Na konkursu književnog kluba "Ivo Andrić" za kratku priču
koja staje u 35 redova, moja priča je dobila treću nagradu. Istinita
je blogerska priča.
Tri životna sna
„Zašto me zoveš da pišem, kad ja imam blog o ekologiji?“
„Zato što si pisac“
„Kako to znaš?“
„Po tvojim komentarima, koji govore o tvom daru za pisanje“.
„Priznajem, pišem, mnogo priča i pesama, imam i započet roman,
ali to niko ne zna osim mene“
„Eto, sad znam i ja“
„Doći ću.“
Takav razgovor smo vodili jednog popodneva Milan i ja. Bilo je to
pre nekih desetak godina, kada sam vodila blog servis u koji su
mogli da uđu samo pozvani. Stotinjak blogera vredno je pisalo.
Jedan od njih bio je Milan. Bili smo jedan od čitanijih blogova koji
promovišu savremenu književnost. Svake godine bismo objavili
po jednu blog knjigu u kojoj je svaki autor imao svojih desetak
stranica. Te godine Milan je učestvovao sa dve svoje kratke priče,
svojom prvom objavom u nekoj knjizi. Promocija naše knjige podesila
se u zavejanom decembarskom danu, kad pisci iz Banata nisu
uspeli da se probiju, a i drugi jedva. Javljali su se plačnim glasom
da su negde ostali zavejani. Pozvao me i Milan, glasom kao iz
groba:„Ja neću doći“.
„Zašto, gde si?“
„Prekoputa vas, ali ne mogu.“
„Šta se desilo?“
„Moja devojka ne želi da prisustvuje mojoj prvoj promociji. Razišli
smo se i nije mi ni do čega!“
„Slušaj me dobro: s nama će ti biti bolje nego samom. Knjige su
upravo stigle i dođi odmah da pomogneš Draganu da ih unese!“
Iz zavejane štamparije vruće knjige su stizale na mesto promocije.
Milan je došao, pomogao Draganu i dalje normalno komunicirao sa
svima. Ničim nije odavao svoju tugu. Vodila sam promociju i do
samog nastupa nekog blogera nisam znala hoću li prozvati njega
ili će ga neko zameniti. On je svoje pročitao vrlo korektno, a Sanja
je uskakala umesto odsutnih. Sanja? Na svim fotografijama uslikani
su zajedno, a da se ustvari nisu ni primetili. Bili su zaista skladan par.
Blogeri se rado sreću uživo i organizovala sam susret u Novom
Sadu. Bilo nas je 16 sa svih strana Vojvodine i četvero iz Beograda.
Milan mi je usput pričao dosta o sebi, pa je pomenuo i kako ima tri
sna: da bude kapetan bele lađe, da živi u Novom Sadu i da nađe
ljubav svog života. Susret je uspeo, svi su došli i opušteno su se
družili. Sanja i Milan su se konačno „zapazili“ i otada su se nastavili
viđati. Voli je do neba i natrag. I ona njega. On je položio preostale
ispite i sad vozi belu lađu, žive u Novom Sadu i imaju preslatke
sinove.
A ja se pitam: šta bi bilo da je ona prva devojka došla na promociju?
Post je objavljen 21.12.2021. u 08:00 sati.