MALI SUNCOKRET
26.08.2015., srijeda
CitatiNaišla sam sinoć na podatak da je najprodavanija knjiga u SUPERKNJIŽARI roman Orhana Pamuka „Čudan osećaj u meni“. Obradovalo me to i „dozvolilo“ da krenem ka svom omiljenom blog-poslu: citiranju, koje sam za neko vrijeme odgodila nakon pročitane iste knjige. Bilo je to zbog onih najvjernijih i najnestrpljivijih čitatelja Pamuka, kojima nisam željela oduzeti ni „mm“ čarolije otkrića novog. A one „sporije“ i jednako važne, možda navedem da požure s čitanjem: Rajiha beše primetila da joj je muž uznemiren. Usred noći, dok su pili čaj kada je autobus pravio pauzu na pumpi i odmorištu Dagbaši, konačno je pitala muža: „Šta je, zaboga reci!“ „Ima neki čudan osećaj u meni“, odgovorio je Mevlut. „Šta god da uradim, osećam se samim samcitim na ovom svetu.“ „Dok sam ja uz tebe, više se nikad nećeš tako osećati“, rekla je Rajiha majčinski. Mevlut je video da se Rajihin odraz koji se odražavao na staklima čajdžinice nežno privio uz njega i shvatio da taj trenutak neće nikada moći da zaboravi. * Dok sam se kretao prema vratima besneo sam znajući da žena u koju sam se zaljubio nipošto neće reći „Stanite". Napravila je dva koraka ka meni. Osetio sam da je među nama sve moguće. Ali još u tom trenutku sam znao da je to nemoguća ljubav. Ipak, ono što ljubav drži u životu jeste to što je nemoguća. „Gospodine službeniče, pogledajte te ljude“, rekla je i rukom kroz prozor pokazala na grad. „Ono što ovih deset miliona ljudi u Istanbulu drži na okupu jeste novac za hleb, interes, račun, kamata, vi to znate bolje od mene. Ali postoji samo jedna stvar koja čoveka drži na nogama u toj vrevi – a to je ljubav. * Mevlut nikada nije zaboravio priču koju mu je Ferhat ispričao jedne noći u vreme kada su vodili „Bozu dva pašenoga“: „U najgorim danima vojnog udara dok su Dijarbakirci bili zastrašeni kricima usled mučenja u zatvoru, iz Ankare je u grad došao neki čovek u uniformi inspektora. Tajanstveni posetilac je upitao taksistu Kurda, koji ga je vozio od aerodroma do hotela, kakav je život u Dijarbakiru. A vozač je navodno rekao da su svi Kurdi vrlo zadovoljni novim vojnim režimom, da ne veruju u drugu do u tursku zastavu i da je gradski živalj presrećan posle hapšenja separatista terorista. 'Ja sam advokat', rekao je posetilac iz Ankare. 'Došao sam da branim one koji su mučeni u zatvoru i koje su dali da ih rastrgnu psi zato što su govorili kurdski.' Na to je vozač preuzeo suprotnu poziciju u odnosu na početnu izjavu. Ispričao je potanko o mukama na koje se stavljaju Kurdi u zatvorima, o onima koje žive bacaju u lagume i tuku do smrti. Ne mogavši da se savlada, advokat iz Ankare je prekinuo taksistu. 'Ali malopre si sasvim suprotno govorio', primetio je. Taksista iz Dijarbakira je na to odgovorio: 'Gospodine advokatu, u pravu ste. Ono što sam prvo rekao je moje formalno mišljenje. A ono drugo je moj lični stav.'“ |
Hvala Đorđe! 
