Marketing
Zbog tebe tata
U časopisu "Pobednik" objavljen je odlomak iz moje novele
"Zbog tebe tata".
A onda smo krenuli da tražimo nadgrobnu ploču s dedinim
imenom. Desetak velikih ploča s desne strane spomenika
nisu imale traženo ime. Ni one pozadi spomenika, sa natpisima
iz kojih vojvođanskih sela su tu pristizali logoraši. Ostao je
levi niz. Počeli smo traganje od ograde prema spomeniku.
Stotine imena zauvek usnulih u beloj grobnici… Po petnaestak
imena na svakoj ploči, a nigde mog dede. Kad smo pronašli
traženu ploču, treću levo od spomenika, Dejan i ja smo
istovremeno tiho rekli:„Evo ga!”
Klekla sam na ploču kao moja tetka pre mnogo godina i
spustila bele ruže na travu. Na zagasito crnoj kamenoj podlozi
isklesano je 16 imena sjajnim crnim kamenim slovima. Peto je
bilo NIKOLA SUVAJDZIĆ. Šesnaest nevinih žrtava zauvek
spava u beloj grobnici ispod hladne ploče.
„Sad znam zašto sam živela!” rekla sam kroz suze.
Dejan me je diskretno fotografisao i zatim ostavio samu.
Osećao je da ovaj istorijski trenutak moram da proživim sama.
Klečim i dugo prstima ocrtavam jedno po jedno slovo dedinog
imena. Zbunjuju me oprečni osećaji. Srećna sam što sam
ispunila zavet, tužna zbog mučeničkog kraja mog dede i ponosna
na njega što je, iako protiv svoje volje, ugradio sebe u budućnost
ove prelepe zemlje. Osećam da me je Nikolin duh vodio
celim putem iznad polarnog kruga, brinuo o meni i pomoću
svog izaslanika, Dejana, doveo me dovde.
Čim se Dejan udaljio, preda mnom se ukazao lik Nikole
Suvajdžića, lepog muškarca pedesetih godina, u elegantnom
kaputu i sa beretkom, isti kao na staroj slici iz Pakraca.
Nije me iznenadio ni uplašio. Moje srce ga je očekivalo.
Sa blagim osmehom ispod urednih brčića, kleknuo je na
drugu stranu ploče, prema meni.
Post je objavljen 01.12.2023. u 06:55 sati.