...pre neki dan me je pozvala...telefonom...onako...
...kaže: ''Rekao si mi, da ćeš mi kupiti baletanke...''...otišli smo u grad...dan kao ovaj...upekla zvezda...i ja i moja mila devojčica iz prodavnice u prodavnicu...nigde baletanki broj 41-42...bilo mi je strašno...svaki put kada ulazimo u prodavnicu, a prodavačice sa vrata...''Ništa veće od broja 38''...I tako...mala i velika bena (kako Ćopić kaže u bašti)...lutali smo kroz grad...a ona sve tužnija...toliko je volim...i baš mi teško što ne mogu da je gledam stalno...na kraju...ona napravi kompromis sa nekim espadrilama za odrasle...kao...sviđaju joj se...i kupimo...
da li sam je omeo u odrastanju?
da li je zbog mene nesretna, kada ostane sama u sobi....?
Post je objavljen 24.07.2006. u 08:24 sati.