nikada nisam mogao da razumem zašto te nisam sreo...da li živiš u paralelnom svetu ili imamo različite životne satove...znam da i ti mene čekaš...uzalud
...da li da napustim toplinu kreveta i sigurnost...i izazovem još jedan dan...
...otvorio sam vrata sećanja...ušao tiho, na prstima...sedela si na stolici, okrenuta leđima i šaputala nešto...sunce ti se igralo sa kosom...nežno...soba je bila prazna, beli zidovi...senke...nisam znao šta misliš, ni onda, a ni sada...moje ime, da li pamtiš?
...pomislio sam da sve treba zaboraviti...jer i ovi zli ne postoje...samo su senke...i jednoga dana ih se neću sećati...nedostaješ
...slabost u rukama...osećam da tek sada ustaješ...topla...negde daleko...i zabrinuta...možda i za mene....
...ko kaže da ovaj dan prolazi...vreme ne može proći, ako ga zakoči sećanje...misao je sat...prolazi samo onaj dan u kome nemamo čega da se setimo...
...čujem glasove...ljudi...i kao da gledam film....nisam deo toga...probudio sam se kao u nekom balonu, odvojen od svega...sasvim drugačiji...
...lagano krunim sate...dan odmiče, ali se ne zahuktava...osećam da me nema...
Ravene by `blackeri on deviantART
...krećem iz početka...da sam merim svoje korake i procenjujem svoje nedoumice i tuge...da ne zavidim onima koji se vole...da tišinu pretvorim u muziku...da osluškujem svoje bilo u mraku sobe i da me to ne boli...učim
...misliš li da je ova noć duža od drugih...?
...trebao bih biti opušten...jesen donosi smiraj...krv nije uzburkana...zimsko odelo, meko i toplo...kao tvoje ruke...
...redak vazduh, ne mogu da ga nadišem...mašem rukama...otpor...kao kroz testo...ne mogu ni glavu da pomerim...čelični obruč...korak...težak...blato se lepi za cipele...
...ne ispunjavaju me tebi bliske stvari, osmesi i dodiri...samo pogledi u daljinu...bojim se magle i zime...i svoje prolaznosti...da li ću nekome uspeti da predam kutiju sećanja...i snova...zajedničkih...
...novi dan...novi izazov da se dočeka veče...i otvoreno pitanje...da li ću videti nečiji osmeh...
Negde se pipnu naši mali svemiri
kada već pomislim da spavaš
Zašumi saten, tama se uznemiri
i kao talas naiđeš.
U školjki tvoga pupka leto zimuje,
tu čuvas mrve sunca za nas.
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje
dok kao talas nadireš.
I ništa više nije važno,
lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas.
I nitko više nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan.
Pesak ispod nas.
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.
Niz tvoje sapi zvezda pala.
Zalud te privijam uz sebe ko uz krst.
Ti kao talas izmičeš.
Ostavljaš slane kapi bistre
i jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš.
Ostavljaš varljiv zalog pene u srcu ove napukle stene
koju razbijaš.
I ništa više nije važno
lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas.
I nitko više nije bitan,
svi su pesak prezren i sitan
Pesak ispod nas.
...otvoren prozor i nečiji glas...nisi ti...zvuk automobila što odlaze...i mrak bez zvezda...
...neko i niko...osvrne se i pokusa da razume, pa se namrsti i ode dalje...ne osvrnuvsi se...malo uvuce ramena...mozda je i zamisljen, koji trenutak duze...a, ja...ostajem....da krunim poslednje lepe dane ove godine...
...noć, posle dana...praznina i nemoć...ništa se ne može promeniti noćas...
...svetlost i dan...nećemo se sresti ni danas..ni juče...
...kao u praznoj sobi zveči tišina...gust mir...olovo u nogama dok vučem dijagonale sa kraja u kraj...da li postoji prozor koji paraju sunčevi zraci...jutro me iznenadilo...
...kažeš mi da je to dvorac pored jezera...crvene ciglje, socrealistička slika...sklonište za jednu noć...znam kako da stignem, ali ne kako da se vratim...
...da li si sigurna da sam te video prošle noći, dok si hodala sredinom reke, ne okvasivši gležnjeve?...prozor ću zatvoriti da ni tvoja senka ne uđe...boriš se ćutanjem iza sklopljenih očiju...zaista si manja nego što sam mislio...skoro te ni nema...
The Predator by `blackeri on deviantART
...nežan i čvrst, tvoj, dodir...pogled koji sve otkriva...ne mogu se sakriti...umoran sam i ne znam šta hoću, a ti znaš sve....
...kratak telefonski razgovor i kraj...u daljini se čuje odjek tuđih koraka i neko ko te zove po imenu...to je neko ko nema jasan obris u ovoj noći...otvoren prozor i neki zvuci što se udaljavaju...još ne spavaš...
...prošla nedelja i ovaj vikend su prošli,baš...puni obaveza...volim kad je početak ovako sunčan, kao ovaj dan...nova nedelja....
< | rujan, 2006 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Uzvodno plivaju samo najsnažnije ribe, a nizvodno mogu i mrtve
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
kaleidoskop.co.yu
photo.net
budan.blog.hr
balkan-ekspres
russian biatch
menteur
prozaonline