Charlie is good tonight

četvrtak, 26.10.2006.

jesen

ko kaže da je jesenu boji?...magla...sivo...prljavo sivo...hladnoća što se uvlači u kosti...belo...mirisi...nema ih...jesenji dani su vrata zimi...ulazak u belo...

utorak, 24.10.2006.

...ovaj dan

...nelagodnost...koja me steže ovoga jutra...širi mi se grudima i spušta prema stomaku...bojim se kada se ništa ne dešava, jer je to najava loših stvari...telefon zlokobno ćuti...neko se sprema da mi okrene broj...

subota, 21.10.2006.

...ko zna da li ces doci...opet, kao nekad...mila...

subota, 14.10.2006.

dan

...lep dan...koliko će ih još biti ove godine?...moram pobeći iz ovoga grada...još danas...nepoznato je bolje od poznatog...

četvrtak, 12.10.2006.

neki dragi ljudi mi se osmehuju iz prošlosti...uvek su tu...dugo pričamo...oni i ja od leda i od dima...smejemo se i plačemo...i ćutimo, a sve znamo...i srećni što ne moramo više da se tražimo...

srijeda, 11.10.2006.

...

...ostrvo i na njemu neki dragi ljudi...iz prošlosti...san...magla i ja ih biram...i smejemo se i pričamo...

ponedjeljak, 09.10.2006.

jutro...

hladnoća se uvlači u kosti...jesen...magla...

nedjelja, 08.10.2006.

nema nikoga da me dočeka u dovratku...nikoga...

petak, 06.10.2006.

ti se ne sećaš

koliko si me poznavala?...pogled ili dodir...sećanje ne ide ove jeseni...ruka mi kreće prema telefonu, crkvenom zvonu...stid me je, da se ne javiš...da me prepoznaš...cigareta dogoreva...neprijatna praznina u stomaku...ne volim raskrsnice ulica iste važnosti...ona koja me voli, nije sedela s tobom u školskoj klupi, nikada...nikada...

dan

misliš li da je bolje prolaziti drugom ulicom?...zamišljen...ne primetiti te...kosa ti je neprirodno svetla...odsutna si...odkud u tom kraju?...između nas je stakleni zid i točkovi...ne mogu da te dozovem...kada će se poklopiti skazaljke na istom mestu...?...i da li će...ikada

četvrtak, 05.10.2006.

umiru jeleni

Umiru jeleni
I sad u meni tamo gdje si bila
Slomilo se jutro
Tko ti je rekao da snovi tamne
Nikad neću znati
Jer bit ću samo trag čovjeka
I bit ću vođa skitnica

Nek bude dan
Kad divlje ptice krenu
Preko istog mosta ja ću prijeći
Ako me tamo čeka tvoja sjenka
Ništa neću reći
Jer bit ću samo trag čovjeka
I bit ću vođa skitnica

Ne brini, ne brini
Jeleni umiru sami
Ne brini, ne brini
Jeleni umiru sami

Nek bude dan
Kad divlje ptice krenu
Preko istog mosta ja ću prijeći
Ako me tamo čeka tvoja sjenka
Ništa neću reći
I bit ću samo trag čovjeka
I bit ću vođa skitnica

Ne brini, ne brini
Jeleni umiru sami
Ne brini, ne brini
Jeleni umiru sami

jutro...

...kao da kiša ne poznaje vreme koje predstoji...učiš me da čekam i ćutim...da odlazim i da se vraćam...da podnosim jesen i da verujem da će doći sledeće proleće...

<	listopad, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Komentari da/ne?