...da li se čuo pisak lokomotive dok smo kretali...lepljivi i uplašeni...na prozorima otisci nečijih prstiju...priviđa mi se nepoznata ruka...lagano ulazimo u mrak...divlje zveri užarenih očiju nas prestižu i igraju svoj suludi ples ispred nas...u kupeu nas troje...ćutimo...i svako svoju kob žvaće sam...palim cigaretu...žar mi je poznat...tvoja porukica...pa, još jedna...koliko takvih porukica treba da se napuni džepić na levoj strani uu visini srca...mucam, ne razumeš me...krug je zatvoren...voz ulazi u stanicu...a, na stanici staji samo žena sa kojom ću provesti noć
Post je objavljen 30.07.2006. u 17:40 sati.