Let lastavica

11.09.2019., srijeda

Maline u flanelu

Nakon ljetne pauze, Društvo književnika Beograda nastavlja s redovnim radom, svečanom promocijom knjige Slađane Belko: "Maline u flanelu" Promociju otvara predsjednik DKB, Zoran Ilić Promociju vodi sekretar DKB, Anka Stanojčić. Prvo daje uvodnu riječ i biografiju poetese. "Rođena u porodici umetnika i profesora, odrasla uz muziku i lepu reč. Dva puta udavana, dva puta napuštana, silom, od Boga. Majka dvojice sinova, jedan virtuoz na instrumentu, drugi čarobnjak na tastaturi. Baka dvoje unučadi. Zalutala u ekonomiju, ali sve što radi ona radi dobro. Tako i u karijeri postigla sve što je bilo moguće, sada troši penzionerske dane. Putuje, priča, piše ikone. Mesi unučićima kolače. I čita bajke. Piše za sebe. I druge. Zbirka pesama „Maline u flanelu“ nastala je na inicijativu putujućeg pesnika Daniela le Mora koji joj je poklonio Take away poem jednog leta u Ljubljani... I ponelo ju je…" Olga Marković: Uvodna pesma Take away poem- pesma za poneti Čekajući život da se dogodi, pre nego što moje plave oči odlutaju negde dalje odavde, bliže tebi možda, još uvek odlučujem kojim putem da krenem, koji trag da sledim do onog mesta žudnje duboko u meni i pokažem sve ono što sada želim da delim. Anka Stanojčić: Pesma posvete Ireni POGLED SRNE Mala plava devojčica zarobljena u telu žene: pogled srnećih iskrica traži pomoć od mene. Tihanji, Balaton, Šiofok Pula, Brioni, Dubrovnik, sada vidim samo šok, nestao je naš sanovnik. Klinika u Višegradskoj, dolazim posle decenija, sladoled i kafa u gradskoj, daleko nekoliko milenija. Donosim joj darove: pogled neobično bistar. Reči bačene niz torove – da li je otišla Ištar? Možda neće izaći. Ako ipak dođe da li će sebe naći? Hoće li bol da prođe? Molim se za nju neprestano. Fenek u sremskoj ravnici. Prijateljstvo postojano, hrabri njen hod po užarenoj žici. Verujem sebi i svojoj želji, verujem Bogu i njenoj snazi, sutra će novi dan biti belji. Srna iz kume ne odlazi. Ivan Despotović je napisao nadahnutu recenziju Luka Kosanović je sa svojom violom Slađani poklonio "Labuda" Slušalo se pažljivo, i čitanje i muzika Čitačice su prijateljice autorke. Ona najbolje osjećaju što je u pjesmama htjela reći. Svetlana Joksimović: Vlajna, Vilo moja, Ćao i nema više, Algoritam, Ljubavni grand slam ALGORITAM Nikada neću naučiti da (se) ne dajem, ako ne primam. Moje srce nije kalkulator. U ljubavnim operacijama nema deljenja ni oduzimanja. Umem samo da sabiram i množim leptiriće koje si mi pohranio u utrobu. Zbog koje (se) deliš? Ko tvoj dah oduzima? Kada se moji plusevi upare s tvojim minusima dobićemo algoritam naše čudne ljubavi. Pesnik Srećko Aleksić je o poetesi imao samo najlepše reči u svojoj recenziji Ljiljana Surić Lambić je iznela teže pjesme: Kobni dar, Vlaška magija, Horna i horde Anka Stanojčić: riječ čitatelja Za kraj smo zasladili: pjesmu "Greh u Kalambaki" kazivala je Svetlana Joksimović Olga Marković je nadahnuto iznijela pjesmu "Kako su je ostavljali" Knez pevajući Beg ćuteći Kralj plašeći Baron pišući Vojvoda šapćući Šah milujući Princ plačući Sultan ljubeći Knjaz mucajući Lord darujući Despot mučeći Kan mazeći Car viseći. I svi odlazeći rekli: Volim te. Tko bi najbolje iznio pjesmu koja opisuje samu autoricu? Slađana Belko, naravno. Nije bilo lako doći do knjige, svi su željeli saznati što se krije među koricama knjige „MALINE U FLANELU“

- 07:01 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (18) - Isprintaj - #