je laž...nevesto isečen od trgovačkog papira...da li su svi oni kojima sam poželeo laku noć ove noći to i zaslužili?
jesen i noć
...koliko mi vremena treba da prihvatim početak jeseni kao neminovnost?...kakva je razlika između kraja i jeseni...svaka jesen je novo umiranje...kao i noć...jesenja noć je najgora kombinacija...
jutro
...kišna zavesa...po pregibu noći i dana dodirujem te...osećam da sanjaš i misliš na nekog drugog...u snu i po javi...još topla za nekog drugog, koga ni ne poznaješ...odzvanja tvoj glas u hodnicima neprolaznosti...molim te nemoj danas otići...
ponedjeljak, 28.08.2006.
ponedeljak
...počela je nova nedelja...nadam se uspešna...verujem
subota, 26.08.2006.
Love by `blackeri on deviantART
dan...
...pomalo čudan...ne mogu da ocenim šta će mi se desiti...
petak, 25.08.2006.
veče
...možda veče popravi ovaj dan...samo da dovoljno dugo potraje...:)
danas
...dođe poneki dan bez osmeha...i unapred znaš da bilo šta da se desi neće te razveseliti...teško podižeš ruke...teško hodaš i još teže komuniciraš sa bilo kim...
četvrtak, 24.08.2006.
dan
...danas...neke sitnice su me cinile srecnim...ljubazna devojka u fotokopirnici...ulicni prodavac starih stvari sto mi je prodao osnovnu plocu za komp. za 200 din....verovatno neispravnu, ali to necu znati dok ne isprobam:)...kafa s nekim i telefonski poziv nekog ko je na mene pomislio:)
srijeda, 23.08.2006.
...još jedan
...prozirna svetlost i hladnoća...i još jedan dan...kako da ga ispunim dodirom...da li lutanje donosi smiraj...ili prazninu...prevrćem listove, a oni prazni...ja, ja...odzvanja...neko, neko...ne čuje se...
utorak, 22.08.2006.
...dan
...lep dan...sa ćerkom ću u šetnju...lep je početak jeseni...
ponedjeljak, 21.08.2006.
noć
...još malo pa ću utonuti u san...ti i ja...
...
...počela je kiša...jesen...prošlo mi leto kroz prste, kao pesak...desile su mi se ovoga leta čudne stvari...ostao sam sam i začuđen...
nedjelja, 20.08.2006.
...slovo
...jednom si mi rekla da najbolje pišem kada sam najgori...a najgori sam kada sam najnesrećniji i najusamljeniji...vileo bih da ne napišem više ni jedno slovo...
subota, 19.08.2006.
noć
...da li se bojim predstojeće noći?
....dan
...nešto me žulja čitav dan...treba da pobegnem
...subota...relaksirano protezanje u krevetu...išao u grad...nešto kupio sebi što me je obradovalo...video ćerkicu...i tako...dobro je počelo:)
petak, 18.08.2006.
veče
...pada još jedno veče...ostaću kući...opet sam se danas premorio...zašto mi to treba?
....danas...
danas sam dobro...počinje vikend...ići ću na plažu i možda u nedelju još negde...:)
četvrtak, 17.08.2006.
moj sin
...danas kada sam otkucao moj večni pasvord igor22...sastavljen od imena svog sina i nasumice izabranog srećnog broja...toliko bolno sam osetio koliko mi moj dečak nedostaje...kako sam ga davno video i on mene...obojica izgubljeni u krutoj sličnosti i zapetljani u povređenosti...bar da smo manje slični...znam da i njega sve ovo boli, kao i mene....
joga
juce sam ponovo krenuo na jogu...priprema za jeseni kurs...dugo nisam vezbao, nikada nisam stekao naviku svakodnevnog vežbanja...juče mi je baš odgovarao katu pranam...
srijeda, 16.08.2006.
dan
ovo jutro nisam ništa pametniji, ništa srećniji, ni ništa voljeniji nego predhodnog dana...samo sam stariji, umorniji i nezadovoljniji...jučerašnji dan je bio bolji...
utorak, 15.08.2006.
...današnji dan je počeo bez oblačka...da li se leto vraća?:)
ponedjeljak, 14.08.2006.
noć
...noći kao što je ova shvatiš razliku između putovanja i bega...telefonski razgovor i hladan glas sa druge strane..."znaš da se spremam na put i u velikoj sam frci"...i nakon toga onaj mehanički zvuk, slobodne veze, koji svojim jednoličnim tonom zariva eksere pod nokte...kako ispuniti noć u gradu koji više nije tvoj, koga interesuju tvoje tajne i strepnje?...pokušavaš s nepoznatim ljudima da igraš dečije igrice, koje ne razumeš...knjige koje otvaraš nisi ti napisao...na nebu nema ni jedna zvezda da ti obeleži put do meke sigurnosti...neko i niko...samo ti
nedjelja, 13.08.2006.
....
...patak, nisi mi to trebala reći...
...susret
...jednom u prolazu sretneš nekog što žuri u suprotnom smeru i ona ti se učini poznata...zapamtiš odblesak iz njenih očiju...i od tada postaješ rob navike, uvek biraš baš taj put bilo gde da ideš...i svestan si toga da ponovljenog trenutka nikada neće biti...i saplićeš se na tom putu, jer uvek je ta ulica najgrbavija...i padaš i dižeš se žurno da ne zakasniš...i samo spustiš pogled kada te deca gađaju kamenjem, kako su navikla da gađaju prosjake i ludake...i pričaš svima kakva je bila u prolazu...a ljudi odmahuju rukama, nemaju vremena da te čuju...a, ona već ima decu i živi u drugom gradu i zaboravila je i tvoj grad i vašu ulicu...
...nedelja...
...čini mi se da je isto ovako jutro bilo kada si otišla....zatvorila tiho vrata...ponela svoje osmehe i uzdahe....ostavila poneki dodir i misao...
subota, 12.08.2006.
subota
...dan da se lenjo istezes...nista da ne planiras...i obaveze da turis u neki drugi dan...:)
petak, 11.08.2006.
...kao jutro
...jecerasnja noc u prici provedena...i los ukus u ustima kada sam tonuo u san...da li ljudi imaju neodoljivu potrebu da nekoga povrede i svoju frustraciju istresu na nekom...kada bi moglo...kako bi bilo lepo da se unapred zna ko je covek lose volje...i da se pobegne...
srijeda, 09.08.2006.
...o pripadanju
...kada ti kažem da sam uvek želeo da budem čovek samo jedne žene...ti se nasmeješ..podsetiš me na sve one ukradene poglede i dodire...a ne shvataš...da sam u svakoj ženi ja tražio samo tebe...tebe koja si jedina znala da plačeš ‚kada je meni bilo teško, koja si znala koje puteve, koje delove dana i koja godišnja doba najviše volim...tebi koja si me uvek branila od mojih demona i od opšteg zla...uvek sam samo tebe voleo...musava i raščupana...moja...
Eleonora
Na bogojavljensku noć...
Peku se kesteni, lome se pogače, a venac smokava i praporci se pokače
U prednjoj sobi moga baće... To je već navike moć
Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom,
Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće
Redak sam gost u starom kraju...
Al' znam šta misle, i u snu
I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju
Čudna je zverčica strast...
Od one ljubavi, zbog glupe svađice...
U buri ćutanja potonule su lađice
I minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrsat munjama nametne?
Za to baš nemam reči bog zna kako pametne...
To je ta sudbina, valjda?
Bila je moja zlatna šansa... A tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa... Moja ljubavnica...
Saborac... I moj najbolji drug...
Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče
Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče
Sem, možda, nje?
Kad đavo precepi špil...
Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum,
I nešto nisu ove "london štanglice"
Ko kadgod, u doba slavna?
Pogrešno uklopljen stil...
Kinesko posuđe, salvete heklane,
Model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna
Već me Dunav pretiče... Već me senka spotiče
Ništa me se ne tiče... Ništa me se ne dotiče
Ena
Ja svoje loše dane
volim gristi sam
Piti i lutati po krčmama
Al' često stignem samo
Do njenog pogleda
Ena je divna žena
Ena dobro zna
Da takvi dani svrše s gužvama
Zato me zove k sebi
Da bi mi pomogla
Ja Ena nisam tvoj sin
Zapamti to
To možeš raditi s njim
Za mene je već kasno
Znam da bi Ena htjela
Da sam stalno njen
Valjda jer tako često nestanem
Ona me uvijek ima u
Svojim mislima
A kad joj zelim reci
Da je bolji kraj
Od naših bjegova i zasjeda
Ena me samo gleda
I kaže ne ne ne
I ne idi bez kaputa
Pogledaj sve je bijelo
Zima je
Ja Ena nisam tvoj sin
Zapamti to
To možeš raditi s njim
Za mene je već kasno
Prošlo je dugo vrijeme
i daleki bijeg
i mada nemam čak ni imena
Ja često sretnem Enu
U svojim snovima
Kad svoje loše dane
Ovdje grizem sam
I sretnem putnike po krčmama
Ja pitam da l' je znaju
I je li ponosna
Kažu da još je lijepa
I da ima stav
Al' često čak i kad je vesela
Opaze plavu sjenu
U crnim očima
Ja Ena nisam tvoj sin
Zapamti to
To možeš raditi s njim
Za mene je već kasno
Do mene nema puta
Pogledaj sve je bijelo
Zima je
Kuca
Margita Stefanovic - (S one strane duge, 1992)
Hajde,
da pricamo nezno tajne
govorimo mirno
Ima kuca, kuca moga tela, ona zvoni i dise cela
Cuva one suvisne reci u odjeku smeha, u boli, u sreci
Otvori, zazmuri - stakla menjaju izgled
Pokazi da boli kad sakrivas pogled
Zamrsi dlan linijom srca
Zapleti san u veciti dan
Ma, hajde da pricamo nezno tajne
govorimo mirno...
bila je najlepša i najtužnija
Tibet
Kad stanu vetrovi sa Tibeta,
kad sova danju bude lovila,
kad preko sveta budu mora sva,
ja te se neću sećati...
(ja te se neću sećati...)
Kada iz peći krenu pahulje,
i kada loše bude najbolje,
i kada gore bude nadole,
ja te se neću sećati...
(ja te se neću sećati...)
Ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati,
ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati...
Ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati,
ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati...
Kada po vodi budu hodali,
kad 4 puta 8 bude 3,
kad golubovi budu pričali,
ja te se neću sećati...
(ja te se neću sećati...)
Kad stanu vetrovi sa Tibeta,
kad sova danju bude lovila,
kad preko sveta budu mora sva,
ja te se neću sećati...
(ja te se neću sećati...)
Ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati,
ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati...
Ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati,
ni tvojih mirisa,
ni tvoga ožiljka,
ničeg se neću sećati...
(ničeg se neću sećati...)
Ničeg se neću sećati...
Ničeg se neću sećati...
Ničeg se neću sećati...
Ničeg se neću sećati...
Umiru jeleni
Umiru jeleni, i sad u meni tamo gde si bila slomilo se jutro,
Ko ti je rekao da snovi tamne, nikad necu znati,
Jer bicu samo trag coveka, bicu vodja skitnica.
Nek bude dan, kad divlje ptice krenu, preko istog mosta ja cu preci,
Ako me tamo ceka tvoja senka, nista necu reci,
Jer bicu samo trag coveka, i bicu vodja skitnica.
Ne brini, ne brini, jeleni umiru sami.
Na brini, ne brini, jeleni umiru sami.
...avgustovsko jutro
...probudio sam se zbunjen...juče sam pio...pričao telefonom...bio usamljen...mislio na tebe...bojao se...jeseni koja dolazi...
utorak, 08.08.2006.
...ovo jutro...
...neko mi danas kucnuo, ili prvo ja njemu...samo po dve reci...vratila si se...na 100 km sam od bgd.radis?....da...možda će od sutra sve biti drugačije...ili neće...
ponedjeljak, 07.08.2006.
...noćas
...da zahvalim nekim ljudima koji me trpe ovako raštimovanog :)
Između istine i laži
...Sedela si na ulici u prašini u novoj haljini...obukli su te za nedeljnu posetu...osećala si strepnju od majke koja će se ljutiti...kako da joj objasniš da si morala da se uprljaš zbog sunčanih zraka koji su te zaslepili?...smišljala si laž, kao i hiljadu puta do sada...
nedjelja, 06.08.2006.
...dan
...tvoj glas...kao kruna ovoga dana...moj osmeh...
...kako sačuvati ovaj dan
...stvari koje se nikada neće ponoviti potrebno je sačuvati...dan kao ovaj nije za albume i spomenare...može se sačuvati samo u flaši za slatko i odložiti na policu u ostavi...nije potrebna nikakva hemija da bi ono što ste odložili ostane sveže, a teglu nije potrebno hermetički zatvarati...održava se blagim setnim osmehom i crtanjem krugova po pesku...ponekad se sme vrhovima prstiju promešati sadržaj i otvoriti mirisati...teglu nije potrebno obeležavati pošto boja kasnog leta i početka jeseni ne može da se zaboravi...
...ti i jutro
...otvaram oči...miris kafe ne osetim...nema te ni ovo jutro da nosiš moju košulju dok je kuvaš...još topla od predhodne noći....ne opažam ni tvoju senku...ni miris na jastuku ne podseća me na tebe...započeću dan zamišljen i zagledan u daljinu...
subota, 05.08.2006.
...razlike i sličnosti...
...slično povređujemo...a, ja to znam...a, ti nisi svesna toga...i svako od nas ima svoj razlog i opravdanje...kada ti kažem da sam tvoj odraz u ogledalu, muška polovina duše, ti se mrštiš...pokušaj da odeš?...
Time takes a cigarette, puts it in your mouth
You pull on your finger, then another finger, then your cigarette
The wall-to-wall is calling, it lingers, then you forget
Ohhh how how how, you're a rock 'n' roll suicide
You're too old to lose it, too young to choose it
And the clocks waits so patiently on your song
You walk past a cafe but you don't eat when you've lived too long
Oh, no, no, no, you're a rock 'n' roll suicide
Chev brakes are snarling as you stumble across the road
But the day breaks instead so you hurry home
Don't let the sun blast your shadow
Don't let the milk float ride your mind
You're so natural - religiously unkind
Oh no love! you're not alone
You're watching yourself but you're too unfair
You got your head all tangled up but if I could only
make you care
Oh no love! you're not alone
No matter what or who you've been
No matter when or where you've seen
All the knives seem to lacerate your brain
I've had my share, I'll help you with the pain
You're not alone
Just turn on with me and you're not alone
Let's turn on with me and you're not alone (wonderful)
Let's turn on and be not alone (wonderful)
Gimme your hands cause you're wonderful (wonderful)
Gimme your hands cause you're wonderful (wonderful)
Oh gimme your hands.
....posle jucerasnjeg dana
...lagano sam otvorio vrata i ušao...sedela si za stolom u haljini ciganke što proriče sudbinu...ispred tebe kugla za proricanje i duša...sedam za sto naspram tvog pogleda...gledam tvoje ruke...i oči koje znaju...od juče te volim, kažeš...moraš biti srećan zbog toga...onda nervozno sklanjaš karte na kojima to piše...gledaš u sat...vreme je da kreneš...ustajem...imam jednu boru više, ali sam naučio da reči ne moraju ništa da znače...izlazim, zatvaram vrata i ne osvrćem se...
petak, 04.08.2006.
...reci mi...
...misliš li da ... danas ......... ....?...vetar će ti šapnuti dva imena...muško i žensko....
...razoruzava me tvoj osmeh
...koliko sreće ima u tebi...topim se u tvom osmehu...odavno mi nije bilo tako lepo:)
četvrtak, 03.08.2006.
....
''znaš''
''znam. i osećam. i opet sam ti dobro, sad kad si se javio''
...u prolazu...
...dunavska...popodne...sparno...ćerka i ja zapričani...skoro da prođeš...
''ćao...kako si'',
''a, ti?'',
''idem da kupim cigare, sedim s drugaricom'',
''kako porodica?'',
''nisam više s njima'',
''lepa ti je ćerka''
...da li sam nešto zaboravio...stali smo,bez reči...ko da prvi traži broj telefona...niko ga nije tražio, a možda je trebao...da li ćemo se sresti u ovom životu...da smo se ponovo našli koliko bi nam trebalo da opričamo sve ove godine...
...opuštena konverzacija...
...poslednjih par dana pričamo...opušteno...ona daje ton razgovoru...imam osećaj kao da mi se opustio urođeni grč u ophođenju...pozitivno deluje...ne mora svaka opuštena konverzacija biti površna...i ne mora svaka emocija biti fatalna...
...koliko?
...od jutros se osećam tako prazan...ne mogu ništa da kucnem...
srijeda, 02.08.2006.
...miris utvare...
...osećam miris zveri i njen pogled, plameni, dok me traži u riznici vremena...kako nepogrešivo osetiš kada imam šansu da se nasmejem...da li je tvoja sreća proporcionalna mojoj nesreći...znaš, da me još možeš povrediti i žuriš jer počinjem da te zaboravljam...i dok lutaš pognute glave, po svom virtualnom svetu, cure ti bale iz razjapljene čeljusti i smrdi ti dah...više te se ne bojim, ni ako te budem video na ulicama mog grada...ne poznaješ moje puteve, a reka je na mojoj strani...ja slažem šarene krpice s nekim, ko mi postaje sve draži :)
...čudna zver...
...svakog jutra kada se probudim u ogledalu vidim nejasne obrise...da li verovanje može materijalizovati oblik?...počeo sam ti verovati...a, bojim se...ili, možda se više ni ne bojim, put je uvek otvoren i stvari su mi uvek spremne za beg
...o pripadanju..
...uvek sam slušao ono Springstinovu...o rođenom u trku, kao da je moja...dom, kao kategoriju, nisam osećao...stvari koje ispunjavaju prostor i o koje se saplićem...da li je dobro što se menjam?...da li će me ova igra povrediti?...ali, slatka mi je...i hoću u dvoje da biram oblike i boje :)
...o nečemu...
počinje kiša...kraj leta i kraj mog prošlog života...ljudi koje srećem su svakoga dana sporiji i bleđi...valjda sam nervozan zbog postojeće zime, pa dodirujem sve oblike...tišina urla između zidova moje sobe...belina me umara...nerazumevanja me teraju da starim...obraćam se ljudima iz druge ulice...pokušavam da vodim prijatne konverzacije sa nekima koji su bleđi od pozadina na fotografijama koje mi šalju...bašta i ja...
utorak, 01.08.2006.
...šta je prijatelj...
...kada mi neko kaže da hoće da budemo prijatelji moram da se nasmejem...i u sebi da ga pitam...koliko si puta spreman da se sa mnom napiješ?....koliko si puta već umro od over doze?...da li hoćeš da mi pozajmiš 200 eura i da me ne pitaš za čega će mi?...da li možeš dati desnu ruku da sam uvek u pravu?...koliko dugo možeš da ćutiš i da ti ne dosadi?...da li od svih godišnjih doba najviše voliš proleće?...da li se možeš zakleti da nikada nećeš otići?
...godinama...
...kako slažem, stidljivo, sve ove godine...prepoznajem sve manje ljudi koji imaju meni sličan pogled...ringišpil ubrzava, žene koje dodirujem sve su hladnije i koža im je sve tvrđa...u kosi sve nose mirise predhodnih večeri, a pokreti su im sve nervozniji...niko više nema vremena...i treba mi sve više volje da se osamim i da onjušim ono što si ti nosila u svojim rukama...proklela si me kada si odlazila, zar ne?
...poznanstva i dodiri...
...upoznaš se sa nekim, pružiš mu ruku, pogledaš u oči...i pogrešiš...problem je što procenjuješ ljude, uvek, na osnovu sopstvene impresije, koja često nije u skladu sa realnošču...u slučaju da se pojavi i bilo kakva vrsta emocije...greške su još češće i veće...ulaženjem u priču problemi se multiplikuju i postaje nerazumevanje sve veće...nerazumevanje i nelagodnost...pokušavaš da izađeš iz priče...ukuliko je priča duža, nelagodnost i želja za odlaženjem postaje sve veća...postaješ nestrpljiv i počinješ da povređuješ...i napokon odlaziš, nezadovoljan i prazan...a, tuga s obe strane...
| < | kolovoz, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Komentari da/ne?
Opis bloga
Uzvodno plivaju samo najsnažnije ribe, a nizvodno mogu i mrtve
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
kaleidoskop.co.yu
photo.net
budan.blog.hr
balkan-ekspres
russian biatch
menteur
prozaonline