Let lastavica

26.04.2019., petak

BKK

Društvo književnika Beograda objavljuje dva časopisa. Prvi je namijenjen angažiranoj književnosti, satiri, aforizmima, i to je "Beogradski balkanski trougao". Drugi je namijenjen "standardnoj" prozi i poeziji, "Beogradski krug kredom". Broj šest predvodi Anka Stanojčić. Umjesto fotografije, na naslovnici je crtež Ljilje Lambić. Anka Stanojčić je čitala: "Priča crvenih cipelica" i "Crvena kugla". Priča crvenih cipelica Obućar nas je pravio s mnogo ljubavi. Znao je da ona voli baš takve, elegantne, jednostavne, udobne crvene cipelice i namenio ih je njoj za rođendan. Raznežila se kad nas je uzela u ruke, zagledala sa svih strana, bojažljivo obula i oduševila se: „Kako su udobne! Kako su lepe! ” I odmah je iskombinovala sve prema nama, morala je crvena tašna da se nađe, crvena bluza, crveni nakit... sve uz nas, da nam ništa ne kvari sklad i lepotu! U svim svečanijim zgodama obukla bi svoj crnocrveni komplet i obula nas. Pojavila bi se u društvu i muškarci bi uzdahnuli. Verujemo da su i nas primetili, ne samo njen šarm, osmeh koji pleni, njene blistave oči. Kad bi je omiljeni partner zavrteo u ritmu bečkog valcera, ona bi zasijala, a mi smo se srećno vrtele po parketu. Niko nije umeo lepše da pleše s njom, nikoga ona nije više volela... a mi smo znale, kad bi nas osmehnuto obuvala, da će videti njega. Nismo se ljutile ni kad bi nas ponekad izula, kad bi odbacila i druge delove svoje crnocrvene kombinacije, kad bi bila s njim. Znale smo da će nas posle još srećnija obuti. Ne znamo gde sve nismo bile, koje smo lepe gradove obišle, gde smo je sve nosile. Ako joj treba obuća za ceo dan u kojoj se noge ne umaraju, bira nas i kompletira sve prema nama. Ali vreme je prolazilo i mi smo postajale sve starije, oštećene, neravnomerne crvene boje. Žalila je za našim starim sjajem i na komentar: „Sve ti je lepo, samo su ti cipelice stare!”, odgovorila bi: „Nema lepših!”. I sada smo u njenom ormariću, čuva nas za posebne trenutke. Ne obuva nas često, jer je svako nošenje podseća na njega. A on je više ne vrti u najlepšim valcerima i ne šeta s njom lepim gradovima. S anđelima pleše večni valcer. Zatim se predstavio Ljubomir Vujović svojom inspirativnom poezijom. UVEK NOVA Da te nisam sreo Ne bih znao da je nebo podnožje visina Da su ljubavni vrhovi najteže osvojivi Slutio ne bih da je čežnja bezdan svih dubina Da su radost i tuga tako lako spojivi Ne bih znao da je sreća bezmerje svih mera Da se čitav kosmos nežnošću poklanja Da je nada bića biću nade vera Ne bih znao da i snovi žive kada život sanja Da te nisam sreo Ne bih znao da i sunce noću bdije Da je ljubav večna kada se dariva Dok promiče kroz vreme i uzdasima vije Ostajući ista uvek nova biva Stanko Janjušević, poznati slikar, kandidat je za Nagradu grada Beograda s prvom knjigom "Dodir Neba". Mirjana Hnilička je kandidat za Nagradu grada Beograda sa dve knjige, "Barbara" i "Sinki priče". Do kraja čitanja izabrane sinki priče niko nije pogodio o čemu se radi :) Ivan Petrović nas je opet zaintrigirao svojim stihovima: SUNCELOVAC Ulovih Sunce, u čaši od vina, Krik galeba silno more zatalasa. Ne traži sreću, ni za kćer, ni sina Ni u Atlantidi ti ne traži spasa. Zarobljeno sunce u čaši se vrca, Dok rukama lomim vrčeve od žada, Kopljanici drže mačeve kraj srca, A Sunce se bekstvu još iz čaše nada. Ja ga čvrsto držim u šakama svojim, Ali uzbuđenje opet dušom vlada, Ovo sunce ne dam, da se meša s tvojim, Već od drugog Sunca ti potraži hlada. Kapiju od snova zabravio neko, U inatu našem pobednika nema. Zato pustih Sunce neka ide preko, Neka još bude pesnicima tema. Za lovinom svojom gledo sam izgubljen: Zaljubljen bejah... ali ne i ljubljen... Jelena Brenjo nam se blistavo predstavila pričom "Rasprodaja" Ljilja Lambić čitala je za bolesnog Petronija Šimšića Doviđenja do sljedećeg okupljanja u Društvu književnika Beograda, do promocije knjige "Violinski ključ" Sime Vasića.

- 06:11 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (22) - Isprintaj - #