Let lastavica

21.12.2021., utorak

Nagrada za blogersku priču

Na konkursu književnog kluba "Ivo Andrić" za kratku priču koja staje u 35 redova, moja priča je dobila treću nagradu. Istinita je blogerska priča. Tri životna sna „Zašto me zoveš da pišem, kad ja imam blog o ekologiji?“ „Zato što si pisac“ „Kako to znaš?“ „Po tvojim komentarima, koji govore o tvom daru za pisanje“. „Priznajem, pišem, mnogo priča i pesama, imam i započet roman, ali to niko ne zna osim mene“ „Eto, sad znam i ja“ „Doći ću.“ Takav razgovor smo vodili jednog popodneva Milan i ja. Bilo je to pre nekih desetak godina, kada sam vodila blog servis u koji su mogli da uđu samo pozvani. Stotinjak blogera vredno je pisalo. Jedan od njih bio je Milan. Bili smo jedan od čitanijih blogova koji promovišu savremenu književnost. Svake godine bismo objavili po jednu blog knjigu u kojoj je svaki autor imao svojih desetak stranica. Te godine Milan je učestvovao sa dve svoje kratke priče, svojom prvom objavom u nekoj knjizi. Promocija naše knjige podesila se u zavejanom decembarskom danu, kad pisci iz Banata nisu uspeli da se probiju, a i drugi jedva. Javljali su se plačnim glasom da su negde ostali zavejani. Pozvao me i Milan, glasom kao iz groba:„Ja neću doći“. „Zašto, gde si?“ „Prekoputa vas, ali ne mogu.“ „Šta se desilo?“ „Moja devojka ne želi da prisustvuje mojoj prvoj promociji. Razišli smo se i nije mi ni do čega!“ „Slušaj me dobro: s nama će ti biti bolje nego samom. Knjige su upravo stigle i dođi odmah da pomogneš Draganu da ih unese!“ Iz zavejane štamparije vruće knjige su stizale na mesto promocije. Milan je došao, pomogao Draganu i dalje normalno komunicirao sa svima. Ničim nije odavao svoju tugu. Vodila sam promociju i do samog nastupa nekog blogera nisam znala hoću li prozvati njega ili će ga neko zameniti. On je svoje pročitao vrlo korektno, a Sanja je uskakala umesto odsutnih. Sanja? Na svim fotografijama uslikani su zajedno, a da se ustvari nisu ni primetili. Bili su zaista skladan par. Blogeri se rado sreću uživo i organizovala sam susret u Novom Sadu. Bilo nas je 16 sa svih strana Vojvodine i četvero iz Beograda. Milan mi je usput pričao dosta o sebi, pa je pomenuo i kako ima tri sna: da bude kapetan bele lađe, da živi u Novom Sadu i da nađe ljubav svog života. Susret je uspeo, svi su došli i opušteno su se družili. Sanja i Milan su se konačno „zapazili“ i otada su se nastavili viđati. Voli je do neba i natrag. I ona njega. On je položio preostale ispite i sad vozi belu lađu, žive u Novom Sadu i imaju preslatke sinove. A ja se pitam: šta bi bilo da je ona prva devojka došla na promociju?

- 08:00 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (38) - Isprintaj - #