Nakon ljetne pauze, Društvo književnika Beograda nastavlja
s redovnim radom, svečanom promocijom knjige Slađane
Belko: "Maline u flanelu"
Promociju otvara predsjednik DKB, Zoran Ilić
Promociju vodi sekretar DKB, Anka Stanojčić.
Prvo daje uvodnu riječ i biografiju poetese.
"Rođena u porodici umetnika i profesora, odrasla uz muziku i lepu reč.
Dva puta udavana, dva puta napuštana, silom, od Boga. Majka
dvojice sinova, jedan virtuoz na instrumentu, drugi čarobnjak na
tastaturi. Baka dvoje unučadi. Zalutala u ekonomiju, ali sve što
radi ona radi dobro. Tako i u karijeri postigla sve što je bilo
moguće, sada troši penzionerske dane. Putuje, priča, piše ikone.
Mesi unučićima kolače. I čita bajke. Piše za sebe. I druge.
Zbirka pesama „Maline u flanelu“ nastala je na inicijativu putujućeg
pesnika Daniela le Mora koji joj je poklonio Take away poem
jednog leta u Ljubljani... I ponelo ju je…"
Olga Marković: Uvodna pesma Take away poem- pesma za poneti
Čekajući život da se dogodi,
pre nego što moje plave oči
odlutaju negde dalje odavde,
bliže tebi možda,
još uvek odlučujem
kojim putem da krenem,
koji trag da sledim
do onog mesta žudnje
duboko u meni
i pokažem sve ono
što sada želim da delim.
Anka Stanojčić: Pesma posvete Ireni
POGLED SRNE
Mala plava devojčica
zarobljena u telu žene:
pogled srnećih iskrica
traži pomoć od mene.
Tihanji, Balaton, Šiofok
Pula, Brioni, Dubrovnik,
sada vidim samo šok,
nestao je naš sanovnik.
Klinika u Višegradskoj,
dolazim posle decenija,
sladoled i kafa u gradskoj,
daleko nekoliko milenija.
Donosim joj darove:
pogled neobično bistar.
Reči bačene niz torove
– da li je otišla Ištar?
Možda neće izaći.
Ako ipak dođe
da li će sebe naći?
Hoće li bol da prođe?
Molim se za nju neprestano.
Fenek u sremskoj ravnici.
Prijateljstvo postojano,
hrabri njen hod po užarenoj žici.
Verujem sebi i svojoj želji,
verujem Bogu i njenoj snazi,
sutra će novi dan biti belji.
Srna iz kume ne odlazi.
Ivan Despotović je napisao nadahnutu recenziju
Luka Kosanović je sa svojom violom Slađani poklonio
"Labuda"
Slušalo se pažljivo, i čitanje i muzika
Čitačice su prijateljice autorke. Ona najbolje osjećaju
što je u pjesmama htjela reći.
Svetlana Joksimović: Vlajna, Vilo moja, Ćao i nema
više, Algoritam, Ljubavni grand slam
ALGORITAM
Nikada neću
naučiti da (se)
ne dajem, ako
ne primam.
Moje srce nije
kalkulator.
U ljubavnim
operacijama
nema deljenja
ni oduzimanja.
Umem samo
da sabiram i množim
leptiriće koje si mi
pohranio u utrobu.
Zbog koje (se) deliš?
Ko tvoj dah oduzima?
Kada se moji plusevi
upare s tvojim minusima
dobićemo algoritam
naše čudne ljubavi.
Pesnik Srećko Aleksić je o poetesi imao samo najlepše reči
u svojoj recenziji
Ljiljana Surić Lambić je iznela teže pjesme: Kobni dar,
Vlaška magija, Horna i horde
Anka Stanojčić: riječ čitatelja
Za kraj smo zasladili: pjesmu "Greh u Kalambaki"
kazivala je Svetlana Joksimović
Olga Marković je nadahnuto iznijela pjesmu
"Kako su je ostavljali"
Knez pevajući
Beg ćuteći
Kralj plašeći
Baron pišući
Vojvoda šapćući
Šah milujući
Princ plačući
Sultan ljubeći
Knjaz mucajući
Lord darujući
Despot mučeći
Kan mazeći
Car viseći.
I svi odlazeći rekli:
Volim te.
Tko bi najbolje iznio pjesmu koja opisuje samu autoricu?
Slađana Belko, naravno.
Nije bilo lako doći do knjige, svi su željeli saznati
što se krije među koricama knjige „MALINE U FLANELU“
Post je objavljen 11.09.2019. u 07:01 sati.