godinama sam polagano odlazio i niko nije primetio...zašto je važnije to što sam pokupio najlon kesu, dve košulje i dvoje gaća i zatvorio vrata, od mog postepenog nestajanja...da li je neko shvatio, da ja već odavno ne živim tu i da zatvara vrata samo hitinski omotoč-mene bivšeg...ne, to niko nije shvatio i zato me boli...
da li Vam se desilo da sedite s nekim u parku na klupi...s nekim nepoznatim...svako zadubljen u svoje misli i kada se prenete, njega više nema...i onda, osetite prazninu i vi se osećate suvišni...na brzinu i smeteno se dignete i brzo udaljite...i dok odlazite, osvrćete se...da vas neko ne vidi, kao da ste nešto ukrali ili se osramotili zbog nečega...
Post je objavljen 24.07.2006. u 08:35 sati.