Let lastavica

01.12.2023., petak

Zbog tebe tata

U časopisu "Pobednik" objavljen je odlomak iz moje novele "Zbog tebe tata". A onda smo krenuli da tražimo nadgrobnu ploču s dedinim imenom. Desetak velikih ploča s desne strane spomenika nisu imale traženo ime. Ni one pozadi spomenika, sa natpisima iz kojih vojvođanskih sela su tu pristizali logoraši. Ostao je levi niz. Počeli smo traganje od ograde prema spomeniku. Stotine imena zauvek usnulih u beloj grobnici… Po petnaestak imena na svakoj ploči, a nigde mog dede. Kad smo pronašli traženu ploču, treću levo od spomenika, Dejan i ja smo istovremeno tiho rekli:„Evo ga!” Klekla sam na ploču kao moja tetka pre mnogo godina i spustila bele ruže na travu. Na zagasito crnoj kamenoj podlozi isklesano je 16 imena sjajnim crnim kamenim slovima. Peto je bilo NIKOLA SUVAJDZIĆ. Šesnaest nevinih žrtava zauvek spava u beloj grobnici ispod hladne ploče. „Sad znam zašto sam živela!” rekla sam kroz suze. Dejan me je diskretno fotografisao i zatim ostavio samu. Osećao je da ovaj istorijski trenutak moram da proživim sama. Klečim i dugo prstima ocrtavam jedno po jedno slovo dedinog imena. Zbunjuju me oprečni osećaji. Srećna sam što sam ispunila zavet, tužna zbog mučeničkog kraja mog dede i ponosna na njega što je, iako protiv svoje volje, ugradio sebe u budućnost ove prelepe zemlje. Osećam da me je Nikolin duh vodio celim putem iznad polarnog kruga, brinuo o meni i pomoću svog izaslanika, Dejana, doveo me dovde. Čim se Dejan udaljio, preda mnom se ukazao lik Nikole Suvajdžića, lepog muškarca pedesetih godina, u elegantnom kaputu i sa beretkom, isti kao na staroj slici iz Pakraca. Nije me iznenadio ni uplašio. Moje srce ga je očekivalo. Sa blagim osmehom ispod urednih brčića, kleknuo je na drugu stranu ploče, prema meni. Oznake: blog

- 06:55 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (28) - Isprintaj - #