Pravilo bloga
Ne dozvoljavam vrijeđanje
ni mene ni drugih osoba.
Takve komentare brišem.
Let lastavica
28.02.2017., utorak
Na ušću Jezave u Dunav
Smederevsku tvrđavu je podigao poslednji despot Srbije Đurađ
Branković, po njoj nazvan Smederevac, na ušću reke Jezave u
Dunav u drugoj četvrtini XV veka (od 1428.-1439 godine).
Cela tvrđava je podignuta za 11 godina. Tvrđava je po svom tipu
klasično vodeno (opkoljena je Dunavom i Jezavom, a sa juga veštačkim
šancem koji povezuje dve reke) ravničarsko utvrđenje što je čini
jedinstvenom u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi, a za uzor prilikom
gradnje uzet je Carigrad i njegovi bedemi.
Po želji mecabg, ušetaćemo u tvrđavu.
Prema svojoj površini od 10ha 41a 14m2˛ (11,3272ha prema merenjima
iz 1975. godine bez spoljašnjeg bedema i kula odnosno 14.5ha sa njima),
predstavlja jednu od najvećih tvrđava u Evropi i najveću tog tipa.
Ima osnovu raznokrakog trougla (550m x 502m x 400m u čijem je
severnom temenu je smešten manji raznokraki trougao koji formira tzv.
Mali Grad, dok ostatak utvrđenja čini tzv. Veliki grad.
Snaga smederevskih bedema pokazala se prilikom osmanlijskih opsada,
da bi ih Osmanlije konačno osvojile predajom grada bez borbe 1459.
godine, što je predstavljalo i formalni kraj despotovine Srbije. Sjajan
dizajn utvrđenja može se videti na osnovu činjenice da na njoj, od
okončanja srpske gradnje sredinom XV veka i osmanlijskog dodavanja
četiri artiljerijske kule 1480. godine, nije učinjena nikakva prepravka sve
do kraja njene vojne upotrebe u drugoj polovini XIX veka, nakon što je,
sa još nekoliko utvrđenja, 1867. godine predata knezu Srbije Mihailu
Obrenoviću.
Tvrđava je pretrpela značajna razaranja tokom svetskih ratova od
bombardovanja i eksplozija, ali je i pored toga zadržala svoju
monumentalnost.
Danas je Veliki grad mahom u ruševinama i izložen zubu vremena, dok
su na prostoru Malog Grada izvedeni konzervatorski i restauratorski radovi
čime mu je donekle vraćen pređašnji izgled.
Cela tvrđava se od 1946. godine nalazi pod zaštitom države.
Poslednji autentični srednjovekovni srpski dvor, Mali grad je često
poprište kulturnih i sportskih manifestacija, a tokom Smederevske
jeseni on postaje kulturna prestonica Smedereva i mesto
održavanja mnogobrojnih predstava i koncerata.
Kakav li pogled imaju smederevski golubovi odozgo?
Ovog puta način putovanja se razlikuje, ima nas manje, idemo
redovnim autobusom.
Prolazimo pored rodnog mesta mojih sinova,
vesele zgrade levo.
Stižemo u Smederevo nakon 70 minuta udobne vožnje.
Centralni trg je na dva minuta hoda
Kafa nam sledi u gradskoj kafani "Grand"
Obilazimo muzej i smederevsku tvrđavu, o čemu ću posebno pričati.
Pešice nas vodič Jovica vodi do starog smederevskog groblja.
Tu se desno nalazi kapela Dine Mančića,
smederevskog mecene.
Pravo je spomen kosturnica žrtava eksplozije iz 1941, koju je radio
Aleksandar Deroko.
Levo je stara crkva, rađena na rimskoj nekropoli u 15.veku,
sa solidno očuvanim živopisom (freskama) iz 17.veka.
Iznad Uspenja Bogorodice prikazana je freska slavljenja Gospoda,
jedinstvena predstava.
Pored stare crkve je grob Dimitrija Davidovića. Otac srpskog novinarstva,
ministar prosvete u vreme Miloša Obrenovića, napisao je suviše napredan
Sretenjski ustav, na snazi samo 55 dana, oboren uz pomoć velikih sila.
Male vinarije se predstavljanju u velikoj buradi iz nekadašnjeg
vinarskog giganta „Godomin“.
...pa ćemo proći pored smederevske gimnazije, osnovane 1871.
...da bismo videli Karađorđev dud. Tu je Karađorđe primio ključeve
grada Smedereva 21.11.1805. u I srpskom ustanku.
Stari dud pamti preko 200 godina...
Prodajem “stojadina” u delovima.
Pogledati od Kragujevca do Niša.
Ovoliki neuspesi. Pa, to još nikome nije uspelo!
Sastali se najviđeniji Crnogorci da izglasaju radnu nedelju.
Kad su se nekako dogovorili, zapisničar pročita zaključke:
– Poneđeljak – odmor od vikenda
– Utorak – priprema za rad
– Srijeda – radni dan
– Četvrtak – odmor od rada
– Petak – priprema za vikend
– Subota i neđelja – vikend.
Pošto je pročitao, digne ruku jedan od učesnika i zapita:
– A hoće li svaka srijeda bit' radna?
Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih:
mi smo lenštine.
Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi
Mnogo je zabrljao.
Ne gine mu zatvor ili - neka ambasada
Ulazi Mujo u kafanu i vikne na sav glas:
-Ljudi, dobio sam tri sina! Dok je moja žena bila trudna,
čitala je "Tri musketara"!
Na to se oglasi Haso:
-Odo' ja kući, moja žena čita "Alibabu i 40 razbojnika".
Zatekne Mujo ženu u krevetu s drugim i počne da viče i da
je vređa, a Fata će smireno:
- Pazi šta govoriš u prisustvu mog advokata.
Babica plavuši:- Dušo, rodila si prelepe blizance, zašto plačeš?
Plavuša: -Ne znam ko je otac drugom detetu!
Otišao muž u mesaru i kupio mozak. Pita ga žena šta će mu to.
-Eto da ga jedeš, možda ti se primi!.
Posle par dana ode žena u mesaru i kupi bele bubrege (testise).
-Danas ti spremam gulaš od belih bubrega. Možda ti se prime!
Imam lud da sam papir!
Prodajem padobran - nikada otvaran, korišćen jednom.
Volim kad poštar donese nešto lepo. Za dva dana pozvonio je dvaput,
prvo je doneo dve knjige drage blogerke Kristine Plavšić iz Novog Grada.
Zatim je stigao paketić iz Japana, iznenađenje mog sina. On redovno
poručuje japanske gulozarije. U nekoj od prethodnih nabavki jako su
mi se dopale japanske karamele s bademom. Ovaj paketić sin je
namenio mami, da se valjano zasladi.
Tako će ovi dani biti slatki, sa knjigama divne poezije i japanskim
karamelama. Čime vi zaslađujete svoje dane?
Punih 13 godina održava se turistička kulinarska manifestacija
"Hvarski Dani u Šaranu" u zemunskom restoranu "Šaran".
Sa Hvara dođe ekipa restorana "Kod Kapetana" sa svojim
najboljim kuvarom.
Sa Hvara stigne i sve što je potrebno za ovu manifestaciju:
sveža riba, morski plodovi, salate, školjke, rakovi, masline i začini.
Lako predjelo je pašteta od ribe
A sad da izaberemo glavno jelo
Da li je bolji kotlet grdobe na žaru sa prelivom od suvog paradajza
ili file brancina na način kapetana (sa kozicama) ili filet mola u pršutu
filovan kozicama? Sva tri jela servirana zajedno.
Trilema se rješava polako i temeljito.
A za zasladiti, odakle da počnemo?
Ipak pijane smokve u prošeku i čokoladi
i rožada.
Pa doviđenja, do narednih Hvarskih dana i narednog praznika najbolje
kuhinje!
Danas biram misli drugih ljudi, one koje su me dotakle.
Fizički odraz u ogledalu nije toliko bitan. Važno je živjeti tako
da se uvijek možemo pogledati u ogledalo.
(M.K.)
Ako ti je neko potreban, nikada nemoj vjerovati da ga nema.
Bit će uvijek tu kada ga pozoveš...
(M.K)
Nikada nemoj da unaprijed mnogo očekuješ. Ako onda
kojim slučajem dobiješ više, radost će biti mnogo veća.
I dobro je kada se na vrijeme razočaraš.
Tragično je kada se to prekasno desi
(M.K)
Kada se nit prekine, uvijek se može ponovo svezati i biti
ponovo jaka. Treba samo da znaš da čvor uvijek ostaje.
(M.K)
Nije važno da li žena razume muškarca ako razume sebe.
Tada će razumeti i njega a samim tim i on nju
(A.L.)
Bolje je pokušati voleti i ne uspeti nego ne voleti uopšte.
(A.S:)
Najstariji skadarlijski restoran "Dva bela goluba" smešten je u predvorju
boemske Skadarlije i predstavlja idealan spoj tradicije i kvaliteta. Prijatan
ambijent i bogata ponuda, obojena zvucima starogradske muzike privlači
godinama dosta gostiju, pa se i izletnici dve godine ovde okupljaju zimi,
kad manje putuju.
Na meniju je svakodnevno prisutan asortiman jela domaće
i internacionalne kuhinje.
Dva Bela Goluba (DBG) je arhitektonski uredio Uglješa Bogunović, krasili
gosti kao što su poznate ličnosti iz sveta estrade, glume, politike kao i neki
poznati državnici a najviše putnici namernici koji su se osećali kao kod svoje
kuće. Slike na zidovima koje je naslikao Momo Kapor, pisac i živopisac,
predstavljaju današnji prepoznatljiv znak ovog renomiranog restorana.
Restitucijom je restoran vraćen vlasnicima, koji će mu, na
našu žalost, promeniti izgled i namenu. Tako je poslednje
okupljanje pod krilima dva bela goluba prošlo veselo, ali
i s malo sete.
Dođe Perica kući iz škole sa torbom punom jabuka.
Pita ga otac:- Odakle ti te jabuke?
- Od komšije Pere.
- Da li on zna za to?
- Da. Trčao je za mnom sve do kuće
Mladi bračni par intelektualaca otišao na rad u Afriku, pa nakon
godinu dana sin piše majci...
-Draga mama, javljam ti radosnu vest. Postala si baka. Moja
Draga je rodila prekrasnog sinčića, čiju ti sliku šaljem. Mali je
dosta tamne puti i ima lepu kovrdžavu kosu, ali to je zato što
Draga nije imala dovoljno mleka, pa ga je dojila crnkinja,
zbog čega je poprimio i neka obeležja stanovnika ovog podneblja...
Uskoro stiže i majčin odgovor: -Dragi sine, ne mogu ti reći koliko
sam srećna što sam postala baka tako lepog unučeta.
Čestitam ti! A što se mleka tiče, kad bolje razmislim, nisam ga ni
ja imala dovoljno, pa sam te morala hraniti kravljim mlekom.
Možda si zbog toga postao takav vo.
Sherlock Holmes i Dr Watson su na kampovanju. Nakon obilne
večere i boce dobrog vina, zavlače se u vreće za spavanje u svom
šatoru i tonu u san. Nakon nekoliko sati, Holmes se budi i odmah
protresa svog kolegu.
"Watson, molim Vas, pogledajte nebo i recite mi šta vidite!.
Watson:-Vidim milione i milione zvezda
Sherlock Holmes:-Šta iz toga zaključujete?
Watson:-"Astronomski, to mi kaže da postoje milioni galaksija,
možda i milijarde planeta. Astrološki, primećujem da je Saturn
u Lavu. Vremenski, zaključujem da je otprilike 3 sata ujutru.
Teološki,vidim da je Bog svemoćan, a mi smo mali i beznačajni.
Meteorološki, mislim da ćemo sutra imati divan dan. A Vi,
Holmes, šta Vi zaključujete?-"
-Watsone, zaključujem da ste Vi kreten, jer očigledno je da su
nam maznuli šator!-"
U cik zore, oko 4 sata ujutro, ustane Mujo, probudi Fatu i reče joj:
-Ajde, bona, spremi mi ruksak, idem na pecanje!
Ona mu spremi i isprati ga do vrata, pa se vrati nazad u krevet.
Mujo je oko pola sata pokušavao da upali auto, ali nije uspio.
Odustane on od pecanja i vrati se u kuću, raspremi se i polako
se uvuče u krevet. Na to će Fata:
- Jel' 'ladno vani?
- Jest' vala.
- A onaj moj blento otiš'o na pecanje!
Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu:
otvorio bi fabriku - idiota.
U kafiću pita Mujo:
- Je l' gledaš ti u šolju?
A Haso odgovori:
-Ne, ja odmah povučem vodu.
Slavljenik:– Dragi gosti, eve ja sas moju ženu dvajespet godine…
Kum ga ispravlja:– Sa mojom ženom.
Slavljenik:– K’o što rek’o, dvajespet godine sas ovu moju ženu…
Kum ispravljač (nervozno):– Sa mojom ženom bre!
Slavljenik:– Lele kume što si dosadan. Sas tvoju devet,
a sas moju dvajespet..
Momak u apoteci pita apotekarku:
- Imate li kondome s ukusom maline?
- Nemamo.
- A s ukusom ananasa?
- Nemamo.
- A s ukusom jagode?
- Nemamo.
- A s ukusom jabuke?
- Nemamo.
Deda iz reda sa strane:
-Alo momak, oš' ti j...t' il' praviš kompot?
Pitali Zagorca koliko on mora popiti da bi imao 2 promila
alkohola u krvi.
Zagorac se malo zamisli:
- A jedno dva dana niš´...
Kako reagujete ako dobijete neopravdanu optužbu?
Znate da nešto niste uradili, ali je neko rekao nekome da je video to i to i dobili
ste po nosu. Nije važno da li je video i iz koje je namere referisano. Bitno je da
ste dobili po nosu. I kad ste pobili optužbu, niste dobili izvinjenje, nego samo
zadovoljstvo što verovatno nije tako kako je glasila optužba.
Ako se ljutite, ispada da ste krivi.
Ako besnite, svakako je u pravu neko ko je neopravdano optužio. Tako ispada.
Ako plačete, ispada da ste slabi.
A ja sam samo tužna što se to uopšte dogodilo. Što su optužba i presuda
mogle pasti, bez prava žalbe. Kako se ljudi lako kockaju sa poverenjem, kako
lako podrazumevaju iskrenost... Shvataju li da se nit poverenja lako tanji,
kako se opušteno ćaskanje lako pretvara u tišinu, u ćutanje koje zveči i
galami bučnije od tornada?
Studentski trg je najstariji gradski trg u Beogradu i zauzima prostor između
ulice Vase Čarapića i Uzun-Mirkove. U okviru Studentskog trga se nalazi
i Univerzitetski park. Prepoznatljivost trgu daje Kapetan-Mišino zdanje,
koje je bilo i ostalo simbol ovog trga. Taj objekat danas koristi Rektorat
Univerziteta u Beogradu.
Spomenik Josifu Pančiću je ovde podignut 1897.
Spomenik Dositeju Obradoviću je prenet 1930.
Spomenik Jovanu Cvijiću otkriven je 1953. godine
Odavde se lakom šetnjom stiže u Skadarliju,
carstvo hedonizma i dobre muzike.
Pre više godina prikazivao se sjajan film “Ta divna stvorenja”, o životu
životinja u Africi. U to vreme dođe mi dever, koji je veoma mnogo pušio
i enormno mnogo pio. I reče mi: “Znaš li da više ne pušim?”
“Nemoguće” odgovorih. Nisam verovala da se ikad može odreći
ijedne od svoje dve štetne navike.
“Jesi li gledala film “Ta divna stvorenja?”, zapita me.
“Jesam.”
“I u njemu pamtiš scenu u kojoj prezrele i prevrele bobice s drveta
padaju na tlo, životinje ih jedu i dobijaju sve znake pijanstva kao i ljudi,
jer su bobice pune alkohola. Majmuni se pijani valjaju. Gledao sam
film pet puta.”
“Toliko te fascinirao?”
“Da. Video sam da i životinje mogu biti pijane. Znači, pijanstvo je
prirodno. Ali ni posle pet gledanja nisam našao ni najmanju scenu u
kojoj neka životinja puši. Znači, pušenje nije prirodno!”
Bilo je pitanja na Nisinom blogu o načinu prekida pušenja.
Meni je ovo jedna od najlepših istinitih priča na tu temu.
Jednom su se sreli, jer je on učinio nemoguće da bi se to desilo. A posle,
nikako da im se putevi sastave. Žive prilično daleko jedno od drugoga.
Ako ona putuje na jug, on baš putuje na sever. Ako mu se javi sa zapada,
on je stigao na istok. Kad mu napiše da dolazi u neki grad, on će doći
za nedelju dana, kad ona ode. I tako se uporno mimoilaze godinama.
A mnogo im znači što su stalno u kontaktu mislima i rečima. Veze
dolaze i prolaze, a oni opstaju, u platonskom obliku.
Kad se nađu na 100 km blizine, srešće se, rekao je. I onda joj se
javio da nadleće more baš tamo gde je ona. Sad će, za pola sata.
„Evo, mašem ti krilima!“
I ona je stvarno videla mali avion tankog traga na nebu kako pravi
luping i nastavlja let prema Dubrovniku.
Da, bili su u okviru 100 km, ali jedno na zemlji, drugo na nebu...
Smejao se rođendanima, naročito radosti koju sam ulagala u
svaki svoj rođendan. Rekao bi: "Smešno je što se ljudi raduju
rođendanu, kad su godinu dana stariji! "
Govorila sam mu da se svakom danu treba radovati kao da
je poslednji, i svakom rođendanu izistinski, jer je jedini naš lični datum. Ali on je imao strah od starosti, od nesposobnosti,
gubitka lepote... Nije voleo poklone, nije im se radovao, jer mu
je prva asocijacija bila da treba da ih vrati, a nije voleo da
razmišlja šta bi ta osoba volela da dobije... Nije razumeo
radost s kojom biram poklon nekoj osobi baš za nju, smišljajući
čime bih je mogla obradovati. Nije umeo da se raduje tako običnim
svakodnevnim stvarima. Umeo je da uživa u pesmi, plesu, o, da,
u druženjima gde je bio kralj... ali, eto, plašio se rođendana.
No život je najbolji režiser, sve nam pojasni kad dođe vreme
i stavi kockice na svoje mesto. Razboleo se, medicina mu je
dala nekoliko godina više, i za to vreme veoma se radovao
svakom rođendanu i poklonima, osećajući se živim i ne znajući
da li će dočekati sledeći.
Sada više ne slavi rođendane i ne boji ih se. U nekom svetu
samo za plesače verovatno pleše najlepši valcer...
vreme tamo nema nikakvu vrednost...
(Povod za ponavljanje priče je obećanje Nisi. Gledajmo
svoja posla, a vreme neka gleda svoje! Ispunimo lepotom
svaki svoj trenutak i život onda traje mnogo duže!)
Žena sa detetom ulazi u ordinaciju i sa vrata pita lekara:
- Šta da radim doktore, dete mi ima zatvor?
- Kada ga stavite na nošu, pokažite mu fotografiju Vuka Draškovica.
Sutradan dolazi ista žena i uplašeno kaže:
- Doktore, dete mi sada ima proliv!
- Jeste li mu pokazali Vukovu sliku?
- Paaa, nisam baš imala Vukovu, pa sam mu pokazala Vučićevu sliku.
A lekar se uhvati za glavu i kaže:
- Pobogu gospođo, dali ste mu dozu za odrasle!
Nekad smo imali događanje naroda.
Danas imamo zamajavanje naroda...
Jedan zaljubljeni par dolazi kod psihijatra.
“Gospodine doktore, možete li nas posmatrati dok vodimo ljubav?”
Psihijatar je iznenađen, ali ipak pristaje na zahtev pacijenata.
Nakon što je par završio “seksanje”, psihijatar ih ohrabruje rečima:
”Pa, seks vam je super!" i naplati 80 evra.
Na insistiranje pacijenata, isti akteri dolaze kod pomenutog psihijatra
dva puta nedeljno, vode ljubav i napuste njegovu ordinaciju.
Posle izvesnog vremena, psihijatar ih konačno upita:”Oprostite,
ali šta vi zapravo pokušavate rešiti u pogledu vašeg seksa?”
“Ništa,” odgovori muškarac. “Ona je udata, pa ne možemo kod nje.
Ja sam takođe u braku, pa ne možemo ni kod mene u mom stanu.
U hotelu “Holidej in” soba košta 200 evra, a u Hiltonu 360 evra.
U vašoj ordinaciji imamo:
1.- dobar alibi;
2.- cena je 80 evra i
3.- zdravstveno osiguranje nam vraća 67,5 evra.
Imamo najviši privredni rast u Evropi.
I to sve zahvaljujući inventivnosti i mašti našeg premijera.
Kloniraćemo vođu.
Malo je jedan vuk na ovolike ovce
Sastali se kumovi pa divane.
- Neki dan predložim ženi da se igramo doktora. Po faci nije bila
baš oduševljena.
- I kako je bilo?
- Prvo sam pred vratima čekao dva sata... pa, kad sam
ušao, zakazala me za šest meseci.
- I?
- Ništa, otišao sam privatno i platio.
Zašto samo 10% ljudi ide u raj?
- Kad bi ih išlo više, to bi bio pakao!
Direktor i sekretarica škole otišli su zajedno na službeni
ručak, na kojem je bilo glavno jelo specijalitet od puževa.
Drugi dan sekretarica objašnjava blagajnici:
- Naš direktor zaista ništa ne zna. Ma znaš li ti da je on
jeo puževe zajedno s kućicama?
Za to vreme direktor škole objašnjava kućnom majstoru:
- Naša sekretarica je strašno napaljena. Celo vreme ručka
me je gledala u oči, udarala me nogom pod stolom i šaptala:
"Izvadi ga! Izvadi ga!"
Ako niste zadovoljni sobom...
Idite u predsoblje.
Zašto je Hitler umro?
Stigao mu je račun za gas.
Momak pita devojku u koju je nesrećno zaljubljen duže vreme:
-Reci mi iskreno, kakve su moje šanse kod tebe?
-Pa, eto, drugi si po redu.
-A ko je prvi?
-Bilo ko.
U spotu učestvuju tada mladi makarski Galebovi, daleke 1964.
Ko bi rekao da je Makarska ovako izgledala (dve godine nakon
katastrofalnog zemljotresa), dok sam u njoj završavala osnovnu
školu? Znam ko se još seća, javiće se!
Od 15. godine, ples mi je jedna od najvećih radosti. Provela sam pet
srećnih godina u renomiranoj plesnoj školi "Natalija i Ivica". Onda su
se neke osnovne postavke promenile, uništen je pozitivni duh grupe
i napustila sam školu. Ono izvan škole nije mi bilo dovoljno.
I evo nas opet na okupu, stari plesni drugari i nova lica, svi u jednom
zajedničkom cilju, da se uz našeg Baneta, vrsnog trenera koji zna
preneti savršeni ritam i korake, ali pre svega radost plesa, uz mnogo
smeha opustimo i zaboravimo na sve probleme dok plešemo.
Ples je savršena antistres preventiva i najbolja fizikalna terapija.
Brak se raspao na samom početku, dvogodišnja devojčica je ostala s njom,
tata se izgubio u vidu lastinog repa. Morala je raditi, pa je dete bilo više kod
bake i deke nego kod nje. Nije se nameravala ponovo udavati, razočarenja
joj je bilo dosta, ali se iznenada pojavio On, gospodin najvišeg ranga, koji
se brzo zagledao u nju i osvojio je izuzetnom inteligencijom i manirima.
Nakon nekog vremena vrlo originalno ju je zaprosio, pitajući je koje prezime
da joj napiše pri prijavi rada za neki kongres... Rekla je, dodaće svom
prezimenu njegovo.
I dok su se liftom peli u njihov novi dom, devojčica, On i Ona, diskretno
mu je dala do znanja da bi mogao reći kako da ga dete zove. A on se
okrenuo petogodišnjoj devojčici i s puno poštovanja je zapitao:
„Mila, kako bi ti htela da me zoveš?"
„Tata!“ odgovorila je malena, nasmešivši se.
I bio je njen najbolji i jedini tata kojeg je poznavala.
Meni najdraži dvor u Beogradu je Konak kneginje Ljubice. Zbog
svog istorijskog i arhiktektonskog značaja konak ima status spomenika
kulture od izuzetnog značaja.
Konak je jedan od najreprezentativnijih sačuvanih primera građanske
arhitekture prve polovine 19. veka u Beogradu. Građen je u periodu
od 1829-1830. godine. Prema zamisli kneza Miloša, trebalo je da ima
dvojaku namenu, da bude stan njegove porodice, kneginje Ljubice
i sinova Milana i Mihaila, kasnijih srpskih knezova, a u isto vreme i dvor
za rezidenciju. Izgrađen je po idejama i pod nadzorom Hadži-Nikole
Živkovića, pionira srpskog neimarstva.
Konak kneginje Ljubice smešten je u slobodni prostor, u centar velike
bašte, prvobitno ograđen visokim zidom, kao i ostale građevine ovog tipa
i okružen zelenilom. Imao je spoljašnje dvorište u koje se ulazilo kroz
kolsku kapiju, kao i prostranu unutrašnju baštu prema Kosančićevom vencu.
Glavnom fasadom, kojom dominira erker divanhane, Konak je okrenut
prema reci Savi.
Konak kneza Miloša u Topčideru je konak koji je za Miloša Obrenovića
podignut 1831. godine do 1834. godine, kao centralna građevina
reprezentativnog dvorskog kompleksa u Topčideru. Gradili su ga poznati
neimari Janja Mihailović i Nikola Đorđević pod nadzorom glavnog
kneževog neimara, Hadži-Nikole Živkovića. Njegova gradnja predstavljala je
jedan od neophodnih vidova ispoljavanja upravo stečene autonomije
u obavljanju i odvijanju društvenog života i javnih funkcija Srbije, u
odnosu na prethodnu Otomansku vladavinu. U njemu je svoje
poslednje dane života proveo knez Miloš Obrenović za vreme svoje
druge vladavine 1859-1860. godine.
Ispred ovog zdanja je jedan od najstarijih i najlepših platana u Evropi,
zaštićen kao prirodna retkost (ima više od 160 godina).
Kraljevski dvor na Dedinju izgrađen je u periodu 1924-1929. godine
ličnim sredstvima i po nalogu Nj.V. Kralja Aleksandra I. Kraljevski Dvor
je bio dom Kralja Aleksandra I i Kralja Petra II. Danas je to dom
Prestolonaslednika Aleksandra II i njegove porodice.
Projektanti su bili arh. Živojin Nikolić i akademik Nikolaj Krasnov sa
Kraljevske akademije. To je velika i reprezentativna vila od belog
kamena u srpsko-vizantijskom stilu. U njenom sastavu je i Dvorska
kapela posvećena Sv. Apostolu Andreju Prvozvanom, koji je zaštitnik
i Krsna Slava Kraljevskog Doma, i koja je sagrađena po uzoru na
crkvu manastira Sv. Andreja na Tresci, zadužbinu Kralja Vukašina.
Oko Dvora su podignute pergole, parkovske terase, bazeni, paviljon
i koncertna terasa. Iz Dvora koji je na grebenu brda, pruža se
veličanstven pogled na Dedinje, Košutnjačku šumu, Topčider i Avalu.
Beli dvor je poznatiji, no manje reprezentativan od Kraljevskog dvora.
Ada Ciganlija je izduženo rečno ostrvo nastalo na četvrtom kilometru Save od
Ušća u Dunav. Naziv Ciganlija bi mogao predstavljati toponim keltskih reči
„singa" i „lia", koje znače ostrvo i podvodno zemljište. Naziv je dočaravao
promenljivost vodostaja Save. Pri niskom to je bila Singa, pri visokom Lia.
„Singalija" se vremenom pretvorilo u Ciganlija. Knez Miloš Obrenović je 1821.
godine, ostrvo proglasio za državno i narodno dobro, a tako je i ostalo.
Potreba da se na Adi Ciganliji uredi najveća velegradska plaža, učinila je
da Savsko jezero postane višenamensko. Koristi se za sport i rekreaciju.
Na njemu se mnogo puta okupilo više od 300.000 kupača, a održano je
na stotine državnih i međunarodnih takmičenja u sportovima na vodi.
Zato je sinonim za Adu - Beogradsko more.
Kupalište je jedno od najvećih i najbezbednijih u Evropi, po zvaničnim
statistikama. Neočekivano lep dan izmamio je šetače na Adu.
Izmedju jezera i 7,5 kilometara duge, osvetljene šetačke staze, kojom je
okruženo, prostire se šljunkovita plaža. Ovaj ceo krug smo obišli sa
pogledom na zaleđeno jezero. Vrlo prijatna i korisna šetnja.
Šlag na tortu priredila nam je duga kod centralnog vodoskoka.
Srela se dva prijatelja i jedan pita ovog drugog:
-Šta ima kod tebe u firmi?
-Ma, tražimo novog blagajnika.
-Pa zar niste pre mjesec dana primili novog blagajnika?
-Jesmo, upravo njega i tražimo!
Pita Mujo Hasu:
-Zašto bolan sjediš na prozoru dok tvoja žena pjeva?
-Da ne pomisle ljudi da je tučem!
Učiteljica pita malog Pericu:
-Perice, šta daje ovca?
-Vunu.
-Šta daje kokoška?
-Jaja.
-A šta daje krava?
-Domaći zadatak.
Na adresu jedne javne kuće došla je opomena iz Elektrodistribucije zbog
više neplaćenih računa:
"Molimo Vas da u najkraćem roku izmirite Vaša dugovanja prema nama.
U obzir dolazi i kompenzacija!"
Srela se dva Ciganina na vašaru u Šapcu, pa će jedan:
- Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno!
Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku!
- Joj brate, kol'ko su ti ukrali?
- Četrnes novčanika, brate!
-Dragi, čini mi se, da se karburator napunio vodom.
- Jel ti znaš uopšte gde se nalazi karburator?
- Pa znam, u autu!
- A gde je auto?
- U Jezeru!
Telefon zvoni kasno u noć. Muž će ženi:
-Ako je za mene, kaži da nisam kući.
Žena odgovara na poziv: -On je kod kuće.
Muž: -Ma šta ti je?!
Žena: -Za mene je!
Jedan advokat ulazi u avion i smeštaju ga na sedište pored Muje.
Odmjerava on Muju, misli sebi, gle, priprosta seljačina, hajde da
se malo zabavim i ubijem vreme. Pita on Muju:
– Hajde da malo ubijemo vrijeme, pa da igramo neku igru?
Mujo:– Ma, umoran sam…
Advokat ga nagovara:– Ajde ovako: Ja tebe pitam nešto, ako ne znaš,
ti platiš meni 5 evra, a ako ja ne znam,ja platim tebi 500 evra!
Mujo ga zbunjeno pogleda i ispali kao iz topa:– Ajde!
Pita advokat:– Kolika je udaljenost od Zemlje do Meseca?
Mujo odmah izvadi 5 eura:– Ne znam.
Advokat se nasmeje:– Hajde sad pitaj ti mene!
Mujo se malo zamisli:– Šta ide uzbrdo s tri noge, a nizbrdo sa četiri?
Advokat misli… Otvara laptop, pa po Googlu, pa nazove par frendova…
Niko ne zna.Prošlo sat vremena, ništa nije našao pa izvadi novčanicu
od 500 evra i daje Muji. Mujo uzme pare i nastavi spavati.
Advokatu đavo ne da mira, razmišlja i dalje.
Napokon ne može više izdržati pa probudi Muju:
– Pa dobro, šta to ide uzbrdo s tri noge, a nizbrdo sa četiri?
Mujo mu da 5 evra i kaže:– Ne znam!
Pita muž ženu:- Draga, jesam li ti ja prvi sa kojim si spavala?
A ona će njemu:- Da, dragi prvi si. Sa drugima sam bila budna
celu noć.
Ide Mujo Mostarom i vidi Tarzana kako se sprema da skoči sa mosta u Neretvu.
- Nemoj skakat' majke ti, ima kod nas dolje puno školjki!
-Ja sam Tarzan, kralj svih životinja i ne bojim se ni lavova, ni tigrova,
ni krokodila, pa ni tih vaših školjki!
Reče to Tarzan, skoči, napravi dvostruki salto i ne izranja 5 minuta.
Izlazi sav krvav i pita Muju:- Je li, kakve su vam to školjke tamo dole?
- Pa, imaš dvije od Fiće, jednu od Lade...
Kako se u Crnoj Gori kaže čobanin?
Direktor stada.
Crnogorac prošao kroz crveno svetlo i zaustavlja ga policajac:
- Zar nisi video da je crveno?.
-Ama vidio sam ga, no nisam tebe vidio!
Perica piše pismeni iz matematike i učiteljica mu govori:
-Nadam se da te ovog puta neću uhvatiti u prepisivanju.
-I ja se nadam, učiteljice.
Pitali Cigu kako živi, a on će:
-Pa brate, nema struje, nema vode... nema šta nemam!
Vraćao se Perica kasno kući. Usput kupi u pekari burek.
Ide on tako ulicom kad se odjednom začuje nešto iz žbunja:
-Daj to 'vamo!
-Šta? Burek?
-Ma ne, ne, papir!
Danas obilazimo dvorce Vojvodine, one koje sam imala
zadovoljstvo da vidim.
Dvorac Damaskin u Hajdučici je zajedno sa parkom stavljen pod zaštitu
državekao spomenik kulture. Sagradio ga je Lazar Dunđerski 1911.i poklonio
ga u miraz svojoj ćerki Olgi.
Dvorac Bisingen je sagradio 1859. godine grof Đerđ Močonji na svom
imanju u Vlajkovcu. Udajom, 1888. godine, grofica Georgina Močonji
imanje i dvorac donosi u miraz poznatoj austrougarskoj plemićkoj
porodici Bisingen-Nipenburg. Porodica je imanje zadržala u svom posedu
do kraja Drugog svetskog rata, kada im je zakonom o nacionalizaciji
oduzet. Stari sjaj se samo nazire, dvorac plače za rekonstrukcijom.
Dvorac Danijel u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. godine.
Dvorac okružuje lep park sa retkim stablima raznih egzotičnih vrsta, koji
se prostire na nekoliko hektara. Nalazi se u blizini reke Brzave na izlazu
iz mesta Konak prema Vršcu. Danas je u njemu škola.
Dvorac Karačonji je u klasicističkom stilu izgradio Lajoš Karačonji
između 1842. i 1846. godine na svom imanju u Beodri (danas Novo
Miloševo). Bio bi prekrasan, kad bi ga obnovili!
Dvorac Dunđerskih u Kulpinu sagrađen je za plemićku porodicu
Stratimirović. Jedno vreme imanje je od Stratimirovića otkupio
Matej Semzo od Kamjonike, ali ga je 1889. godine prodao Lazaru
Dunđerskom.
Bezeredi, dvorac porodice Dunđerski u Čelarevu čini nekoliko
objekata smeštenih u prostranom parku po principu engleskih vrtova.
Na 60 kilometara severno od Beograda i svega 7 km od Zrenjanina,
u selu Ečka, nalazi se dvorac Kaštel Ečka, građen u engleskom stilu,
od 1816. do 1820. godine. Dvorac je podigla porodica Lazar, a na
svečanom otvaranju 29. 8. 1820. svirao je čuveni Franc List. Danas je
ovo staro zdanje potpuno renovirano i pretvoreno u objekat koji će
svojim gostima pružiti nezaboravan odmor u autentičnom ambijentu
inspirisanom aristokratskom prošlošću.
Dvorac Kaštel je izgrađen 1846. godine za plemićku porodicu Falcione.
Izgradnju dvorca je sproveo grof Arpad Falcione, a park oko zgrade je
završen tek 1870. godine kada je imanjem upravljao Arpad II Falcione.
Nalazi se na poljoprivrednom dobru "Panonija", u blizini mesta Bajša.
Malo je ljudi koji maštu mogu da pretvore u stvarnost. Jedan od tih
retkih bio je Bogdan Dunđerski, pripadnik najbogatije porodice u
Vojvodini s kraja XIX veka i početka XX veka. Na svom imanju,
koje se prostiralo na preko 2600 jutara zemlje, sagradio je, usred
ravnice, dvorac iz mašte, Fantast.
Dvorac Kapetanovo smešten je u Vojvodini, blizu mesta Stari Lec.
Za njegovo postojanje zaslužan je nekadašnji župan Botka Bela
koji ga je sagradio početkom XX veka, davne 1904. godine. Bio je
u vlasništvu nekoliko uglednih ljudi, a jedan od njih, po kome
je i dobio ime, bio je Milan Kapetanov. Naime, Kapetanov ga je
dobio kao miraz pri ženidbi sa ćerkom Franca Maja, jednog od
najbogatijih ljudi toga vremena. Uz dvorac je vezana zanimljiva
legenda o lepoj Emi i pramenovima plave kose u žitu...
Pena dvorac (Castelo da Pena) ili Pena palata (Palácio da Pena)
je jedno od sedam čuda Portugala. To je najstarija palata evropskog
romantizma. Nalazi se na UNESCO listi svetske kulturne baštine.
Portugalci je smatraju nacionalnom palatom. Ovaj krajnje neobičan
dvorac izranja iz zelene guste šume, podno plavog neba i belih oblaka,
obojen u žutu, ljubičastu i crvenu boju, ukrašen raznim skulpturama,
azulejos pločicama i ukrasima iz epoha manuelizma, gotike, baroka
i romantizma.
Dvorac Pena je izgrađen na litici, na vrhu brda iznad grada Sintra.
U daljini se vide Kaškaiš i Atlantik.
Glavni razlog što najveći broj turista posećuje gradić Figueras u
kopnenom delu Španije u provinciji Đirona u Kataloniji je slavni
dvorac, ustvari muzej-teatar Salvadora Dalija. Nakon što je
postigao svetski uspeh i obogatio se, Dali je kupio stari teatar
koji je decenijama propadao i pretvorio ga u muzej koji je glavna
turistička atrakcija Figuerasa. Posle muzeja Prado u Madridu,
ovo je najposećeniji muzej u Španiji.
Nastavljamo šetnju evropskim dvorcima, onima koje sam imala
zadovoljstvo da vidim. Za jedan ste manje čuli, za drugi više.
Zasladimo s dvorcem Korvin u oblasti Hacega u Rumuniji.
Očuvan je kao da je sada izgrađen, a gradnja je započeta 1409 godine,
sa karakterističnim odbrambenim kulama, gotskim tornjevima, pokretnim
mostovima i izreckanim zidinama. Bio je vlasništvo oca Sibinjanin Janka
(Janoš Hunjadi), nacionalnog heroja u borbama protiv Turaka u
Mađarskoj, u Rumuniji i u Srbiji.
Prošetajmo kroz dvorac Korvin.
Ima mnogo lepih detalja
Odigrati bluz u dvorcu Korvin, uz zvuke srednjovekovnog
instrumenta, među oklopima u vitrinama dvorca, bio je
poseban osećaj. Izletnici su ovekovečili taj ples :)
Moj mezimac je Castel Sant'Angelo u Rimu, koji je ustvari mauzolej cara
Hadrijana. Prilazimo mu preko mosta anđela, iznad reke Tibar.
Cilindrična građevina na kvadratnoj osnovi građena je od 135. do 139.
godine i nekoć je spolja bila obložena mermernim pločama.Tokom 10.
veka pretvoren je u tvrđavu, a u srednjem veku je pregrađivan i s
Vatikanom spojen dugim podzemnim hodnikom. U njemu je bio zatočen
Giordano Bruno.
S njegovih terasa pruža se divan pogled na Rim i dobija se sjajna
orijentacija o svemu što u Rimu treba videti. Zato obilazak Rima
treba započeti baš sa Castel Sant'Angelo.
"Let lastavice –
slijedi tok rijeke
kao da pliva." ...
Saimaro
Opis bloga, najkraće: BITI ILI NE
BITI. Zašto netko piše, ako ne da
bi sastavio sve svoje dijelove?
Od trenutka kad krenemo u školu
ili crkvu, obrazovanje nas kida na
dijelove, uči nas da rastavljamo
dušu od tijela i razum od srca.
Mora bit da su ribari sa Kolumbijske
obale učeni doktori etike i morala
jer su izmislili riječ sentipensante,
osjećati-misliti, da bi definirali jezik
koji govori istinu.
Eduardo Galeano (misao pronašla pedeset+)
Sviđa mi se koncept bloga. Šalješ misli
kao sjeme koje odnosi vjetar. Postoji
mogućnost da se sjeme primi i nikne
negdje, a da ti to i ne znaš. Da ga
netko nastavi njegovati bez da zna
tko ga je poslao. Ostavlja mogućnost
da ostaneš nepoznat i nepoznatom
otvoriš vrata za milijun potencijalnih
mogućnosti koje leže u svakom sjemenu.
(pedeset plus)
Cilj mi je biti Čovjek.
I tražim samo
Respect
I jednog dana, kada me ne bude, neka
iza mene ostane (između ostalog) bar
moja Pisana Riječ.
(White lilith)
Putovodoljubni gastronaut
(milord55)
Vrata prvenstveno služe
da prostor zatvore. Ona su
ulaz u njega. Uglavnom su
zatvorena. Otvaraju se
milom ili silom.
Internetske stranice zovu se
portali (portal: glavni ulaz
na pročelju dvora, palače,
crkve ili veće građevine,
izrazito likovno obrađen
(skulpturama i reljefima)
Tvoj blog je portal u tvoj
bogati svijet. Ulaz. (Potok)
Nije li to smisao
putovanja
- da težimo
postati bar malo
bolji ljudi koji će
dobro što ga
u nekom času
drže na dlanu
dijeliti s drugima
oko sebe? (j.)
Dok je mora biće i plime,
dok je plime biće i ljubavi
dok je ljubavi mora biti i oseke.. (mecabg)
Sad znam.
Ti si kao Dunav.
Stvorena da teče...
(sewen)
Prava si čuvarica od zaborava... (sewen)
Kada lasta
u svoj foto virne
slikama nas
sve u srca dirne (semper contra)
Ljepota se zrcali u očima promatrača
i pamti srcem... (Dinaja)
Gde je ljepo u svim pogledima, tamo "leti" lastavica:)) (modrina neba)
Postoje lijepa mjesta na svijetu.
Jedno je ljepše i posebnije od svih.
O njemu pričamo srcem,
njega slikamo dušom.
Rodno mjesto.
Svaki tvoj zapis je lijep,
ali ovaj se zove
pripadnost i ljubav.
(Razmišljanja jedne žene)
Ne valja bez riječi.
Ne valja sa puno riječi.
Prava mjera je kad si
jasan sam sebi.
I kad se odražavaš u toplini
očiju drugih. To je onda, valjda,
prava mjera riječi
(morska iz dubina)
Svaka žena i muškarac
su unikati, a mi se
uglavnom ponašamo
isto prema svima,
tj. ponavljamo greške.
(Gogoo)
Drago nam je da si uzivala
i hvala ti na lijepim fotkama. (posljednji komentar GMD)
mail:
ankas33@yahoo.com
Počasni komentatori bloga: gogoo i Vladkrvoglad,
koji uvijek dodaju neke korisne
informacije mojim postovima.